BAKE I DEKE STIŽU SVE: Da li se i koliko sa digitalnim napretkom promenila uloga najstarijih u odrastanju njihovih unuka

BAKE i deke naučile su generacije dece da voze bicikl, da prave kolače ili venčiće od cveća, da plivaju, igraju šah ili "ne ljuti se čoveče", pa čak i da čitaju. Bez obzira na sve veće razlike između starijih i savremenih, digitalnih generacija, psiholozi su jednoglasni: bake i deke i dalje su nezamenjive!

Udoban i prijatan život za starije

Pa čak i kada ne umeju da koriste računar, nemaju društvene mreže i jedva da se javljaju na mobilni, oni pozitivno utiču na detetov emocionalni, psihički i socijalni razvoj, pokazuju sva istraživanja. Vreme provedeno sa njima uči decu važnosti porodičnih veza i privrženosti, a tinejdžeri koji su imali pozitivan odnos sa bakom i dekom, kasnije su više brinuli o osobama koje nisu članovi njihove porodice i prijatelji, za razliku od svojih vršnjaka.

- U digitalnom dobu njihova uloga još je, čini mi se, važnija nego pre, jer savremene tehnologije vode otuđenju - kaže Lidija Maksić, školski psiholog. - Emocionalni kontakt sa njima omogućava deci ušuškanost. Bez obzira na to što su savremene generacije digitalne, psihološke potrebe mališana uvek su iste.

Maksić ne misli da bi ljudi u trećem dobu trebalo da se prilagođavaju tehnološkim potrebama svojih unuka, mada su mnoge fizička udaljenost ili korona naučili da koriste "Skajp", "Vajber" ili društvene mreže. Trebalo bi, smatra, da omoguće deci da osete pravu sigurnost, poštovanje, bliskost, jer deca u novom dobu gube kontakt i sa samima sobom i sa porodicom.

- Kod mnogih nisu zadovoljene prave potrebe, a stvorene su veštačke (preko igrica i društvenih mreža). To im povećava anksioznost i depresiju. Deca imaju iskonsku potrebu za igrom, kretanjem, da su psihički i fizički što aktivniji. Igrice im te potrebe ne ispunjavaju, ali zato stvaraju nove, koje su kreirane uz dobro poznavanje ljudske psihe i stvaranje zavisnosti. Sve je još strašnije jer je u pitanju zloupotreba najosetljivijih kategorija, koje nemaju mehanizam da se odupru - tvrdi Maksić.

Zato su tu bake i deke, kao oslonac mališanima. Oni ne bi trebalo da ulaze u sukob ni sa decom, ni sa njihovim roditeljima, već samo da budu uporni da mališane izvedu iz kuća, da im osmisle vreme tako da oni ne provode svaki trenutak pred monitorom. Maksić predlaže odlazak s dedom na pecanje, pravljenje kolača s bakom, čitanje bajki i romana, odlazak na plivanje, vožnju biciklom, odlazak u posete ostatku familije - tetkama, stričevima, ujacima i održavanje porodičnih odnosa. Na bakama i dekama je sve ono što roditelji ne stižu.

- Oni bi trebalo da im omoguće kontakte sa drugom decom, da spreme neku poslasticu i pozovu dečje drugare... Danas se ljudi više ne druže po kućama, pa to ne organizuju ni svojoj deci, jer nemaju vremena. Zbog svega toga bake i deke su za svoje unuke možda i važniji nego pre - zaključuje Maksić.

Sa ovim je saglasna i Vesna Janjević Popović, školski psiholog, koja konstatuje da ljudi u trećem dobu imaju strpljenje koje ne karakteriše mnoge roditelje, budući da su u potrazi za profesionalnim i roditeljskim identitetom. Samim tim oni uče strpljenju i svoje naslednike.

- Oni ne mogu i ne treba da zamene roditeljske uloge, već da razviju nove. Trebalo bi da pokažu brižnost, ali ne i apsolutnu popustljivost, jer to škodi deci. Na primer, ne bi trebalo da ih puštaju da pobeđuju u igrama, jer deca moraju da nauče da izdrže i frustraciju i poraz. Vršanjci im neće popuštati. Osim toga, dobro je kada u dečjem okruženju ima više odraslih osoba, različitih po temperamentu i karakteru, pa dete uči da se uklapa - kaže Janjević Popović.

Ona naglašava da i bake i deke imaju koristi od ovakvog druženja. Recimo, otkrivaju nove dečje pisce, uče se veštinama koje nisu znali (pa i novim tehnologijama), uče nove reči, rastu i razvijaju se zajedno sa decom. Ostaju otvoreni za promene u svetu oko sebe. Čak i kada im se ne sviđaju, uz mlađe ih lakše razumeju.

- Čim učimo, mi čuvamo mentalne funkcije - naglašava Janjević Popović. - Osim toga, uz decu, stariji se osećaju korisnima i potrebnima. Sve to blagotvorno deluje na njihovo starenje. Deca se uče empatiji i da razumeju druge i onda kada se od njih razlikuju, uče se međusobnom poštovanju. Bake i deke ne bi trebalo da budu dečji servis. Oni mogu unuke da vode npr. u muzičku školu, ako roditelji ne stižu, ali ne bi trebalo umesto njih da idu kod učitelja.

Ne bi trebalo ni da ispunjavaju obaveze umesto unučeta jer mu time ukidaju mogućnost da bude samostalno i sigurno u sebe. U ovom odnosu stariji uče da se koče, da ne popuštaju u svemu najmlađima, pa je i to dobro za njihov emocionalni i psihološki rast.

DELE DVORIŠTE

U više evropskih gradova prosvetne i socijalne vlasti pokušale su sa eksperimentima da vrtić i gerontološki centar dele isto dvorište. Ovo se pokazalo korisno i za decu i za korisnike doma, jer su i jedni i drugi iz druženja stekli različite benefite. Vesna Janjević Popović kaže da su u školi u kojoj ona radi, "20. oktobar" na Novom Beogradu, učenici prvog i drugog razreda pre korone posećivali domove za starije. Prošle godine, zbog epidemije, slali su jedni drugima dirljiva pisma.

Preporučujemo

Poznati

1 1

MI VOLIMO ZVEZDU: Dragan Džajić sa unucima Ognjenom i Lukom

26. 09. 2020. u 05:00

Društvo

0 10

PENZIONERI U SRBIJI SVOJIMA ĆE DATI I POSLEDNjI DINAR: Čuvaju najmlađe, kuvaju, ostavljaju im stanove, brinu do kraja života

28. 08. 2020. u 16:00

Republika Srpska

0 5

VRATIO SE U DETINjSTVO: Ovakvog Milorada Dodika NIKADA niste videli (VIDEO)

02. 08. 2020. u 17:40

Društvo

2 1

BAKA I UNUCI ZATOČENI U TROŠNOJ KUĆI: Prepuštena milosrđu, Ljubica Aćimović (69) brine o Draganu (15) i Davidu (10) i sa strepnjom čeka zimu

26. 10. 2020. u 16:37

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije