KOLIKO TRAJE IMUNITET NAKON ZARAŽAVANJA? Veliko istraživanje srpskih naučnika, donose odlične vesti

KAKO odmiče pandemija korona virusa tako se sve više govori o antitelima, njihovom trajanju, ali i o različitim vrstama testova za određivanje njihovog prisustva.

Foto: Z. Knežević

U laboratorijama Instituta za primenu nuklearne energije (INEP) urađene su analize više od 15.000 osoba, ali nisu svi bili pozitivni na korona virus.

Njihova najnovija istraživanja pokazuju da će pacijenti koji su bili pozitivni na korona virus najverovatnije godinu dana biti imuni na tu bolest.

- Antitela će trajati godinu do godinu i po dana, to je neka vrsta pretpostavke. Ono što znamo je to da sedam meseci, koliko najduže pratimo pacijente, ta antitela opstaju u organizmu, da kod pacijenata koji su razvili visok nivo antitela ne dolazi do nekog naglog pada vrednosti, padnu za nekih 5 do 10 odsto i zbog svega toga se pretpostavlja da će ona trajati minimum godinu dana – rekal je Marija Gnjatović, naučna saradnica INEP-a.

Ona je govorila i o antitelima kod asimptomatskim pacijentima.

- Postoje pacijenti kod kojih antitela nestanu, odnosno nestanu merljive količine antitela radi se o pacijentima koji su asimptomatski ili koji su sa nekom blagom kliničkom slikom preležali i u startu razvili niske vrednosti atitela koje su vremenom opale, te na taj način ne mogu da se mere, ali svakako su ti pacijenti na neki način zaštićeni – objasnila je ona.

Kako je istakla, antitela su jedan od parametara imunološkog sistema koji učestvuju u odbrani.

- Tu su i druge imunološke ćelije koje pamte kontakt sa patogenom, u ovom slučaju sa virusom SARS-CoV-2 tako da neka vrsta zaštite postoji i ako dođe do ponovnog izlaganja virusu naš organizam će brže i efikasnije reagovati i savladati to – kazala je Gnjatović.

Pre nekoliko dana je na sednici Kriznog štaba usvojena primena brzog antigenskog testa. Prema rečima Gnjatovićeve, to je test koji detektuje proteine virusa, koji je u stvari dopuna PCR testu.

dr Marija Gnjatović/Foto: Printscreen

- On ne može biti bolji od PCR testa, ali može se koristiti za masovno testiranje mnogo većeg broja uzoraka. Sa druge strane kada prođe period u kome se virus nalazi u gornjim disajnim putevima, kada PCR ili brzi antigenski test može da potvrdi prisustvo virusa, dolazimo na primenu seroloških testova, to je od dve nedelje, pa nadalje od pojave prvih simptoma. Zlatni standard u primeni seroloških testova je elisa test, koji je institut INEP napravio. Radimo testove na lični zahetev - dodaje Gnjatovićeva.

Kako je rekla, dosta ljudi poseduje klasu IgG antitela, a da nikada nisu osetili jasne simtpome, te smatra da kada asimtomatski slučajevi osete neku vrstu umora ili glavobolje to ne prepišu korona virusu.

- ImG klasa antitela se detektuje u akutnoj fazi infekcije, a testiranje može da bude dopuna PCR metodi. IgM klasa se javlja jako brzo pošto je pacijent inficiran, ako pronađemo u krvi samo tu klasu znači da su akutno inficirani i da možete virus da širite dalje – kaže Gnjatović.

Dodaje da asimptomatski slučajevi predstavljaju najveći problem u širenju zaraze, jer ako su simtpomi jasni biće izolovani.

Kada je reč o IgG klasi antitela, ona daju zaštitu imunitetu na virus i ona su trajna, a detektuju se do 10 dana po pojavi virusa i ostaju detekvitna, ali još uvek nije potnato koliko dugo.

- Preporučujem da se rade serološki testovi, da se ne prave gužve za PCR testiranje. Uraditi serološki test IgM klase antitela i na osnovu pojave antitela može se pratit faza infekcije preporuka je svakako masovno testiranje, ali ne PCR, nego seroloških testova - ističe ona.

Dodala je i da PCR test u prvim danima može biti lažno negativna, kao što može i nakon dve nedelje jer virus nije u gornjim disajnim putevima.

Testiranje na koronu

Gnjatović je rakla i da INEP radi na razvoju testa koji bi detektovao prisustvo virusa iz pljuvačke.

- To bi omogućilo lakše testiranje dece u školama i vrtićima koji ne daju krv, ali to je sve još uvek u postupku razvoja - najavila je ona.

Kada je reč o slučajevima ponovnog zaražavanja korona virusom Gnjatović smatra da ti slučajevi nisu dobro definisani.

- Meni to liči na nezalečene prve infekcije ili drugi kovid. Nešto poput hroničnog kovida. Ostaje dugo u organizmu, na osnovu merenja IgM antitela. IgM kod drugih nestane nakon par nedelja, ovde se zadrže i mesecima nakon toga. Pacijenti osete simptome i maju prolongiranu kliničku sliku, bude bolje, pa ponovo imaju osećaj umora, glavobolje ili stomačni problem - zaključila je ona.

(Blic)

Preporučujemo

Društvo

0 2

EVO KADA ĆE OPASTI BROJ ZARAŽENIH KORONOM: Dr Bohucki otkriva kada nam stiže grip i šta je ključno za pobedu nad kovidom

03. 12. 2020. u 18:16

Društvo

0 14

UOPŠTE NE SHVATAM TE ANTIVAKCINAŠE: Dr Ana Gligić oštro reagovala - gutaju šaku lekova, a neće vakcinu!

03. 12. 2020. u 16:45

Društvo

0 12

EVO KOJA TRI FAKTORA ODLUČUJU HOĆEMO LI DOBITI KOVID: Direktorka Instituta "Vinča" otkrila sve o važnoj ulozi gena

03. 12. 2020. u 16:31

Društvo

0 0

MINISTARKA KISIĆ TEPAVČEVIĆ: Svakog dana se borimo za život bez barijera

03. 12. 2020. u 15:48

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije