Društvo

ČEDOMIR POPOV: Sedamdeset godina nije bilo dovoljno da se stvori jedna iole podnošljiva državna zajednica

Čedomir Popov

08. 01. 2021. u 12:31

JUGOSLAVIJA 1918. godine, nije bila stabilna, ali ništa nije bila nestabilnija nego druge države koje su se u novom veku stvarale i ujedinjavale kroz procese nacionaliih, političkih i društvenih revolucija.

ЧЕДОМИР ПОПОВ: Седамдесет година није било довољно да се створи једна иоле подношљива државна заједница

Čedomir Popov / Foto D. Dozet

To je nesumnjivo tačno. Na čemu su se zasnivale nestabilnosti tih zajednica i šta je izazivalo njihovu nestabilnost, a šta je izazvalo i šta izaziva nestabilnost jugoslovenske državne zajednice? Kako su te zajednice - američka, italijanska, nemačka - prebrodile i savladale uzroke svoje nestalnosti, a Jugoslavija nije?

Pogledajmo na čemu počiva nestabilnost, recimo, na američkom primeru. Amerikanci godinama nisu mogli da dobiju saglasnost svih država za svoj prvi Ustav iz 1777. godiie, koji je sadržao platformu ujedinjenja. Ipak, dobili su je 1791. godine, dokumentom koji je stvarao jednu krajnje nestabilnu zajednicu. Razlog takve nestabilnosti bio je čisto političkog karaktera, a ne pitanje bitnih kulturnih, duhovnih, religioznih razloga.

Amerika je bila jedan kazan u koji je dolazilo mnoštvo naroda, evropskih pre svega, u kojem se sve prokuvavalo i iz kojeg je proizlazio jedinstven duh amerikanizma, koji je počivao na anglosaksonskoj kulturi. Svi su to primali kroz engleski jezik i to bez ikakve primedbe. Dolazeći tamo, ljudi raznih nacija, još neizgrađene nacionalne svesti, različitih religija, morali su da prime taj anglosaksonski kulturni duh i engleski jezik da bi se razumeli. Bilo je različitih religija, postojao je, čak, netolerantan puritanizam u Masačusetsu gde su spaljivane veštice, ali se i on, pri sudaru sa svim drugim elementima integracije, nije održao.

Isto tako, uzmite Italiju ili Nemačku, pa ćete videti da nekih bitnih uzroka nestabilnosti, onih koje mi imamo, nije bilo. Zato mislim da nama ni sedamdeset godina nije dovoljno, ne da eliminišemo sve te uzroke, nego da stvorimo jednu iole podnošljivu državnu zajednicu, da ne mislimo šta će sutra biti. Najzad, da li zaista idemo ka jedinstvenom kulturnom prostoru? Ja u to sumnjam. Mi zaista idemo ka izvesnom civilizacijskom jedinstvu, ali to jedinstvo zahvata ceo svet, celu Evropu, to nije ništa naše.

Šta je u tom ujedinjavanju jugoslovensko? U tom jedinstvenom civilizacijskom krugu koji zahvata Evropu, svaka nacija ipak zadržava neku svoju specifičnost. Znamo šta je francusko, nemačko, italijansko... Ovde znamo šta je srpsko, znamo šta je slovenačko, osećamo šta je makedonsko, šta je hrvatsko. Šta je tu jugoslovensko? Upravo to nedostaje.

Ja mislim da mi zapravo ne idemo ka jugoslovenskom prostoru. Za opstanak ove zajednice, od vitalnog je značaja da se to nađe, a ako se ne nađe, onda ne samo da sumnjam u njen kulturni prostor, nego se bojim i za svaki drugi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANSKA HISTERIJA! Videli koliko stranci vole Srbiju i hvata ih tolika panika - da više ne znaju gde udaraju

ALBANSKA HISTERIJA! Videli koliko stranci vole Srbiju i hvata ih tolika panika - da više ne znaju "gde udaraju"