ĆELE-KULA, SVETIONIK PRKOSA I BESMRTNOSTI: Lobanje srpskih ustanika i vojvode Sinđelića postale simbol junaštva

ŽELjA turskog Huršid-paše da pokori jedan narod svirepo, na najsuroviji način izrodila je nešto sasvim suprotno od njegovih očekivanja.

Foto D. Alihodžić

Njegovo ime istorija je upisala kao tvorca najstrašnijeg spomenika na svetu, dok je ime srpskog vojvode Stevana Sinđelića simbol hrabrosti, rodoljuba i prkosa. A, Ćele-kula u Nišu, više od dva veka mesto poštovanja, ali i inspiracija umetnicima i piscima. I, jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Srbiji.

Priča o ovom spomeniku počinje na brdu Čegar, desetak kilometara od Niša gde slavni vojskovođa Sinđelić nije uspeo da porazi nadmoćniju tursku vojsku, ali mu se ropstvo nije mililo. U odlučujućim trenucima Bitke na Čegru koja se odigrala 30. i 31. maja 1809. godine, svestan da ga njegov potez vodi u smrt, ali i u legendu, odvažni vojvoda puca u barutanu, a od siline eksplozije u šančevima oko Čegra kosti ostavlja 4.000 srpskih ustanika i tri puta više Turaka. Odmazda je bila surova. Huršid-paša je naredio da se glave srpskih vojnika odseku i zazidaju na Carigradskom drumu. Tako je nastala Ćele-kula visoka četiri i po metra, a u nju je uzidano 952 glava, po 17 u 14 redova. Neme lobanje "govore" o patnji i ponosu, o hrabrosti i patriotizmu, o besmrtnosti koja pripada samo odabranim...

Foto: Фото Д. Алихоџић

POGLEDAJ GALERIJU

- Vremenom je Kula postala legenda koja je pozivala na otpor, na osvetu, pojačavala želju za slobodom, sluteći dan kada će prestati ropstvo. To se i dogodilo 1878. godine kada je knez Milan Obrenović oslobodio Niš, a građani su prikupili novac da sa sagradi nastrešnica i ograda oko Kule da bi sprečili njeno propadanje - priča nam Marina Vlaisavljević, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Nišu, koji danas brine o ovom kompleksu.

Po projektu arhitekte Dimitrija Leka iz Beograda daleke 1892. godine Kula je potpuno ogrnuta kapelom tako da je nemoguće doživeti njen prvobitni izgled ali je to bio jedini način da se ona zaštiti od propadanja.

"Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda pokazujući mu kakvu su cenu platili njihovi očevi." Ove reči francuskog pesnika i akademika Alfonsa de Lamartina, dočekuju posetioce na ulazu sa desne strane u kapelu. Ostaci Kule zaštićeni su staklom i jasno se vide lobanje srpskih junaka. U izdvojenom delu je i lobanja za koju se pretpostavlja da je Sinđelićeva.

Junak Vojvoda Stevan Sinđelić, Foto Privatna arhiva

Slavni Resavac, vojvoda Stevan Sinđelić, školovao se za vojnika od 12. godine, a kao vojskovođa bio je omiljen među narodom i vojskom.

Na Čegru je pokazao svoje pravo lice, lice pravednog borca za slobodu koji je spreman na žrtvu.

Imao je dva sina i ćerku a njegovi potomci i danas žive u selu Grabovcu kod Svilajnca i svake godine na godišnjicu slavne bitke posećuju Čegar i Niš.

- Bio sam na šest kontinenata, u više od 30 zemalja, bilo je mnogo različitih spomenika, ali Ćele-kula se izdvaja upravo zbog toga što možete videti ostatke ljudi koju su nastradali - ne krije svoje utiske nastavnik Kajl Hit Šivadon iz Sjedinjenih Država.

Kaže da će se potruditi da i svojim učenicima prenese poruku sa ovog mesta.

- Hteo bih da im prenesem čega su sve ljudi morali da se odreknu kako bi dobili pravo na nezavisnost i slobodu. Drago mi je što je ovaj spomenik sačuvan - kaže Šivadon.

Zbog svoje snažne poruke ovaj spomenik je glavno odredište većine turista koji posete jug Srbije.

- Stranci ovaj spomenik doživljavaju uglavnom onako kako je to opisao i Lamartin. Osim što predstavlja nacionalni ponos, Ćele-kula je jedan od unikatnih spomenika na svetu - kaže turistički vodič Branislav Simović.

On nam otkriva da se stranci dive hrabrosti srpskih vojnika ali da jedino Kinezi nisu oduševljeni spomenikom.

- I posle više od dva veka za njih je to previše morbidno i to treba razumeti - veli Simović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije