OŠTRIJE MERE VEĆ OVE NEDELJE: Profesor Mijomir Pelemiš, infektolog, upozorava na nužne korake ako se ne smanji broj novozaraženih

VREMENA za čekanje nema: ako za dan-dva ne bude smanjivanja broj novoobolelih od kovida 19, moraju se dodatno pooštravati protivepidemijske mere, da ne bismo došli u situaciju da epidemija izmakne kontroli, da bolnice ne mogu da prime obolele i da dnevno imamo 50 i više preminulih.

Foto: Dragan Milovanović

Razmišljajući nekoliko koraka unapred o tome gde može da nas dovede visok trend zaražavanja, koji beležimo već danima, profesor Mijomir Pelemiš, infektolog, član Kriznog štaba, otkriva za "Novosti" da su upravo to razlozi što je juče ujutru zvanično zatražio da se sednica Kriznog štaba održi hitno, pa je ona zakazana za sutra u 9 časova.

I da ne bude dodatnog pogoršanja epidemije, koje je sa ovakvim razvojem situacije realno očekivati, prof. Pelemiš kaže da je trenutno stanje za veliku brigu:

- Ne smemo čekati da prođe 14 dana da bismo analizirali efekte oročenih mera, da li je ovo uspelo ili nije. Mnogo pre 1. decembra, već danas ili sutra, moramo da analiziramo, i to ne efekte mere, nego epidemiološku situaciju, i ako ne vidimo poboljšanje, da odmah pooštrimo mere - objašnjava profesor Pelemiš, za "Novosti".

On kaže da je članovima medicinskog dela Kriznog štaba, koji su mnogo pre nego što je od utorka skraćeno radno vreme ugostiteljskih i trgovinskih objekata do 21 sat, insistirali da se oni zatvaraju u 18 sati, svejedno da li ti objekti rade do 18 ili 21 sat, ako se ne poštuju protivepidemijske mere.

Prof. dr Mijomir Pelemiš, Foto V. N.

Zaoštravanje mera moglo bi da znači dodatno skraćivanje radnog vremena ugostitelja i trgovaca, preorijentaciju na rad od kuće, ograničavanje broja ljudi u javnom prevozu i povećavanje distance, što bi onda značilo da u lokalima mora da se obezbedi više od sadašnja četiri metra kvadratna po čoveku.

Već sad smo u situaciji da u bolnice svakog dana mora se smesti 1.500 novih pacijenata sa kovidom, pa iako su hospitalizovani u većini stariji od 50 godina, profesora Pelemiša ljuti stvaranje zablude da je ova zaraza najopasnija za penzionere.

- Kovid 19 podjednako je opasan za sve uzraste, bez obzira na pol, samo je razlika u ishodu bolesti - objašnjava profesor. - Svi mogu da se zaraze, i svako ko je zaražen može da premine usled komplikacija. Nama su od kovida umirali mladi, srećom ne i deca, ali izveštaji iz SAD pokazuju da je tamo kovid bio fatalan za više od 100 mališana.

Vakcinacijom protiv kovida, koja će u Srbiji, kako je najavio predsednik Aleksandar Vučić, za zdravstvene radnike, vojsku i policiju početi do kraja godine, stvari će početi da se menjaju nabolje, ali ni time, ubeđen je Pelemiš, nećemo rešiti sve probleme.

- Kada počne vakcinacija, biće potrebno minimum dva meseca da se razvije imunitet, i to ako se vakciniše bar 70 odsto stanovništva - objašnjava infektolog. - Nije važno koliko puta će se primati vakcina, prvi ću da je primim ako treba i tri puta, samo ako je efikasna i bezbedna. Ali, i sa vakcinom, nas čeka još dugo nošenje maski, pojačana higijena ruku, održavanje distance i zabrana okupljanja. Ako u proleće budemo imali efikasnu vakcinu, epidemija bi mogla da se završi do kraja sledeće godine, ali ja ne volim da se bavim procenama.

Na prirodno stečen kolektivni imunitet sasvim sigurno u ovoj fazi epidemije ne može da se računa, čak i ako je u kotaktu sa SARS-KoV-2, bilo 20 odsto populacije, kao što procenjuju neki epidemiolozi.

- Nije kolektivni imunitet nešto što nama ne treba, ali da bismo ga razvili, mora da se zarazi ogroman broj ljudi, bar 70 odsto populacije. Ne znamo kako će ko da prođe sa ovim virusom, a ni koliko tako stečeni imunitet traje, mnogo ljudi bi preminulo, a i pitanje je sa kojim posledicama će živeti oni koji ozdrave. To bi bila mnogo skupa igra, i naša strategija definitivno nije prirodno sticanje kolektivnog imuniteta - napominje prof. Pelemiš.

I tvrdnje koje su sad u opticaju - da antitela posle preležanog kovida štite od iste infekcije minumum tri-četiri meseca, preuranjene su, smatra on, pogotovo što u praksi ima ljudi koji su, i u kraćem roku, ponovo ispoljili simptome kovida.

- Pitanje je i da li su PCR metode dovoljno pouzdane i da li su oni posle lečenja i negativnog PCR-a zaista negativni - kaže Pelemiš. - Nema dovoljno podataka ni za to da bi moglo da se razgraniči da li je to nova infekcija ili reaktivacija prethodne. Lično sam se susretao sa ljudima koji su dva puta imali simptome kovida, i obično je, ako su prvi put imali laku formu, da je drugi put bolest teža.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije