DRŽAVA IZNEVERENIH OČEKIVANJA: Jugoslavijom su najnezadovoljniji bili oni narodi koji su od nje najviše dobili
PRVOG decembra 1918. godine, na mapi Evrope, ucrtana je jedna nova država. Kako će se pokazati za sedam i po decenija, nacionalne grupe koje su u nju ušle (ili su se u njoj, vremenom, formirale) samo su dobijale.
Istoričari, teoretičari društva i države, uglavnom su bili saglasni u oceni da je reč o progresivnom činu.
Formiranje nove države na Balkanu, kako svedoče istoričari, podsticano je višedecenijskim negovanjem jugoslovenske ideje, shvatanjem prema kojem krupne sličnosti meću narodnim grupama Južnih Slovena treba da rezultiraju i grupnim portretom unutar zajedničkog rama.
Jugoslavija je nastala ujedinjavanjem južnoslovenskih, odnosno balkanskih pokrajina podeljenih izmeću dva carstva, turskog i austrougarskog, i dveju slobodnih država. Sasvim potrošeni istorijski kapaciteti dva polufeudalna i birokratizovana carstva, na jednoj strani, nacionalnooslobodilačke energije i istorijski, politički, ekonomski i državni polet Srbije, na drugoj strani, učinili su da se 1. decembar, Dan ujedinjenja, shvati kao prirodan rezultat stogodišnjih težnji Južnih Slovena.
Ipak, pokazalo se i pokazivaće se, tokom istorije, da je ideja o sličnosti jaka samo toliko da se labavo održi ram, a da su razlike do te mere moćne - da će se, sem u retkim trenucima, na grupnom portretu videti uglavnom okrenuta leđa njegovih protagonista. Ili, drugim rečima, čak i ideja o sličnosti, do krajnjih granica nagrizana je praksom svakodnevne nesloge i nestabilnosti. Ta diskrepancija izmeću rama i stvarne slike donela je i tragične godine u jugoslovenskoj istoriji.
U želji da objektivno i kritički doprinese gledanju na poslednje godine jugoslovenske agonije, "Novosti" će u tri naredna dodatka preneti razgovor koji je organizovalo 1988. godine uredništvo "Književnih novina", iz kojeg će se videti sav besmisao optužbi koje stižu iz razbratskih republika, ali i iz dobrog dela civilizovanog sveta, da su srpski intektualci bili međaš i inspiratori raspada ove zemnje.
U razgovoru održanom 8. novembra 1988. godine učestvovali su: Milorad Ekmečić, Vlado Strugar, Čedomir Popov, Dobrica Ćosić, Andrej Mitrović, Slobodan Selenić, Mihailo Marković, Kosta Mihailović, Branko Petranović i Jovan Deretić.
RUSKI ZVANIČNIK OTKRIO: Ovo bi moglo biti mesto potencijalnog sastanka Putina i Trampa
UJEDINjENI Arapski Emirati (UAE) imaju snažna dosadašnja iskustva u organizovanju samita i mogli bi biti mesto potencijalnog sastanka između predsednika Rusije Vladimira Putina i novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, izjavio je Oleg Karpovič, prorektor za naučna pitanja na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Rusije, za rusku agenciju TASS.
15. 01. 2025. u 12:23
"LjUDI ĆE UMRETI" Vatrogasci nedeljama pre užasa u Los Anđelesu upozoravali na najgori scenario
MANjE od mesec dana pre nego što su požari zahvatili Los Anđeles, grupa iskusnih vatrogasaca okupila se na Gradskom veću kako bi tražili veća sredstva.
15. 01. 2025. u 14:03
OD KOLEGA IZ "POTERE", SAMO MEMED: Zašto "tragači" nisu bili na sahrani?
MILORAD Milinković preminuo je u 60. godini na Božić, u crkvi u Jabukovcu gde je pratio liturgiju.
13. 01. 2025. u 20:59
Komentari (1)