NATERALI SMO NATO DA TRAŽI PRIMIRJE: Srpski ratni komandanti govore za "Novosti" o danima herojstva i viteške borbe za odbranu otadžbine

B. SUBAŠIĆ

24. 03. 2021. u 08:35 >> 08:35

PORODICI legendarnog ratnog komandanta Prištinskog korpusa, generala Vladimira Lazarevića nije potreban kalendar da bi znala da se bliži 24. mart. Starog ratnika, svake godine, uoči godišnjice agresije NATO senke rata bude pre svitanja i on odlazi u duge šetnje.

НАТЕРАЛИ СМО НАТО ДА ТРАЖИ ПРИМИРЈЕ: Српски ратни команданти говоре за Новости о данима херојства и витешке борбе за одбрану отаџбине

Foto A. Stanković

U mislima on ponovo obilazi položaje svojih vojnika, razgovara sa njima i hrabri ih. Ponovo proživljava dva snajperska hica koja su ga očešala i trenutak kada je kraj njega pao minobacački projektil koji čudom nije eksplodirao. I odluke da tokom rata ne nosi zaštitnu opremu, jer je nisu imali ni svi njegovi vojnici.

- Ratno komandovanje herojskim Prištinskim korpusom je moj životni krst i sudbina - kaže Lazarević. - U ovim danima ponovo vidim sve mučenike koji su dali život za Srbiju i sećam se boraca koji su preživeli ratni pakao i naterali NATO zločince da traže primirje i pregovore. Nisu oni tražili kapitulaciju, već primirje. Srbija nije kapitulirala i to je naša pobeda. Gledam ponovo u nebo kao i 1999. kada je njime letela smrt. Voleli smo to nebo i tada, kada smo se uzdali samo u Božju pravdu i same sebe, jer ni od koga drugog nije bilo pomoći.

Vojni analitičari su tada govorili da je odnos snaga NATO i srpske VJ beskonačno prema jedan.

- Mnogi su nas unapred su nas otpisali i prevarili se - kaže general Lazarević.

- Nismo razmišljali o tome kakva nas sila napada, već šta branimo. Tih dana smo izbrisali sebe sa spiska živih. Odlučili smo da, ako treba da poginemo na svetoj srpskoj zemlji, onda ćemo da živote prodamo najskuplje što možemo. To Zapad nije mogao da razume.

Kada su 24. marta 1999. uveče ka Srbiji poletele prve krstareće rakete, komandant Treće armije VJ general Nebojša Pavković i general Lazarević su bili zajedno u Prištini.

- Pavkovićev telefon je zazvonio i sa druge strane se začuo glas Amerikanca iz verifikacione misije čiji je zadatak bio da pripremi agresiju - seća se Lazarević. - Pretio je da ćemo biti pretvoreni u prah i pepeo i zahtevao da se predamo, a onda naglo prekinuo. Znao sam signal mobilne telefonije može da služi navođenju raketa. Kada je telefon ponovo zazvonio, rekao sam komandantu da ga odmah isključi i da se smesta evakuišemo. Ubrzo su na Prištinu pale prve krstareće rakete.

Vojska i tehnika su na vreme izmešteni zahvaljujući podvizima srpskih obaveštajaca. General Jovan Milanović je, kao diplomata u civilu, iz Brisela mesecima pre agresije počeo da šalje podatke o njenim pripremama i ciljevima.

- Od početka 1999. ponovo sam bio u uniformi, u Generalštabu, kao operativni komandant Obaveštajne uprave - seća se general Milanović. - Od veze iz vojnog komiteta NATO 24. marta sam dobio poruku "Obuj čizme. Nezaustavljivo". To je značilo da napad neopozivo počinje te večeri. Prosledio sam informaciju, obukao maskirnu uniformu, pozdravio se sa porodicom i rekao im da ne znam kada ćemo se videti. Kada sam došao u Upravu sreo sam ljude koji se više nisu plašili smrti. Taj nepobedivi duh je teško opisati.

Prve NATO krstareće rakete je 24. marta uveče sa isturenog položaja iznad Đakovice, sa svojim vojnicima, pratio je general Miloš Đošan, komandant 52. artiljerijsko raketne brigade.

Arhiva

- Duh srpskih vojnika je pobedio visoke NATO tehnologije, to je suština - kaže general Đošan. - Agresoru je prvi cilj bio uništenje naše RV i PVO, a pošto nisu uspevali, angažovali su sve više i više snaga. Nad nama su 24 sata leteli avioni i krstareće rakete, nisi mogao da pogledaš u nebo ni tren, a da ih ne vidiš. Ne mogu da objasnim šta se tada desilo, da u životu nisam bio sabraniji i usredsređeniji, dok nam je smrt doslovno lebdela nad glavama. Znao sam da se moji vojnici uzdaju se u mene i da moram da budem dostojan položaja ratnog starešine. Da moram da budem kao moji komandanti Lazarević i Pavković, smiren i skoncentrisan. Kada bih se čuo sa Lazom i čuo ono njegovo: "Dobro je, rešićemo", ni najteža situacija nije izgledala bezizgledno.

Rakete uz prvoj noći rata su skoro očešale i istureni komandni položaj Prištinskog korpusa na planinskim obroncima iznad manastira Visoki Dečani. Operativni komandant pukovnik Goran Jevtović i danas se ugrozi kada se seti prizora krstarećih reketa iznad srpske svetnjie.

- Prvi "tomahavci" koji su proleteli južno od 44 paralele, prošli su tik iznad manastira Visoki Dečani ka Prištini - seća se Jevtović. - Videli smo ih golim okom i to je možda bio najteži trenutak u životu za nas koji smo tome prisustvovali. To je bio trenutak kada smo shvatili da nema razuma kod ljudi koji nas napadaju, da prisustvujemo reprizi svetskih ratova, da srpski narod ponovo mora da se bori za opstanak i identitet.

Prve pogotke agresorskih projektila komandant prištinskog garnizona pukovnik Milutin Filipović posmatrao je sa sedišta autobusa "Kosmet-tursa", kojim se vraćao iz Beograda gde je otišao nakratko, da posle tri meseca vidi porodicu. Kolone izbeglica su bežale od rata, a on je išao da zauzme svoj položaj.

- U reonu kod Podujeva video sam prvu vatrenu kuglu i u daljini strahovitu eksploziju nalik atomskoj, bili su to projektili koji su pali na Prištinu i na aerodrom Slatinu - seća se pukovnik Filipović. - Za trenutak sam se upitao šta mi je sa sinom koji je bio u 52. artiljerijsko-raketnoj brigadi. Onda sam pomislio, rat je, obojica smo vojnici, nema tu šta da se priča, nego da se obavlja vojnički posao. Čim smo stigli u Prištinu javio sam se u komandu korpusa i počeo sa aktivnostima.

DAN SEĆANjA - VEČERAS DRŽAVNA CEREMONIJA

PREDSEDNIK Aleksandar Vučić prisustvovaće večeras obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. Na državnoj ceremoniji u 20 časova u "Kombank dvorani" u Beogradu, biće prikazan prigodan program sećanja na poginulu decu, civile, vojnike, policajce koji su čuvali zemlju i branili njene granice.

PLANIRALI DA GAĐAJU VINČU

PRIŠTINSKI korpus je početkom rata od operativne veze u Severnoj Makedoniji došao do informacija sa sastanka NATO stratega u Briselu održanog 13. marta 1999. godine, otkriva general Vladimir Lazarević.

- Generali Klark, Nauman, Švarckopf, Anderson i neizbežni ambasador Vilijam Voker su doneli odluku u pet tačaka koja dokazuje da su oni zaista bolesni umovi. Dogovorili su da je neophodno stvoriti uslove za munjevitu akciju "Aligator", sa ciljem ne samo da se porazi vojska policija na KiM već da se "ponizi SRJ". Predvideli su da u slučaju našeg otpora upotrebe najubitačnije borbene sistem i municiju sa osiromašenim uranijum, onu punjenu bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama i kasetne bombe. U slučaju da se plan "Aligator" osujeti tražili su razaranje Nuklearnog instituta Vinča i upotrebu neutronskih bombi duž granice sa Albanijom i Makedonijom. Predvideli su aktiviranje plana "Potkovica", da se preko OVK organizuje navodni egzodus albanskog stanovništva. Tada je dogovoreno da se srpskom političkom i vojnom rukovodstvu sudi u Hagu po brzom postupku uz selektivni pristup. Poslednja tačka predvidela je stvaranje nezavisne države Kosovo koja će funkcionisati uz prisustvo NATO snaga koje se neće povlačiti najmanje 20 godina - kaže general Lazarević. (D. Vujičić)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (3)

ŠTA SE OVO DOGODILO: Nezapamćeni haos u svlačionici Denvera nakon pobede nad Lejkersima