Društvo

JUGOSLAVIJA KAMEN O VRATU SRBIJE. Koliko je koštalo stvaranje zajedničke države južnih Slovena

Иван Миладиновић

06. 12. 2020. u 17:14

POSLEDICE ujedinjenja sa Hrvatima i Slovencima nisu se manifestovale samo na političkom planu. Ekonomske su bile još rigoroznije. Cena koju je srpski narod morao da plati zbog stvaranja zajedničke države bila je previsoka.

ЈУГОСЛАВИЈА КАМЕН О ВРАТУ СРБИЈЕ. Колико је коштало стварање заједничке државе јужних Словена

U pripremama za Mirovnu konferenciju, sačinjen je detaljan elaborat o ratnim štetama koje je pretrpela Srbija. Izgubila je više od milion ljudi, svaki četvrti stanovnik bio je ubijen, iz rata je izašlo 264.000 invalida i ratne siročadi. Više od 70 odsto privrede bilo je uništeno. Kompletan železnički saobraćaj je razoren, a ukupna ratna šteta iznosila je 13 milijardi francuskih franaka u zlatu.

Učesnici Mirovne konferencije bili su spremni da priznaju ratnu štetu Srbiji, zbog podnetih ljudskih žrtava i materijalnog razaranja, ali su istovremeno zahtevali da Hrvatska i Slovenija plate ratnu štetu, jer su bile na strani poražene Austrougarske.

Članovi jugoslovenske delegacije su se i na zvaničnim sesijama i u kuloarima zalagali za to da se Hrvatima i Slovencima oprosti ratna šteta. Srpski predstavnici, očito, nisu znali koliko taj oprost može da našteti srpskom narodu. Dr Ante Trumbić je na svakom koraku isticao da bi bilo "politički štetno i nepopularno da Hrvati i Slovenci plate ratnu štetu svojoj braći Srbima, sa kojima su se tek ujedinili."

Ovim problemom se lično bavio i regent Aleksandar Karađorđević, insistirajući da ne treba raspinjati narode novog kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca i "da se pitanje o ratnoj šteti treba da reši pravednije za nas".

NA KRAJU, predstavnici velikih sila su prihvatili zahtev jugoslovenskog regenta da se Hrvatima i Slovencima oproste sva ratna dugovanja. Ali to je istovremeno značilo i uskraćivanje prava Srbiji za ratnu štetu. Dr Velizar Janković, koji je kao finansijski ekspert bio u jugoslovenskoj delegacije u Parizu, svedočiće docnije da je od 13 milijardi francuskih franaka, koliko je iznosila ratna šteta Srbije, nova jugoslovenska država, posle velikodušnih materijalnih opraštanja "svojoj braći preko Drine", mogla da očekuje nešto malo više od 500 miliona franaka.

Dok su srpski političari velikodušno oprostili materijalne obaveze svoje "hrvatsko-slovenačke braće", takav odnos hrvatski i slovenački politički prvaci nisu imali prema finansijskim obavezama Srbije. Njihovo licemerje se najbolje osetilo 1921. godine, kada je dospela otplata državnog duga Kraljevine Srbije Francuskoj, za kredite uzete u toku Prvog svetskog rata, radi zbrinjavanja srpske vojske i ranjenika na Krfu. Dr Ante Trumbić je za skupštinskom govornicom postavio pitanje: "Da li se te obaveze odnose i na Hrvate i Slovence, pošto oni tada nisu živeli u Kraljevini Srbiji?"

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije