GOSTI "NOVOSTI" - DOKTORKE HEROJI SRBIJE: Na kovidu se poznaju lekari!

Ивана Ковачић

27. 12. 2020. u 10:00

AKO je pandemija kovida 19 donela nešto pozitivno, onda je to što je na zasluženi pijedestal vratila profesiju lekara. I pokazala da, barem kada je zdravstvo u pitanju, pol ne određuje uspeh, jer se na čelu mnogih velikih kliničkih centara i bolnica nalaze žene.

ГОСТИ НОВОСТИ - ДОКТОРКЕ ХЕРОЈИ СРБИЈЕ: На ковиду се познају лекари!

Novosti

Njih je, dobro je poznato, na rukovodećim mestima u mnogim drugim profesijama znatno manje nego što je realno, ali ne i u srpskom zdravstvenom sistemu, koji vode "žene zmajevi". One, pritom, nisu samo menadžeri, već i lekari koji svakodnevno propisuju terapiju obolelima od virusa korona, ali i supruge i majke koje kod kuće, često posle 12-časovne smene, čekaju druge obaveze.

Naše sagovornice skromno ističu da su spremne za svaki izazov u medicini jer su se za to i školovale. I posle punih devet meseci epidemije, one ne posustaju, već se hvataju ukoštac sa svakom novom neprilikom. Otuda se i ona narodna izreka može preformulisati: "Na kovidu se poznaju lekari!"

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Docent dr Marija Zdravković, kardiolog-internista, direktorka KBC "Bežanijska kosa":

DOK RADIM, NA SAT NE GLEDAM

RADNO vreme nije kategorija koja se računa za ljude posvećene svojoj profesiji, bez obzira na vrstu posla. To je prvo što sam naučila kada sam postala lekar, kaže dr Marija Zdravković, direktorka KBC "Bežanijska kosa", kao odgovor na pitanje koliko traje njen radni dan:

Dr Marija Zdravković

- Nikada ne gledam na sat, ostajem uvek koliko je neophodno da se sve završi. Tu sam da obiđem, pomognem, prekontrolišem, završim vizite i lekarske izveštaje.

Na mesto direktora KBC "Bežanijska kosa" imenovana je 2014. godine, a u ovoj bolnici počela je svoju karijeru pre tačno 20 godina, kada je primljena u stalni radni odnos, kao najbolji student Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Uprkos velikom iskustvu, pandemija virusa korona je najveći izazov sa kojim se do sada susrela u karijeri.

- Organizacija zdravstvene službe u vreme pandemije, najpre u vodećoj nekovid-bolnici, a zatim u referentnom kovid-centru, bila je ogroman napor i pritisak - iskrena je dr Zdravković. - Za manje od 24 sata trebalo je razmestiti 248 teških pacijenata i primiti 150 novih obolelih od kovida. Ali timski rad je osnova svakog uspeha. Pokazali smo da funkcionišemo kao velika porodica, na principima struke i međusobnog uvažavanja i zato je procenat izlečenih bolesnika bolji nego u velikom broju vodećih svetskih kovid-centara.

Dr Zdravković kaže i da joj podrška ljudi koje ceni i poštuje daje snagu da zaobiđe negativce i nastavi ka cilju:

- Najteže mi je kada radim časno, stručno i posvećeno, a doživim negativne komentare i napade ljudi koji zapravo nemaju ni deseti deo neophodnih kvaliteta da bi sudili o tome.

Dodaje da su žene svakako dokazale da pol ne određuje uspeh, već isključivo motivacija i posvećenost. Podrška supružnika i porodice je bitna i za ženu i za muškarca, a svima imponuje stručno uvažavanje kolega.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Docent dr Ivana Milošević, infektolog, zamenica direktora Infektivne klinike KC Srbije

PACIJENTIMA ZNAČI PODRŠKA I EMPATIJA

NA POZICIJI zamenika direktora Infektivne klinike docent dr Ivana Milošević nalazi se duže od pet godina. Kako kaže, mnogo voli svoj posao:

- Poziv infektologa je vrlo specifično zanimanje, koje mnogo uzima, pogotovo sad u vreme pandemije, ali i pruža veliko zadovoljstvo.

Dr Ivana Milošević

Iako osim kliničke, dr Milošević ima i zavidnu akademsku karijeru, mnogi je zbog mladalačkog izgleda prihvataju sa rezervom:

- Iskustvo mi je pokazalo da je pacijentima bitniji pristup i posvećenost lekara nego izgled i pol. Ono na šta bolesnici uvek pozitivno odreaguju jesu podrška i empatija.

Za infektologe, epidemija je scenario za koji se školuju, ali iznenađenja uvek postoje:

- Iznenadio nas je obim posla i broj bolesnika. Prethodne epidemije bile su manje i lakše. I tada smo imali mnogo posla, ali smo se uspešno izborili sa pandemijskim gripom, morbilama i groznicom Zapadnog nila u dva navrata. Kovid 19 je izašao iz okvira našeg prethodnog iskustva, a borba je teža jer nema registrovanih lekova, a vakcinacija tek počinje.

Infektivna klinika je od početka epidemije najveći trijažni centar u zemlji. Samo u prijemnoj ambulanti ove ustanove za devet meseci pregledano je više od 45.000 bolesnika, što odgovara broju stanovnika Sombora ili Požarevca.

- Trajanje radnog dana je i pre pandemije bilo rastegljiv pojam. Posao nije samo rad sa obolelima nego i organizacija na klinici, raspoređivanje bolesnika... Lepa stvar u celoj ovoj nesreći je to što sam upoznala mnogo dragih i vrednih ljudi iz svih beogradskih ustanova, a i iz cele Srbije.

Svaka posvećenost poslu ima svoju cenu:

- Moja porodica dosta trpi. Nadam se da će uskoro doći vreme da naš život bar delimično liči na onaj pre pandemije.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Profesor dr Edita Stokić, endokrinolog, direktorka Kliničkog centra Vojvodine

MESECIMA NISAM ZAGRLILA RODITELjE

PROFESIONALNO sam spremna na svaki izazov u medicini, da pomognem ugroženom i bolesnom. Moja porodica je ponosna na mene i moj rad. Kao žena, nekada emotivno doživljavam sve ovo oko pandemije, jer jedva čekam da se vratim nekadašnjem uobičajenom životu sa svojom porodicom, kaže profesor dr Edita Stokić, direktorka Kliničkog centra Vojvodine, i dodaje:

- Prošli su meseci kako nisam zagrlila svoje roditelje. Prođem ispred njihovog stana, mahnem im ispod terase, vidim ih preko video-poziva i to je to. Zato molim sve građane da se pridržavaju mera kako bismo što pre mogli da zagrlimo i ljubimo svoje najbliže, proslavljamo praznike i slave.

Dr Edita Stokić

Profesorka Edita Stokić na čelu Kliničkog centra Vojvodine nalazi se nepune dve godine. Na to mesto imenovana je nakon 33 godine radnog staža u ovoj ustanovi.

- U svojoj karijeri susretala sam se sa raznim izazovima medicine - priča nam naša sagovornica. - Ali ono što je ostavilo poseban utisak na mene jeste rendgen pluća pacijenta sa virusnom infekcijom kovid. Pomislila sam: "Dobro, čovek ima upalu pluća, to je to". Međutim, kada sam posle samo nekoliko sati videla kako je ta upala napredovala, "presekla" sam se. Tad sam shvatila šta nas čeka. Toliko brz razvoj pneumonije me je šokirao, koliko god da sam se svega nagledala kao lekar.

Iako vodi ustanovu od 3.500 zaposlenih, radi i sa pacijentima:

- Voditi KC Vojvodine je zadovoljstvo i privilegija, ali kao lekar kliničar ne mogu da ostavim i zaboravim svoje pacijente. Bez obzira na to koliko su obaveze i odgovornosti direktora velike, svakodnevno pregledam pacijente koji su zakazani putem IZIS.

Naša sagovornica dodaje da, kada joj je pomoć potrebna, dobija je u porodičnom gnezdu:

- Podrška porodice pobuđuje najtoplije emocije, i naravno daje snažan podstrek, snagu i motivaciju. Retke slobodne trenutke provodim sa suprugom Aleksandrom i našim kućnim ljubimcima, koji su za mene sedativ u ovim teškim vremenima.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Docent dr Tatjana Adžić Vukičević, pulmolog, direktorka kovid-bolnice u Batajnici

I KAD STIGNEM KUĆI, I DALjE RADIM

DOCENT dr Tatjana Adžić Vukičević nedavno je imenovana na čelnu poziciju prve namenski građene kovid-bolnice u Srbiji. Otkriva nam da nije bilo lako da prihvati poziciju rukovodioca zdravstvene ustanove u kojoj se leče pacijenti oboleli od kovida i koja ima smeštajni kapacitet od 930 postelja:

- Ipak sam prihvatila, jer kao pulmolog imam moralnu obavezu prema svojoj zemlji koja me je školovala, da budem lekar i da pomognem u trenutku kada je moja pomoć najneophodnija. Pre stupanja na novu funkciju bila sam načelnik Odeljenja za tuberkulozu i tumore pluća Kliničkog centra Srbije, koje prima svega 25 bolesnika.

Dr Tatjana Adžić Vukičević

Namena nove bolnice u Batajnici, kada prođe pandemija, još nije precizirana:

- Biće verovatno kliničko-bolnički centar, jer za to ima sve performanse - velike, udobne i prostrane sobe, najsavremeniju opremu, najmoderniju radiološku dijagnostiku, operacionu i angio salu, kabinet za hemodijalizu...

Kao i njenim kolegama, našoj sagovornici najteže pada gubitak pacijenata posle duge i iscrpljujuće borbe:

- Najteži su ljudski gubici i zato je posao lekara zahtevan i težak. Moja porodica zbog mog poziva sada mnogo trpi, jer i kada stignem kući ja i dalje radim. Odgovaram na pozive, poruke, organizujem rad. Pored svega, kao i svaka druga žena, i ja imam kućne obaveze.

Ipak, kaže da nikada ne bi promenila svoj poziv:

- Od malih nogu znala sam da ću biti lekar. Najduže se stručno bavim tumorima pluća i tuberkulozom, sada kovidom. Kada ćemo uspeti sa virusom da se izborimo, teško je reći. Zasad deluje da će dugo trajati i da ćemo morati da naučimo da živimo sa ovom bolešću.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Profesor dr Violeta Mihailović Vučinić, pulmolog, direktorka Klinike za pulmologiju KC Srbije

BOLEST NE PITA ZA RADNO VREME

NA čelu Klinike za pulmologiju profesorka dr Violeta Mihailović Vučinić nalazi se pet godina. Osim kliničke ima i dugogodišnju akademsku karijeru, ali kako kaže, infekcija kovid je najveći izazov sa kojim se do sada susrela u profesiji:

- Ovaj virus je izazov u svakom smislu, s obzirom na nepoznanice koje se svakodnevno ukazuju pred nama tokom lečenja bolesnika sa ovom infekcijom. Ona nas svakodnevno iznenađuje težinom kliničke slike i njenim promenama iz sata u sat.

Dr Violeta Mihailović Vučinić

Ipak, prof. Vučinić ne posustaje. Njen radni dan se praktično ne prekida:

- Smatram da se žene dobro snalaze na rukovodećim mestima za koja je potrebna velika odgovornost, ali naravno, i dobro poznavanje medicine. Ne znam tačno broj žena angažovanih u pojedinim oblastima medicine, ali mislim da nema oblasti zdravstva u kojoj žene danas nisu prisutne.

Klinika za pulmologiju Kliničkog centra Srbije sa kraćim prekidima radi kao kovid-bolnica već punih devet meseci.

- Kada sam slobodna, volim da provodim vreme sa svojom porodicom. Međutim, to se sada svelo samo na trenutke, jer poslednjih meseci ne znam za odmor, slobodne dane i vikend. To je neophodno u poslu lekara, jer bolest nije posao koji može da se ostavi za neki drugi dan.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Docent dr Verica Jovanović, specijalista socijalne medicine, direktorka Instituta "Milan Jovanović Batut"

ČAST MI JE ŠTO SAM NA "PRVOJ LINIJI"

KADA sam odlučila da upišem medicinu, prihvatila sam da situacija ne mora uvek da bude idealna, niti za lekara niti za direktora ustanove. Ali postoji posebna pozitivna energija koja vas obuzme kada znate da sa svojim kolegama radite posao koji nekome spasava život - kaže docent dr Verica Jovanović, direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Od početka pandemije ne gleda na sat, jer, kako kaže, zbog trenutne zdravstvene situacije jedan standardan radni dan nije dovoljan da se završe sve obaveze:

Dr Verica Jovanović

- U poslednjih nekoliko meseci moj radni dan nije kraći od dvanaest sati. Jedna od dimenzija rukovođenja zdravstvenom ustanovom u vreme epidemije jeste da ste na izvoru informacija, nažalost i onih najgorih. Uvek mi najteže padaju loše vesti, o povećanju broja bolesnih i preminulih, a posebno kada se tiču kolega koje se svakodnevnio bore za zdravlje svih građana.

Iako je svesna rizika koje donosi iscrpljenost i stres, završavanje obaveza koje su brojne, nema alternativu:

- Svesna sam da nemam kvalitetan odmor, što je neophodno za dobar imunitet, ali trenutna situacija od nas zahteva da se izborimo sa okolnostima takvim kakve jesu. Samo od predanog rada, dobre organizacije i pravih mera zavisi sa kakvim ishodom će se završiti epidemija kovida. Čast mi je što sam deo tima koji se nalazi na prvoj liniji borbe sa ovom opakom infekcijom.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEOČEKIVANO: Alkaraz se odlučio na nesvakidašnji potez pred Australijan open (FOTO)