NAJOPASNIJE JE KADA SRCE PRESKAČE: Poznati kardiolog o vrstama aritmija, kako se otkrivaju i leče (FOTO)

ČEST osećaj preskakanja i lupanja srca, zamaranje i osećaj gušenja, mogu da budu znaci da ono ne kuca u pravilnom ritmu.

Foto: V. N.

Kod većine pacijenata ovi simptomi nastaju kao posledica već postojeće kardiovaskularne bolesti, ali mogu da se dogode i zdravim osobama. Ni jedni ni drugi ne bi trebalo da ignorišu nepravilan srčani ritam. Jer, svaka aritmija zahteva ispitivanje. U suprotnom, srce koje "iskače iz koloseka" može da dovede do iznenadnog fatalnog ishoda.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Dragan Simić, kardiolog-internista Kliničkog centra Srbije kaže da je najopasnije kada srce "preskače":

- Ovaj osećaj najčešće se javlja u slučaju komorskih aritmija. To su kompleksni poremećaji srčanog ritma i nije mali broj pacijenata koji se žale da ne mogu normalno da žive koliko im srce preskače. Dakle, ovaj simptom je visoko značajna tegoba koja bi trebalo da uputi na pregled lekaru.

* Zašto su komorske aritnije opasne?

- One se najčešće javljaju sporadično, u naletima i mogu da budu osnovni razlog nastanka naprasne srčane smrti. Njihov uzrok nam nije uvek poznat. One često mogu da se pojave na terenu predhodno oštećenog miokarda, mada isto tako mogu da postoje i kod uslovno zdravih osoba koje imaju strukturalno zdravo srce. U takvim slučajevima iznenada, čovek može da izgubi svest i da se sruši i naprasno umre, a da okolina kaže kako je bio potpuno zdrav. Uzrok nepravilnom radu srca može da bude i hronični stres. To je slučaj kod velikog broja mlađih osoba koje nisu u situaciji da ga kontrolišu.

Foto: V. N.

* Kakvi sve poremećaji srčanog ritma postoje?

- Poremećaji srčanog ritma su veoma brojni i raznovrsni. Aritmologija je posebna grana kardiologije i lekari koji se bave ovom oblašću kardiologije su malobrojni i kod nas, a i u svetu. Uglavnom, ono što je jednostavno objasniti je da se sve aritmije dele na komorske i pretkomorske.

* Šta su pretkomorske aritmije i koliko su one opasne?

- Najčešća pretkomorska aritmija koja se javlja u populaciji je apsolutna aritmija, poznata i kao atrijalna fibrilacija. Ona je u direktnoj vezi sa starosnom dobi pacijenta i prisutnim komorbiditetima, kao što je hipertenzija ili dijabetes. Sve smo češće svedoci situacija, da naši pacijenati imaju dugi asimptomatski period ove bolesti u kome ne osećaju narušen srčani ritam i shodno tome se ne leče. Takva situacija je krajnje opasna, jer se u takvim okolnostima za tri do četiri puta povećava rizik od moždanog udara.

* Da li je atrijalna fibrilacija uvek bez simptoma?

- Oko 15 do 30 odsto pacijenata ima asimptomatsku formu bolesti. Ostali pacijenti imaju visoko simptomatsku aritmiju, koja se manifestuje osećajem treperenja, nedostatkom snage, brzim zamaranjem i često osećajem nelagodnosti u grudima. Povremno neki bolesnici imaju značajno smanjenu toleranciju napora i osećaj kratkog daha. Pacijenti sa atrijalnom fibrilacijom su obično starosti između 60 i 70. godina. Znači, ovo je bolest koja prati proces starenja, ali se može povremeno javiti i kod mlađih.

Foto: V. N.

* Šta je uzrok pojave atrijalne fibrilacije?

- Osnovni uzrok njene pojave je već narušeno stanje kardiovaskularnog sistema. Dakle, malo je ljudi koji pate samo od atrijalne fibrilacije. Ona se uglavnom razvija kao posledica dugo godina neregulisanog krvnog pritiska ili kada je on nedovoljno dobro regulisan. Ona se uglavnom javlja kod osoba sa dijabetesom, kod pacijenata koji se leče od ishemijske bolesti srca ili od srčane insuficijencije. Često prati i gojazne osobe, muški pol, one koji konzumiraju alkohol, dosta kofeina, energetska pića...

* Ima li lekova za poremećen srčani ritam?

- Ima, naravno. Postoje velike grupe lekova - antiaritmika. Kada se otkrije o kakvom poremećaju srčanog rada je reč, propisuje se adekvatna medikamentna terapija. Postoje poremećaji srčanog ritma koje se veoma uspešno mogu lečiti i radiofrekventnom katetarskom ablacijom. Postoji ekipa elektrofiziologa u Klinici za kardiologiju Kliničkog centra Srbije koja veoma uspešno leči veliki broj pacijenata, ablacijom dela miokarda koji se smatra mestom nastanka aritmije.

* Koja dijagnostika vam je na raspolaganju?

- Od velikog značaja nam je EKG, ultrazvučni pregled srca i holter monitoring srčanog ritma. Kada hoćemo da vidimo neke specifične poremećaje ritma onda primenjujemo dvanaesto kanalni holter. U sitiacijama kada ne možemo da postavimo dijagnozu na osnovu ovih metoda, onda pacijentu pod kožu u predelu grudi postavljamo jedan mali uređej koji mu duže vreme neprestano registruje rad srca.

* Šta je normalni srčani ritma?

- Normalnim se smatra da srce ima od 60 do 80 otkucaja u minutu. Međutim, ima ljudi koji žive i sa 96, 102, 105, 110. Bitno je da napomene da do nepravilnog srčanog ritma mogu da dovedu i hronična anemija i bolesti štitaste žlezde, kao i anksioznost, napetost i nervoza.

Foto: V. N.

PAUZA DUŽA OD DVE I PO SEKUNDE

* OSIM što može da kuca ubrzano, usporeno i da preskače u radu srca moguće su i pauze.

- Jeste, te pauze dovode do sinkope odnosno naprasnog gubitka svesti i pacijenti se sruše iz čistog mira i povrede se. Ova stanja se u kardiologiji već dugi niz godina rešavaju ugradnjom pejsmejkera. Dakle, svaki pacijent koji ima pauzu u radi srca dužu od dve i po sekunde je kandidat za pejsmejker.

Preporučujemo

Društvo

0 0

52.000 LjUDI GODIŠNjE UMRE ZBOG SRCA: Osnovano Udruženje pacijenata srčane slabosti, predsednik novinar Peca Popović

25. 12. 2020. u 17:44

Društvo

0 1

OD POJAVE KOVIDA TEŽE DOLAZE NA PREGLEDE Dva miliona stanovnika Srbije ima bolesti srca

28. 09. 2020. u 12:30

Društvo

0 0

OD OVE BOLESTI SE U SRBIJI LEČI 200.000 LjUDI: Opasnija je i od karcinoma, a mnogi je ne shvataju ozbiljno

21. 12. 2020. u 22:16

Društvo

0 4

DR NATAŠA RAJKOVIĆ O LIPIDNIM POREMEĆAJIMA: Posle šloga i infarkta, cilja se LDL niži od jedan

03. 10. 2020. u 11:51

Republika Srpska

1 0

GODIŠNjE UMRE 7.000 LjUDI: Kardiovaskularna oboljenja su prvi uzročnik smrtnosti u RS, ističu stručnjaci

29. 09. 2020. u 17:48

Društvo

0 0

DR RISTIĆ: Kardiovaskularne bolesti važan faktor rizika

29. 07. 2020. u 09:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije