Društvo

MARKSISTI PRED TITOVIM SUDOM: Ko je i zašto proterao osam profesora sa Filozofskog fakulteta u Beogradu sedamdesetih godina prošlog veka

И. М.

09. 02. 2021. u 12:22

Vesele šezdesete" godine, kako se ponekad naziva talas studentskog pokreta koji je zaljuljao gotovo čitavu planetu, i u Beogradu, slično kao i u gradovima u drugim zemljama, izazvale su i podstakle širi sukob dela inteligencije i državnog aparata oko tumačenja šta su to političke slobode i slobode stvaralaštva.

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

Novosti

Paralelno sa tim produbljene su razlike u već postojećim stanovištima o daljem razvoju Jugoslavije i prevazilaženju duboke političke i ekonomske krize koja je zahvatila sve pore društva. Pristigle generacije, bez ratne i revolucionarne hipoteke, tražile su da preuzmu odgovornost za svoju budućnost.

Kao važan deo u svojim zahtevima isticali su privrženost društvenoj jednakosti, društvenoj svojini, demokratiji, samoupravljanju, raspodeli prema radu. Svoju zrelost studenti i profesori Beogradskog univerziteta pokazaće i tokom kampanje za usvajanje amandmana na Ustav iz 1963. godine, kada su jasno ukazali da predložene promene neće doprineti izlasku iz "duboke ekonomske, političke, kulturne i moralne krize" i da ponuđeni koncept vodi ka konferederaciji i da je suprotstavljen ideji o razvoju federacije, zajedničkom i jedinstvenom tržištu, da se manipuliše nacionalnim bićem.

Ovakav nastup Saveza studenata doprineće njegovom iščeznuću sa javne scene. Vođena čvrstom rukom najvišeg autoriteta u partijskoj i državnoj hijerarhiji, pobednička struja "konfederalaca", kako bi u korenu sasekla rađanje ozbiljnog partnera u kreiranju državne stvarnosti, rasformiraće ovu političku organizaciju i utopiće je u novoformirani Savez socijalističke omladine Jugoslavije. A za njihove duhovne vođe proglasiće grupu profesora, docenata i asitenata sa beogradskog Filozofskog fakulteta.

Posle "čistke liberala", u jesen 1972. godine, u Srbiji će na političkoj sceni ostati samo najverniji i najagilniji rukovodioci u sprovođenju naloga i političke samovolje. Grupa nastavnika iz zgrade Kapetan Mišinog zdanja postala je "žrtveni jarac" i vidljiv znak lojalnosti i vernosti.

Odnos srpskog rukovodstva podsećao je na jednu autentičnu partijsku zgodu, s nekog sastanka u Bosni i Hercegovini, neposredno posle Drugog svetskog rata. Kada su komunisti bili u dilemi da li da se Haso kazni ukorom ili ukorom pred isključenje, za reč se javio Mujo i strogo zaključio: "Šta ukor, šta ukor pred isključenje - kravu, kravu mi njemu da oduzmemo."

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke
Feljton

0 0

TROJICA BUDUĆIH VOJVODA SEDE U ISTIM KLUPAMA: Budući vojvoda je ceo život podsvesno osećao da nad njim bdi lik njegove majke

ŽIVOTNI put vojvode Živojina Mišića umnogome je vremenski podudaran sa istorijskim razvitkom moderne srpske vojske, kada je ona počela svoj preobražaj od narodne vojske milicijskog tipa, kakvu je stvorio knez Mihailo, u savremenu armiju po evropskom uzoru upravo u vreme kada je mladi Mišić obukao kadetsku uniformu pitomca Artiljerijske škole.

24. 12. 2024. u 18:00

Politika
Tenis
Fudbal
KAKVA IGRA JOKIĆA: Nikola uništio velikog rivala, svi u čudu zbog ovog poteza (VIDEO)

KAKVA IGRA JOKIĆA: Nikola uništio velikog rivala, svi u čudu zbog ovog poteza (VIDEO)