PREMINUO JEDAN OD NAJISTAKNUTIJIH SRPSKIH MATEMATIČARA: SANU se oprostio od akademika Aleksandra Ivića
SRPSKA akademija nauka i umetnosti (SANU) sa velikom žalošću obaveštava javnost da je 27. decembra 2020. godine, u Beogradu, u 71. godini, preminuo redovni član SANU Aleksandar Ivić, jedan od naših najistaknutijih matematičara i profesor emeritus Univerziteta u Beogradu.
Rođen u porodici akademika Pavla Ivića i akademika Milke Ivić, čuvenih lingvista, Aleksandar Ivić je bio okrenut nauci, s tim da je oblast njegovog interesovanja bila matematika. Osnovnu školu i gimnaziju (prirodno-matematički smer) završio je u Novom Sadu, kao i studije matematike na Univerzitetu u Novom Sadu.
Sa 18 godina bio je učesnik na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi. Magistrirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1973, na kome je i doktorirao 1975. godine. Naslov njegove doktorske disertacije bio je „O nekim klasama aritmetičkih funkcija koje su vezane za raspodelu prostih brojeva", a mentor mu je bio akademik Đuro Kurepa.
Njegova naučna oblast delovanja bila je analitička teorija brojeva u kojoj je ostavio dubok trag na svetskom nivou.
Nakon rada na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu prelazi na Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu (Katedra za primenjenu matematiku), prolazeći kroz sva univerzitetska zvanja. Za redovnog profesora izabran je 1988, a za profesora emeritusa na Univerzitetu u Beogradu 2014. godine.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) izabran je 1988, a za redovnog 2000. godine.
Bio je član Matematičkog instituta SANU i član redakcije više međunarodnih časopisa. Budući istaknuti naučnik u oblasti analitičke teorije brojeva pozivan je na mnoge međunarodne naučne skupove kao plenarni predavač.
Bio je gostujući profesor na mnogim univerzitetima u svetu (Japan, Kina, Brazil, Finska, itd), na kojima je držao predavanja iz teorije Rimanove zeta funkcije, kao jedne od danas najaktuelnih teorija u matematičkom svetu.
Njegova monografija o čuvenoj Rimanovoj funkciji i Rimanovoj hipotezi, objavljena 1985. godine kod najpoznatijeg svetskog izdavača "John Wiley & Sons, Inc." doživela je još jedno izdanje 2003. godine, i citirana je preko 600 puta od najpoznatijih svetskih autoriteta u oblasti analitičke teorije brojeva.
Na osnovu kursa koji je održao tokom 2011. godine na Univerzitetu u Helsinkiju nastala je još jedna njegova poznata monografija o teoriji Hardijeve Z-funkcije.
Akademik Ivić je objavio je preko 280 naučnih radova u najpoznatijim svetskim časopisima, sa citiranošću od nekoliko hiljada puta. Pisao je recenzije za međunarodne časopise i referate za poznate svetske referativne žurnale.
Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i sveukupnu srpsku i svetsku nauku.
Preporučujemo
MAKRON: Jedna zemlja može sprečiti nuklearni rat
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron izjavio je nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Rio de Žaneiru da Kina ima ključnu ulogu u izbegavanju nuklearnog sukoba.
20. 11. 2024. u 08:09
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
DA ČOVEK NE POVERUJE: Pogrebni biznis - evo čime se Legija bavi u zatvoru
TAJ posao mu je plaćen.
18. 11. 2024. u 15:42
Komentari (0)