DA SU BOLJI PROPISI I MI BISMO BILI HUMANIJI: Kako da bacamo manje namirnica a pomognemo ugroženima

VEĆINA sugrađana praznike je ove godine zbog pandemije provela u kući, a samim tim, više se pazarilo namirnica i spremalo, ali je i više hrane ostalo na tanjirima.

Foto N. Karlić

S druge strane, oko pola miliona građana koji žive na ivici siromaštva i ove godine dovijalo se kako da za praznike trpeza ne bude potpuno prazna.Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, na dnevnom nivou iz domaćinstava na deponiji završi oko 676 tona hrane. Ipak, u vreme vanrednog stanja, ali i praznika, ta cifra prelazila je ovu iz redovnog dana, pa je, iako zvaničnih podataka nema, sigurno bačeno i mnogo više hrane. U tom lancu, od marketa do domaćinstava, doniranja, ali i deponije, godišnje se izgubi najmanje 250.000 tona, što bi moglo barem delimično da bude prosleđeno "sa druge strane stola" - socijalno ugroženim sugrađanima.

Donacija hrane u Srbiji nije u toj meri razvijena kao u nekim drugima zemljama, pa je zbog toga i malo informacija o tome.Na to se žale i građani, oni koji ne znaju šta će sa viškom hrane koja im preostaje svakodnevno, a naročito posle praznika. Tako Danijela M. iz Beograda kaže da je grize savest svaki put kada u kontejner baci hranu, i da bi volela da je drugačije:

- Dok su kod mene u bloku stanovali Romi u obližnjem nehigijenskom naselju, hranu nisam bacala. Što preostane spakujem u kutije i odnesem u našu malu privatnu trgovinsku radnju. Oni su to znali, radile su to i druge komšije. Svakodnevno su proveravali jel ima nešto za njih. Oni nisu bili gladni, a meni je bilo srce puno. Ali, otkada su raseljeni, nemamo više kome da damo "višak".

Zakonska regulativa ne ide naruku onima koji bi hteli da pomognu, pa se prema iskustvima organizacije "Banka hrane", donacija uglavnom sastoji od fabrički upakovanih namirnica, voća i povrća druge i treće klase, koja se ne proda. Keteringa, to jest donacija kuvane hrane, gotovo da i nema.

- Zaključno sa 31. decembrom smo organizovali veliku akciju i obezbedili 100.000 obroka za socijalno ugrožene građane, kako bi tokom praznika, ali i kasnije, četvoročlane porodice dobile tri obroka dnevno - kažu iz "Banke hrane".

Foto N. Fifić-A. Stanković

- Situacija sa koronom je poremetila i ovaj segment, pa sad radimo sa smanjenim kapacitetom. Gledamo da sve voće i povrće koje dobijemo odmah prosledimo organizacijama sa kojima sarađujemo.

Iako donacija gotovih jela, a pogotovo od građana, nije regulisana, iz "Banke hrane" poručuju da voće i povrće i ono što im je ostalo viška sa božićne trpeze, zainteresovani mogu da zapakuju i proslede onima kojima je potrebno.

Foto Tanjug

Ipak, prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, najmanje se baci voća i povrća, oko pet kilograma godišnje po stanovniku. Najviše se gomila, a najviše i baci hleb, oko 10 kilograma, zatim sledi meso (sedam kilograma) i mleko (šestkilograma).

- Hranu najčešće bacamo zato što se pokvari, nas oko 67 odsto. Na drugom mestu je što mi lično, ili članovi domaćinstva, ne želimo da jedemo "staru" hranu (17 odsto). Ima i onih koji smatraju da hrana koja je odstojala nije bezbedna (11 odsto) - stoji u istraživanju Centra za unapređenje životne sredine. - Kako bismo zaustavili epidemiju bacanja hrane, neophodno je započeti obrazovanje svih učesnika u lancu, od proizvođača do krajnjih korisnika.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije