MEŠTROVIĆ IZVAJAO MILETIĆA PO KRALJEVOJ VOLJI : Najpoznatiji simbol Novog Sada bi izgledao drugačije da je prihvaćeno delo Đorđa Jovanovića

Јованка Симић

14. 03. 2021. u 16:41

GLUMAC Ljubomir Bandović u filmu Darka Bajića "Ime naroda" toliko uverljivo je oživeo lik oca prisajedinjenja Vojvodine matici Srbiji, da je jedan od najučestalijih komentara gledalaca glasio: "Kao da je Miletić stresao sa sebe bronzu, ponovo zakoračao centralnim trgom Srpske Atine, visoko uzdigao desnu ruku i grmnuo svoju čuvenu poruku - mi smo Srbi ali i građani!"

МЕШТРОВИЋ ИЗВАЈАО МИЛЕТИЋА ПО КРАЉЕВОЈ ВОЉИ : Најпознатији симбол Новог Сада би изгледао другачије да је прихваћено дело Ђорђа Јовановића

Jovanovićev spomenik, Slobodanka Miletić i Meštrovićev spomenik

Baš iza ove misli Svetozara Miletića (Mošorin, 1826 - Vršac, 1901) kojom je naglašavao da su Srbi u Austrougarskoj narod jake nacionalne i rodoljubive, ali i demokratske svesti, krije se gotovo nepoznata priča o dva vajara - hrvatskom umetniku i jednom od najznačajnijih boraca za jugoslovenstvo Ivanu Meštroviću i začetniku srpskog skulptorstva Đorđu Jovanoviću.

Na inicijativu Matice srpske iz 1925. godine, da se najznačajnijem srpskom vođi severno od Save i Dunava u drugoj polovini 19. veka, postavi spomen-obeležje, Meštrović je Miletića izvajao zaogrnutog u dugi kaput (redengot), prkosnog, sa desnom pesnicom preteće uzdignutom, dok je Jovanović narodnog tribuna zaodenuo u građansko odelo, a njegov politički senzibilitet istakao uzdignutim kažiprstom desne ruke.

Meštrovićeva vajarska slava i omiljenost u redovima srpske kraljevske dinastije prevagnuli su te njegov rad od 1939. godine krasi središni novosadski trg i predstavlja jedan od najprepoznatljivijih simbola grada.

JOVANOVIĆEV "građanin Miletić", visok 60 cm, izliven je docnijih godina u tri primerka - jedan krasi OŠ "Svetozar Miletić" u Zemunu, drugi je deo zbirke Muzeja Vojvodine, a treći u kući porodice Miletić u Novom Sadu. Zahvaljujući ljubaznosti dr Slobodanke Miletić, udovice Svetozarevog praunuka dr Slavka, koji se 2011. upokojio kao poslednji muški potomak slavne porodice, "Novosti" su u prilici da objave fotografiju Jovanovićeve skulpture.

Ovu priču o sudbini Jovanovićevog "Miletića" Slobodanka je čula još kao studentkinja u Beogradu jer se sa svojim ocem, koji je bio slikar, kretala u umetničkim krugovima u kojima su bili i slikari Vasa Pomorišac i Petar Dobrović. Kasnije, kada je postala član porodice Miletić, samo jednom je pomenuto da u vezi sa izgledom spomenika porodicu niko ništa nije pitao.

- Najvažnije je bilo da se srpski narod u Vojvodini odužio Svetozaru spomen-obeležjem. Moj suprug i ja smo Jovanovićevu skulpturu prvi put videli pre petnaestak godina na svečanosti zemunske škole koja nosi Svetozarevo ime. Nama se taj rad veoma dopao i on je izliven kao poklon direktora škole Miletićevim potomcima - otkriva gospođa Slobodanka, za naš list.

Po rečima Suzane Milovanović, istoričara i muzejskog savetnika Muzeja Vojvodine u Novom Sadu koji čuva original Jovanovićeve verzije spomenika, ima i danas istoričara koji veruju da je Jovanovićevo umetničko viđenje Miletića bolje i verodostojnije originalu.

- Teško je danas biti objektivan jer decenijama već generacije ljudi su se navikle na baš ovakvog "bronzanog" narodnog tribuna - objašnjava Petar Đurđev, direktor Istorijskog arhiva Novog Sada, a zatim nastavlja: - Već sama činjenica da je jedan umetnik renomiranog glasa poput Meštrovića u to vreme izvajao ovaj veličanstveni spomenik, pokazuje koliko su tadašnje gradske vlasti želele da spomen-obeležjem ovekoveče Miletića. Ako pogledamo sam koncept Trga slobode i njegovo okruženje, možemo reći da se spomenik stilski uklopio i da smo dobili odlično rešenje koje je postalo jedan od najprepoznatljivijih simbola grada.

NIJE ta želja gradskih vlasti tekla glatko jer od ideje 1925. godine do otkrivanja spomenika 1939. isprečila se svetska ekonomska kriza. U pomoć su pristigli i mnogi darodavci te su 2. oktobra 1939. godine, nešto pre osam časova, u Novi Sad počeli da pristižu zvaničnici. Među prvima je došao dr Aleksandar Moč, predsednik Matice srpske i Odbora za podizanje spomenika, zatim predsednik novosadske opštine dr Miloš Petrović, inženjer Daka Popović i ostali.

U novosadskom listu "Dan" zabeleženo je da se na Trgu okupilo oko 30.000 ljudi. Kada su velikodostojnici zauzeli svoja mesta, a posle besede dr Aleksandra Moča, skinut je zastor sa spomenika, te se pred masom ukazala džinovska figura bronzanog Svetozara. Hor pevačkog društva otpevao je "Bože pravde", a pred mikrofon je zatim stao predsednik kraljevske vlade Dragiša Cvetković.

Prisutna je bila i Miletićeva ćerka Milica, udovica Jaše Tomića koji je dovršio ono što je njegov tast započeo - na Velikoj narodnoj Skupštini 25. novembra 1918. proglasio je prisajedinjenje Bačke, Baranje, Banata i Srema Kraljevini Srbiji.

MILETIĆEV spomenik stajao je u miru tek nepune dve godine kada je uklonjen sa postolja neposredno posle ulaska mađarskih okupacionih snaga, sredinom aprila 1941. godine. Drugi put svečano je postavljen i otkriven 10. decembra 1944. u prisustvu predstavnika narodnih vlasti. Novi postament od sivog mermera 215/138/157 cm vajar Pavle Radovanović uklesao je, 1951. godine, tekst: "Svetozar Miletić 1826 - 1901. rad Ivana Meštrovića 1939".

Od tada do danas spomenik nije pomeran, čak ni kada je restauriran. Bronzani Miletić, kako ga je oblikovao Meštrović, do te mere je današnji simbol grada da je "Vidimo se kod Miletića !" najčešća "kota" na kojoj Novosađani zakazuju sastanke svake fele. Kao što je u borbi za prisajedinjenje bio politički orijentir svojim sunarodnicima pre vek i po, po Miletiću se i danas, u svakodnevnom životu, orijentišu nove generacije Novosađana.

AUTOR NIJE DOŠAO

OTKRIVANjU Miletićevog spomenika Meštrović nije prisustvovao, a taj njegov gest "pravdan" je opštepoznatom činjenicom da umetnik nije voleo ceremonije. U umetničkim redovima toga vremena, Meštrovićev rad nije dobio visoke ocene. Štaviše, prilično je oštro kritikovan: "Miletić je prikazan kao govornik, sa zamahnutom desnom rukom i vrlo hiperdimenzioniranom zgrčenom levom rukom. Bilo je mišljenja i da je lice, mada portretski verno, bezizražajno, a da ogrtač, čini nezgrapnu skulpturu skoro grotesknom". 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (1)

RUSIJA SLAVI: Ukidaju se sankcije koje su Ruse posebno bolele!