BILBAO SE ZALJUBIO U SRPSKI VEZ: Obrenovčanka Ana Zlatković Ruiz već sedam godina promoviše našu tradiciju na severu Španije

LjUBAV prema ručnom radu oduvek je postojala u mojoj porodici i prenosila se sa kolena na koleno.

Foto Arhiva

Odmalena sam gledala kako mama sa lakoćom veze, hekla, plete i sasvim spontano sam uz nju naučila sve te veštine. Posebno sam zavolela srpski vez, a onda sam poželela da kroz svoj rad pokušam mladima da približim naše tradicionlane rukotvorine na moderniji način.

Ovako za "Novosti", uz osmeh na licu, počinje priču Obrenovčanka Ana Zlatković Ruiz (31), koja već sedam godina živi u španskom gradu Bilbao. Iako ekonomista po struci, ističe da je posao kojim se sada bavi nastao iz hobija, ali i potrebe da se očuvaju stari, skoro zaboravljeni, srpski zanati. Zajedno sa mamom godinama unazad stvara raznolike proizvode koji su privukli pažnju kupaca širom sveta.

- Dok sam živela u Obrenovcu, mama i ja smo pravile nakit ukrašen vezom, heklale smo igračke i ogrlice, šile garderobu, plele džempere, kape, rukavice, torbe... Ali, sve ono što smo osmišljavale bilo je protkano nekim detaljem iz srpske tradicije. Upravo to nas je izdvajalo od drugih - priča Ana, naglašavajući da je za neke rukotvorine neophodno uložiti sate i sate rada.

Objašnjava da su kroz brojne sajmove i izložbe ručnih radova kod nas, njihovi radovi sve više sticali popularnost među kupcima, posebno mladima se dopao taj spoj modernog i tradicionalnog. A kao članice Udruženja "Baština", koje se bavi negovanjem našeg kulturnog nasleđa, već dugo izlažu i svoje radove u Beogradu.

- Turisti u našoj prestonici se oduševljavaju našom kreativnošću i onim što pravimo.

Sada sa sigurnošću mogu da kažem da ne postoji kontinent na kojem nema našeg proizvoda i delića srpske tradicije. To nam pokazuje da, zapravo, radimo pravu stvar - sa uzbuđenjem govori ova ljubiteljka ručnog rada.

Mada se posao u Srbiji dobro razvijao i napredovao, jedan potez je Ani promenio život u potpunosti. Razočarana što po drugi put nije dobila vizu za Ameriku, jer je ponovo želela da bude deo programa "Putuj i radi", odlučila je da otputuje u Tursku i kao volonter radi u internacionalnoj grupi koja je organizovala ekološke seminare. Upravo na tom putešestviju je upoznala i zaljubila se u svog sadašnjeg muža Ikera Ruiza Gonzalesa, zbog kog se pre nekoliko godina preselila u Španiju i sa kojim sada ima dvogodišnjeg sina Vuka i osmomesečnu ćerku Leu.

Foto Arhiva

- Premda mi u početku nije tako delovalo, put u Tursku je nešto najbolje što je moglo da mi se desi. Kada sam došla u Bilbao, nastavila sam da se bavim onim što najviše volim - ručnim radom, a uz pomoć supruga sam počela i da izlažem svoje proizvode na prodajnim izložbama. Želela sam da moje radove vide i ljudi u Španiji, ali nisam očekivala da ću na tim bazarima postati prava atrakcija - zaključuje ova umetnica.

Foto Arhiva

I posebno naglašava da su je reakcije Špankinja iznova i iznova iznenađivale, jer su se dugo zadržavale pored njenog štanda, raspitujući se ne samo o proizvodima i načinu izrade, već i o pojedinostima iz naše tradicije. Prema njenim rečima, ono što im je dodatno neobično bilo jeste saznanje da u stvari sve pravi sama, a na prvi pogled su se zaljubile u minđuše i ogrlice ukrašene srpskim vezom.

OSLIKAVANjE ŠKOLjKI

OSIM što je vešta u heklanju, vezenju i pletenju, Ana poseduje i dar za slikanje, ali u njenom slučaju podloga je nesvakidašnja.

- Često na plažama Bilbaoa prikupljam školjke koje oslikavam na razne načine, a potom od njih pravim nakit.

Takođe, još jedna neobična podloga su teksas jakne na kojima dočaravam mape sveta uz raznolike natpise i poruke. One su za veoma kratak period postale jedan od mojih najtraženijih proizvoda - objašnjava Ana.

Foto Arhiva

Anine autentične rukotvorine prožete našim tradicionalnim duhom već duže vreme krase i izlog jedne prodavnice u centru Bilbaoa. Talenat mlade Obrenovčanke, takođe, nedavano su prepoznale i gradske vlasti ovog najvećeg grada autonomne regije Baskije, ukazavši joj poverenje da bude profesorka šivenja na kursu u njihovoj organizaciji.

- Divno je kad imaš priliku da radiš ono što voliš i ujedno promovišeš kulturnu baštinu svoje zemlje. Polaznicama kursa je veoma zanimljiv moj stil oblačenja, jer vrlo često kombinujem komade garderobe koji su stari po nekoliko decenija, čak ih je i moja baka nosila, sa modernim odevnim predmetima. Desi se da provedemo i po pola sata potanko pričajući o svakom detalju na meni koji odražava našu tradiciju, pre nego što krenem da ih učim tehnikama šivenja - kaže Ana Zlatković Ruiz.

Foto Arhiva

Ne skrivajući oduševljenje činjenicom da su Špankinje veoma zainteresovane za stare srpske zanate, nada se da će uskoro uslediti i kursevi heklanja, vezenja i pletenja kroz koje će nastaviti da promoviše naše kulturno nasleđe.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije