UKOLIKO NEMATE ANTITELA POSLE VAKCINE: Struka objašnjava - Da li je to pravi odraz vašeg imuniteta i da li treba ponovo da se vakcinišete?
PROVERAVANjE količine antitela u organizmu prvobitno je bilo merilo koliko je osoba zaštićena od korona virusa.
Međutim, ovo stanovište se promenilo kada su kod nekih osoba i nakon vakcinisanja jedinice antitela izostale, pa je među stanovništvom zavladao strah i nedoumica - da li to znači ako nema antitela da nema ni zaštite?
Sve vakcine dostupne na načem tržištu pružaju zaštitu, međutim, pokazalo se da se i nakon preporučene dve doze, kod nekih osoba broj antitela nije povećan. Ova pojava ne treba da plaši tvrde naši stručnjaci jer merenje antitela nije jedini način kojim se utvrđuje nivio zaštite od virusa korona.
Značaj seroloških testiranja
Imunski sistem je tokom evolucije razvijen u cilju zaštite organizma od najrazličitijih patogena (bakterija, virusa). U odbrani organizma od infekcija, ključnu ulogu imaju antitela koja sprečavaju da patogen uđe u ćelije domaćina i olakšavaju njegovo uništavanje.
Kada se organizam izbori sa infekcijom, određena vrsta antitela ostaje u krvi dugo vremena, kako bi zaštitila organizam od iste infekcije u narednom periodu života.
Na početku borbe sa infekcijom organizam proizvodi IgM antitela (imunoglobuline tipa M). Nakon 7 do 14 dana se pojavljuju IgG antitela koja efikasnije i brže uklanjaju infekciju. I jedan i drugi tip antitela nalaze se u krvi.
IgG antitela ostaju u cirkulaciji nakon što se imunski sistem izbori sa patogenom, odnosno organizam postaje imun na ponovnu infekciju. Ovakva antitela imunski sistem proizvodi nakon svake prirodne infekcije i nakon vakcinacije.
Seriološka testiranja omogućavaju detekciju prisustva antitela na određenu infekciju u krvi ispitivane osobe. Rezultati ovih analiza pomažu lekarima da utvrde da li je organizam trenutno izložen ili je nekada bio izložen određenom infektivnom patogenu.
Razvoj antitela zavisi od trenutnog stanja organizma
Naši stručnjaci objašnjavaju da su brzina stvaranja antitela, kao i količina, direktno u vezi sa stanjem organizma, odnosno zavisi od imunog odgovora.
Dr Danica Ćujić s Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) ranije je objasnila da se antitela stvaraju kao odgovor našeg organizma na kontakt s mikroorganizmima, nakon preležane infekcije, te da većina osoba koje su preležale kovid-19, bez obzira na kliničku manifestaciju i težinu bolesti, ima u svojoj krvi prisutna antitela na SARS-CoV-2 virus. Ona je tada istakla da se antitela stvaraju i vakcinacijom.
- Naš imunski sistem se različitim mehanizmima bori protiv patogena, a stvaranje antitela je jedan od tih mehanizama. Kod osoba koje nisu imunokompromitovane, odnosno nemaju neko hronično oboljenje ili nisu na imunosupresivnoj terapiji, antitela se razvijaju nakon primljene vakcine, slično kao i nakon preležane bolesti. Kod osoba koje prethodno nisu bile u kontaktu sa virusom, prisustvo antitela ukazuje da je vakcina bila delotvorna. Kod osoba koje su prethodno preležale kovid-19 nivo antitela nakon vakcinacije je u porastu, slično kao i kada bi ove osobe došle u ponovni kontakt s virusom - objašnjava dr Ćujić.
Koja vakcina pruža najbolju zaštitu
Primena vakcine ima za cilj da pokrene naš imunski sistem i stvori odbranu protiv patogena, ali da ne dovede do razvoja bolesti. Antitela se takođe razvijaju i kod osoba koje su asimptomatski pregurale kovid-19, odnosno bile su inficirane virusom, ali se bolest nije klinički ispoljila.
U zavisnosti od dizajna vakcine, imunski odgovor se stvara različitom brzinom, pa je na osnovu dosadašnjih iskustava primećeno da se antitela najranije razvijaju nakon primene Fajzer vakcine,
- Na pokretanje imunskog odgovora takođe utiču i individualni faktori, odnosno svaka osoba reaguje na sebi svojstven način. Isto se dešava i pri kontaktu s virusom. Neko oboli, a neko ne, neko ima blagu kliničku sliku, a neko zahteva bolničko lečenje. Stoga se ne može generalizovati kada se tačno javljaju antitela na određenu vakcinu i koje su to vrednosti koje bi trebalo da pružaju stopostotnu zaštitu protiv virusa - objašnjava dr Danica Ćujić.
Šta se proverava
Ono što sve zanima posle druge doze jeste da li su stekli dovoljan broj antitela, a to se najbolje utvrđuje testom. Naime, INEP je razvio sopstvene ELISA testove za određivanje IgG i IgM antitela prema SARS-CoV-2 virusu i prva je laboratorija u Srbiji koja je uvela serološko testiranje na kovid-19, odnosno određivanje antitela prema SARS-CoV-2 virusu. Na tržištu se nalazi veliki broj testova, koji se razlikuju pre svega po tome na koje proteine virusa se detektuju antitela i na koji se izražavaju rezultati.
- Kada želimo da proverimo da li su se nakon primljene vakcine razvila antitela, treba imati u vidu koja vakcina je primljena i na osnovu toga odabrati test koji detektuje antitela na onaj protein virusa, na kome je i vakcina zasnovana. Konkretno, za Fajzerovu, Sputnjik V i Astra Zeneka vakcine potrebno je proveravati IgG antitela na S protein, dok je za kinesku Sinofarm vakcinu, baziranu na inaktivisanom virusu, moguće odrediti IgG antitela prema S i prema N proteinu - objasnila je dr Ćujić.
Uloga T-ćelija bitan faktor u merenju zaštite
Ono što se tokom trajanja epidemije sve vreme provlači je važnost T-ćelija, koje predstavljaju ćelije imunskog sistema koje imaju ulogu u stvaranju dugotrajnog imuniteta.
- Kod osoba koje imaju agamaglobulinemiju, odnosno nemaju mogućnost sinteze antitela, pokazano je da mogu uspešno da se izbore sa kovid-19 infekcijom, što je pripisano T ćelijskom odgovoru. Ove ćelije različitim mehaniznima doprinose antivirusnoj zaštiti, a istraživanja koja su u toku će nam pružiti dodatne informacije o efektu vakcine na T ćelijski odgovor i dugoročnom zaštitnom efektu kod kovid-19 - kaže dr Danica Ćujuć.
Koje testove izabrati
Na osnovu dosadašnjih rezultata, INEPovi testovi su se pokazali dovoljno osetljivim da detektuju i odrede prisustvo IgG antitela u krvi, kako nakon preležane kovid-19 infekcije, tako i nakon primene bilo koje od vakcina koje se trenutno daju u Srbiji. S obzirom na to da je vakcina Astra Zeneca tek odnedavno prisutna, za ovu vakcinu se tek očekuju rezultati.
- Kako trenutno ne postoji univerzalni standard za anti-SARS-Cov-2 IgG antitela, rezultati različitih testova se izražavaju u različitim jedinicama i besmisleno je porediti rezultate dobijene na različitim mestima. Svaki rezultat koji se smatra pozitivnim ukazuje da su u krvi osobe prisutna antitela koja pružaju zaštitu protiv virusa. Kada primimo vakcinu, naročito ukoliko prethodno nismo bili u kontaktu s virusom, potrebno je neko vreme da se imunski sistem pokrene i da se stvore antitela. Stoga se ne smemo opustiti istog trenutka kada primimo vakcinu, već je potrebno da se i dalje pridržavamo mera zaštite. Na osnovu dosadašnjih rezultata INEP laboratorije, preporuka bi bila da se antitela određuju dve do tri nedelje nakon primljene druge doze vakcine, bez obzira na to koja vakcina je u pitanju - rekla je dr Danica Ćujić.
Iz labaratorije INEPA nisu mogli da nam kažu po kojim mernim jedinicama se smatra da osoba ima dovoljan broj antitela u organizmu jer kako kažu sve je individualno i zavisi od zdravstvenog stanja pojedinca u koju grupu će se svrstati.
Ni iz drugih laboratorija nisu mogli da nam kažu po kom modelu se računa koji broj antitela podrazumeva sigurnu zaštitu, već navode da tek nakon testiranja i tumačenja rezultata stručnog lica, osoba dobija uvid koliko zapravo ima antitela.
Naučna studija za praćenje efekata vakcine je u toku
Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) nedavno je rekla da je u planu izrada nacionalne studije koja će se baviti praćenjem efekata vakcinacije. Ovom prilikom ona je ponovila da izostanak antitela ne znači da nema imuniteta.
- Antitela su potvrda da je došlo do pokretanja imunskog odgovora. Njih najlakše merimo. Izostanak ne znači da nema zaštite, jako je važan ćelijski odgovor. Izostanak humoralnog ne znači i izostanak celularnog odgovora - priča dr Gnjatović, i dodaje da ima više od 12.000 mutacija koronavirusa koje su registrovane do sada.
Treća doza
Marija Gnjatović iz Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) nedavno je rekla da je izvesno da će biti potrebna treća doza kineske vakcine Sinofarm.
Međutim, ona je ovom prilikom napomenula da treću dozu neće morati da prime svi vakcinisani, već samo oni kod kojih je nastao blaži odgovor ili njegov izostanak.
Ona je rekla da je sada sasvim jasno da će vakcine novije tehnologije stvarati dugoročniju zaštitu, minumum godinu dana, i istakla da su sve vakcine bezbedne, s tim, što, kako kaže, kineska kasnije stvara antitela.
- Sinofarm je vrlo bezbedna, klasična vakcina, ali slabija je malo. Mana vakcine je što kasnije deluje, rekla je Gnjatovićeva.
Gnjatovićeva je navela da vakcinacija deluje da oni koji nemaju antitela, u kontaktu sa virusom jako brzo razviju zaštitu, i istakla da nije potvrđeno nijedno ugrožavajuće dejstvo nakon primene vakcine.
- U pitanju su očekivane reakcije, malaksalost, temperatura, bol na mestu uboda - objasnila je ona.
Za one bez imuniteta nakon vakcinisanja možda neka nova vakcina
Određeni deo vakcinisanih nije razvio efikasan imunitet protiv korona virusa i zato će biti izrađen protokol po kojem će se njima ili davati treća doza cepiva ili će možda biti primenjena neka nova vakcina, nedavno rekla je virusolog prof. Tanja Jovanović, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta i članica Kriznog štaba gostujući na Radio Beogradu.
- Vakcine se rade na različitim platformama, biće možda potrebno promeniti antigen koji se daje u vakcini, da bolje podstakne imunski odgovor. Treća doza bi trebalo da prati mutiranje virusa, eventualne varijante za koje vakcina ne bi bila dovoljno efikasna. Kao što imamo sezonsku epidemiju gripa, tako bismo napravili sezonsku vakcinu koja bi nas štitila od novih varijanti korona virusa u populaciji - objasnila je prof. Jovanović.
Kako je dodala, treća doza se ne bi davala samo zbog toga što neko nije razvio kvalitetan imuni odgovor posle vakcinacije, već i zbog novih varijanti virusa.
ALARMANTNO! "PRIPREMITE ZALIHE ZA 72 SATA": Evropa pred katastrofom, a ove zemlje u opasnosti
U IZVEŠTAJU o civilnoj i vojnoj spremnosti Evrope, koji je objavljen u sredu, navodi se kako bi stanovnici Evropske unije trebalo da prikupe zalihe neophodnih potrepština u slučaju izbijanja rata ili neke druge velike opasnosti, piše "Njuzvik".
04. 11. 2024. u 16:15
PUTINU U POMOĆ STIŽE NAJELITNIJA VOJSKA: Šta je "Olujni korpus", jedna od najmoćnijih specijalnih jedinica na svetu
SEVERNOKOREJSKA pojačanja dolaze usred naznaka da se Rusija bori s popunjavanjem svojih snaga.
30. 10. 2024. u 12:37
KRILI LjUBAV: Bane Mojićević PRIZNAO za vezu sa Milenom Ćeranić
PEVAČ Bane Mojićević iznenadio priznanjem.
04. 11. 2024. u 13:02
Komentari (0)