STANODAVAC NE MOŽE DA BIRA STANARA: U skupštinu stigli sporni predlozi zakona iz oblasti ljudskih prava

IZMENE i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, koje je krajem prošlog meseca usvojila Vlada Srbije, osim što afirmišu novu rodnu ideologiju, u mnogim delovima suspenduju Ustav, zakone i zavode strogo jednoumlje.

Foto P. Mitić

Njima se na mala vrata vraća i verbalni delikt i ukida ustavno pravo na slobodu mišljenja i izražavanja.

Sa teretom ovih kritika kontroverzni propis, napisan pod kapom resora ministarke Gordane Čomić, upućen je u Narodnu skupštinu, gde će se uskoro naći pred usvajanjem. Ovaj akt deo je paketa u kom je i zakon o rodnoj ravnopravnosti, a iz koga je zasad ispao propis koji je trebalo da normira istopolne zajednice.

Upravo ovaj propis bio je žestoko kritikovan prethodnih meseci. Ispod radara javnosti, međutim, kako ističu kritičari duha ovih propisa, prošla su rešenja iz druga dva propisa, koja se smatraju okvirom nove i proklamovane "džender ideologije".

Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije, posebno izdvaja propis o zabrani diskriminacije kojim se, kako kaže, sprovodi "totalitarna diskriminacija većine". Srbija, po njegovom mišljenju, stupa na put kojim je pošla i Italija, gde će svaka kritika rodne ideologije biti tumačena kao - krivično delo.

- O tom putu svedoče zahtevi iz stranih država da se ojačaju ovlašćenja poverenika za ravnopravnost, koji bi u pojedinim delovima svojih nadležnosti bio jači čak i od sudske vlasti - pojašnjava Đurković.

- Takođe, predviđen je i nasilan član ovog zakona koji sveštenicima bilo koje vere zabranjuje da u javnoj sferi iznose svoje učenje i sistem vrednosti koje neko može da prepozna kao diskriminatorne. Nedopustivo je i uvođenje kategorije "posredne diskriminacije" kao osnova za kažnjavanje.

Naš sagovornik ističe sličnost sa komunizmom i upozorava da bi sveštenici i svi javni kritičari rodne ideologije mogli da postanu žrtve progona i kažnjavanja.

Među najviše kritikovanim rešenjima iz ovih zakona je obaveza većih preduzeća da rodno izjednače svoje zaposlene, kao i da uvedu celu tome posvećenu birokratsku strukturu - posebna tela, poverenike, izveštaje i budžete za rodnu ravnopravnost. Poslodavci neće moći da kontrolišu oblačenje zaposlenih ukoliko im je garderoba izraz identiteta. To znači da će ispoljavajući svoju transrodnost muškarci moći da na posao dolaze u haljini i na štiklama. Takođe, skreće se pažnja javnosti i na propis koji stanodavcima vezuje ruke u izboru osobe kojoj će izdati stan.

Dr Miša Đurković, Foto Tanjug

Da su mnogi članovi predloženih zakona sporni i sa pravnog aspekta smatra advokat Borislav Knežević, koji podseća i na rizik od "prenormiranja" materije ljudskih prava.

- Propis koji, štiteći jednu vrednost, dovodi u pitanje zaštitu drugih vrednosti nije kvalitetan i teško je održiv. U predloženim zakonima imamo više nepravnih kategorija, preširoko postavljenih definicija, suspenzije drugih propisa, kao i pregršt članova koji će morati da se tumače. Sve to povećava mogućnost za greške, pa i zloupotrebe - navodi Knežević.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije