I DOBROĆUDNI SE TEŠKO UKLANJAJU: Dr Mihailo Milićević o složenosti lečenja tumora na mozgu
KAKO će se lečiti tumor mozga, zavisi od njegove lokalizacije, vrste i posledica koje uzrokuje. Kada zbog nezgodnog položaja ne može da se operiše ili ga je nemoguće kompletno odstraniti, primenjuju se zračenje i hemioterapija.
U slučajevima kada je operativno lečenje moguće onda je neophodno detaljno planiranje hirurškog zahvata da bi se sprečila oštećenja zdravih delova mozga. U suprotnom, posledica lečenja može da bude invalidnost.
U intervjuu za "Novosti", dr Mihailo Milićević, neurohirurg Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže da je lečenje tumora mozga veliki izazov:
- Tumori mozga čine oko pet do sedam odsto svih tumora u ljudskoj patologiji. Nažalost, među ovim tumorima dominiraju oni koji su maligni. Polovina svih tumora moždanih struktura nastaje kao posledica metastatskih procesa sa drugih organa. U drugoj polovini su primarni tumori mozga. Među njima četvrtina je malignih. Oni ne metastaziraju, ali bez obzira na to, njihovo lečenje je veoma složeno i teško za pacijenta i njegovu porodicu, jer je reč o najmalignijim promenama.
* Na osnovu čega donosite odluku: operacija ili ne?
- Na osnovu kliničkog stanja pacijenta, dijagnostičkih rezultata, pre svega nalaza skenera i magnetne rezonance, postojanja prethodnih bolesti, godina starosti, veličine i lokalizacije promene, povezanosti promene sa neurološkim statusom. Donošenje takvih odluka je često veoma složeno i osetljivo pitanje gde najveću ulogu ima znanje i iskustvo samog hirurga. Odluka se u ponekad takvim situacijama mora doneti veoma brzo, nekada čak i bez dovoljnih podataka iz ranije medicinske istorije pacijenta. U eri moderne medicine zbog veće dostupnosti dijagnostičkih procedura porasla je učestalost uočavanja benignih promena, koje ne uzrokuju simptome zbog kojih je pacijent uradio pregled. Kod takvih pacijenata treba uzeti u obzir da oni praktično nemaju nikakve teškoće, a da bi sama operacija sigurno ostavila neke posledice u vidu glavobolje, neurološkog deficita, ili postoperativne epilepsije, a da pre operacije nisu imali ništa od navedenog.
* Ipak, nekada i benigne promene prave problem?
- Iako se smatraju histološki benignim, one mogu da budu podjednako teške za uklanjanje, s obzirom na to da mogu da se jave u veoma funkcionalnim regijama mozga, ali i s obzirom na njihove neretko velike dimenzije. Ono što ih razlikuje od malignijih varijanti je njihov spori rast i manja agresivnost, što dozvoljava mozgu da se vremenom prilagodi novoj zapremini u lobanji uz očuvanje svih funkcija. Uspešno hirurško uklanjanje celog benignog tumora obično znači i izlečenje pacijenta.
RIZIK OD JONIZUJUĆEG ZRAČENjA
* Šta sve može da bude uzrok pojave tumora mozga?
- Kao i svi tumori, tumori mozga nastaju mutacijom gena, međutim, za najveći deo tumora razlog mutacije gena se ne zna ni na sadašnjem stadijumu medicinske nauke. Međutim, neki faktori su identifikovani kao faktori rizika. To su izloženost vinil-hloridu, Epštajn-Barovom virusu ili jonizujućem zračenju. Tumori mozga se javljaju i u sklopu nekih naslednih bolesti kao što su neurofibromatoza, tuberozna skleroza i Von Hipel-Lindau bolest. Nije pouzdano dokazano da je ranija traume glave i mozga odgovorna za nastanak tumorskih procesa u mozgu. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje ograničenu upotrebu mobilnih telefona kod dece, uz korišćenje telefona dalje od lobanje i mozga.
* Da li odluku o operaciji može da donese jedan lekar?
- Ne, odluke se donose konzilijarno. Zbog izuzetne složenosti i sveobuhvatnosti lečenja pacijenata sa tumorima mozga formiran je pre šest godina Centar za neuroonkologiju, koji se sastoji od odeljenja neurohirurgije, odeljenja za stereotaksičnu radiohirurgiju i dnevne bolnice. Ovakva organizacija je napravljena sa ciljem da se unapredi lečenje i poboljša nega.
* Gde sve tumor može da se nađe u mozgu?
- Lokalizacija tumora mozga može da bude veoma različita, praktično u svakom njegovom delu. Promene mogu da se pojave na samom mozgu, ali i na tvrdoj moždanoj opni, moždanim nervima, hipofizi. Glavna podela je na one u velikom i one u malom mozgu. Pritom, veoma je važno da li se tumor nalazi u samom mozgu ili ga samo pritiska sa spoljašnje strane. Baza lobanje i regija hipofizne žlezde su posebne i delikatne lokalizacije tumora različitog histološkog porekla, kojima se može pristupiti i endoskopskom tehnikom kroz nosne hodnike. Ova tehnika jeste zahtevna u izvesnom smislu, ali je komfornija za pacijente, lakše je podnose i oporavak je brži.
* Šta kada tumor stvara posledice, a ne može da se operiše?
- Zahvaljujući savremenom statusu medicinske nauke i tehnike, uglavnom svaki tumor mozga može da se operiše ukoliko je to potrebno i opravdano. Kada ga ipak nije moguće ukloniti, na raspolaganju su zračenje i hemioterapija. Zračenje se sprovodi različitim tehnikama konvencionalnog zračenja ili u novije vreme i savremenim fokusiranim zračenjima - radiohirurškim procedurama koje se obavljaju i u našoj zemlji na gama i iks nožu. Primena hemioterapije je isto veoma značajna, namenjena je za maligne tumore i često se kombinuje sa zračnom terapijom, jer potencira dejstvo zračenja.
OPERACIJE I U BUDNOM STANjU
* Koje su mogućnosti kada tumor mozga mora da se operiše, a na nezgodnom je mestu?
- Tada uvek biramo da deo tumora zaostane, da bi se pacijent bolje neurološki oporavio i da ne razvije neku invalidnost. U takvim situacijama koristimo napredne tehnike i uređaje koji povećavaju bezbednost i preciznost operacije kao što su neuronavigacija i neuromonitoring. U našoj ustanovi se sprovode i operacije tumora mozga u budnom stanju ukoliko je tumor lokalizovan blizu ili u samoj regiji mozga zaduženoj za govor. Tumore mozga ne operišemo kod pacijenata koji su u veoma teškom opštem stanju, koje nije izazvano postojanjem samog tumora.
* A, u slučaju pojave metastaza?
- Ukoliko se radi o metastatskom tumoru mozga, onda se ispituje stepen diseminacije bolesti po drugim organima, utvrđuje se primarni proces i donosi se odluka o svrsishodnosti operativnog lečenja.
* Koji su simptomi tumora mozga?
- Najčešći simptomi cy glavobolja, povraćanje, izmenjenost mentalnog statusa i stanja svesti. Može da dođe i do pojave epileptičnih napada, razvoja slabosti suprotne strane tela, otežanog govora. Tumori hipofizne žlezde se oglašavaju ispadima u vidnom polju ili u endokrinoj funkciji u smislu smanjenog ili povećanog nivoa pojedinih hormona u krvi. Ukoliko je tumor lokalizovan u malom mozgu često može doći do pojave jakih vrtoglavica, otežanog hoda i poremećaja ravnoteže kao i opstruktivnog hidrocefalusa. Nije isključena ni slabost sluha, vida, bolova u polovini lica... Nažalost, pojedini tumori mozga se mogu ponekad oglasiti i životno ugrožavajućim krvarenjem, što takođe zahteva hitnu hiruršku intervenciju.
(MAPA) OVOG DATUMA STIŽE PRAVA ZIMA I NAJHLADNIJI PERIOD! Ivan Ristić za "Novosti" otkriva: Biće još snega, dolazi hladan arktički vazduh
CELA Srbija okovana je snegom, a meteorolog Ivan Ristić za "Novosti" kaže da nas tek očekuje prava zima.
24. 12. 2024. u 14:46
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
STIŽE POLITIČKI POTRES? Evo ko vodi u anketama za novog nemačkog kancelara
ALIS Vajdel, liderka desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD), prema poslednjim anketama, preuzela je vođstvo ispred Fridriha Merca, lidera Hrišćansko-demokratske unije (CDU).
24. 12. 2024. u 12:17
Komentari (0)