NEDOSTAJE NAM 40 MILIONA STABALA GODIŠNJE: Nije pošumljena ni trećina zemljišta u Srbiji

S. VIDAČKOVIĆ

15. 04. 2021. u 10:48

ILEGALNE seče, požari, urbanizacija, izgradnja putne, energetske i turističke infrastrukture dovela je šume u Srbiji, kako upozoravaju stručnjaci - u katastrofalno stanje. Dr Ratko Ristić dekan šumarskog fakulteta govori o našim šumama.

НЕДОСТАЈЕ НАМ 40 МИЛИОНА СТАБАЛА ГОДИШЊЕ: Није пошумљена ни трећина земљишта у Србији

Foto B. Subašić /Dr Ratko Ristić /Iza šumokradica ostaje pustoš

Poseban problem je i pojačano sušenje stabala koje je uzelo maha posle 2012. godine, pa gotovo da nema vrste drveća koje ovaj problem nije "načeo", niti mesta u Srbiji gde sušenje šuma nije zabeleženo. Od hrasta lužnjaka u Sremu, do smrče na Kopaoniku. Osim toga, naše šume su desetkovali i letnji požari i zimske ledene kiše. Zato nam je svako zdravo stablo dragoceno, a pošumljavanje neophodno.

S obzirom na to da je pošumljenost Srbije oko 29 odsto, što nije ni trećina teritorije i da je stanje u nekim krajevima, poput Vojvodine, kritično, jasno je da se u oporavak šuma i pošumljavanje mora ulagati mnogo više. Svako drvo je blagorodno, a šuma najbolji i najjeftiniji filter za dobijanje pitke vode, sprečava klizišta i erozije, smanjuje buku, ublažava klimatske promene...

 - Glavni problemi u sektoru srpskog šumarstva su nedovoljan stepen pošumljenosti, slab kvalitet postojećih šuma sa visokim učešćem izdanačkih i prestarelih, kao i opasnost od požara i sušenja drveća - kaže prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Važeći Prostorni plan Republike Srbije predviđa da se do 2050. godine stepen pošumljenosti Srbije sa 29,1 poveća na 41,4 odsto, odnosno za 1.086.840 hektara.

- Kao prva faza u periodu od 2021. do 2030, u skladu sa "Agendom za održivi razvoj 2030" UN, predviđeno je pošumljavanje 100.000 hektara goleti i degradiranih površina južno od Save i Dunava, kao i podizanje 171.831 hektar šuma u Vojvodini - objašnjava prof. Ristić.

 - Praktično, počevši od ove godine, godišnje bi se pošumljavalo više od 27.000 hektara, od čega bi 10.000 bilo u brdsko-planinskim oblastima i više od 17.000 hektara u ravničarskim predelima Vojvodine.

Ukupna godišnja cena pošumljavanja bila bi 47.774.650 evra, a do 2030. bilo bi posađeno 407.746.500 sadnica, odnosno više od 40 miliona stabala u toku godine. Toliko nam stabala godišnje zapravo nedostaje.

U proteklih 13 godina, štete u šumskim područjima nastale su i kao posledica povećanja srednje godišnje temperature vazduha, sve dužih sušnih perioda i neravnomernih padavina - manje je snega, dok su česte kratke kiše jakog intenziteta. Osim toga, uočeno je značajno povećanje broja osušenih stabala i opadanje lišća kod četiri dominantne vrste u Srbiji: bukve, cera, sladuna i smrče. Stručnjaci procenjuju da će hrast lužnjak biti najviše ugrožen, dobrim delom i zbog opadanja nivoa podzemnih voda. Određene negativne uticaje osetiće hrast kitnjak, cer, jela, smrča, a posebno će biti ugrožena bukva. Neke vrste kao što su crni i beli bor, hrast medunac, koji već sada pokazuju određeni nivo prilagođavanja u najsušnijim oblastima Srbije, biće najmanje pogođene klimatskim promenama.

 - Od 2012. do 2018. godine degradirano je oko 21.594 hektara pod šumama, sa oko 411.512 kubika drvne mase, usled dejstva vetra, kiše, snega i grada - kaže profesor Ristić. - Ledolom na teritoriji Istočne Srbije 2014. oštetio je gotovo 1,6 miliona kubika drvne mase, na oko 43.000 hektara. Insekti su, a najviše gubar, takođe, od 2012. do 2018, napravili štetu šumama na oko 12.000 hektara, sa više od 140.000 kubika drvne mase, uglavnom u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.

Ilegalne seče, urbanizacija, izgradnja putne, energetske i turističke infrastrukture, takođe, doprinose uništenju šuma. Iako poslednjih godina ovaj tip štete opada, pritisak na šume može da ima razne forme, poput pojačanih urbanističkih i turističko-rekreativnih aktivnosti na području Beograda, ski-centara na Kopaoniku i Zlatiboru.

 - Procenjuje se da je obim ilegalnih seča u državnim šumama od 10.000 do 32.000 godišnje, a u privatnim do 500.000 kubika - zaključuje naš sagovornik. - Nelegalne seče posebno su izražene u južnim delovima Srbije: Vranju, Kuršumliji, Leskovcu, Raški i Leposaviću. Brojni su faktori zbog kojih ljudi seku drveće, poput nepovoljnih socijalno-ekonomskih uslova, niskog nivoa svesti o značaju zaštite šuma, neefikasnih institucija, neodgovarajućih zakonskih rešenja i kazni. Razlikuju se dva tipa ilegalnih seča, jedne su uzrokovane siromaštvom i njih je mnogo manje od onih drugih, koje su motivisane mogućnošću ostvarivanja velike zarade.

Više od 400 POŽARA

OD 2012. do 2018. godine registrovano je više od 400 šumskih požara, kada je izgubljeno gotovo 8.500 hektara šumskih površina, odnosno, više od 92.000 kubika drvne mase. Najugroženiji regioni su bili Šumadija i Zapadna Srbija, kao i Južna i Istočna Srbija gde se dogodilo gotovo 70 odsto svih registrovanih požara, uglavnom usled nepažnje ili namere čoveka.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

ALBANCI PROVOCIRAJU, A SRBIN NA TAPETU?! Skandal ne jenjava!