SLIKU MORATE "OSOLITI": Sklad i mera slikarskog beskraja Luke Berberovića (86), bokeljskog maestra koji neumorno radi

GRADILI su ga sklad i mera, geometrija i logika, zakon i poetika, tako je o Mediteranu pisao Predrag Matvejević, a tako možemo pisati i o slikarstvu Luke Berberovića, bokeljskog maestra koji svakodnevno radi iako je duboko zagazio u devetu deceniju.

Foto privatna arhiva

Slika u svetlom ateljeu porodične kuće u Morinju, ističući uvek u prvi plan lirsku, poetsku notu po kojoj nepogrešivo prepoznajemo njegove pastele, ulja, a sada akvarele.

- Moraš da radiš. Kada ne znaš šta ćeš, ili nemaš platno, slikaj na papirnoj kesi, na tigli (cigli), zamuljaj malo gline i radi - priča, za "Novosti", Berberović (86).

- Nisam mogao da slikam brazilijanske noći, već ono što je oko mene. To je ambijent koji mene inspiriše, mada ne volim tu reč - inspiriše, jer je otrcana. Na mojim slikama su more, ribari, naranče, masline, čempres... Slika, kao i sve ima akcente, ima toplo i hladno i svetlo i tamno, ne ide samo jedno. Morate malo osoliti, to su analogije. Vrlo često kada slikam volim, kao zapetu da naslikam čempres. Čovek je zaokupljen svetom oko njega - nije to njegovo faktografsko poimanje, već i misaono, emotivno i filozofsko.

Sve ovo kaže Berberović i jednostavnije:

- Osećam se lepo dok slikam, i volim to da radim, a prestajem onog trenutka kada više nemam šta reći.

VERUJE da, kao i u svemu, i u slikarstvu valja naći meru, ostaviti prostor da se slika nastavlja, domišljava.

- Ni Mikelanđelovi "Robovi" u kamenu nisu završeni - izgovara kao neoborivu potvrdu svog stava, mada priznaje da je oko ovoga sa kolegom Batom Pravilovićem, takođe značajnim predstavnikom bokeljskog likovnog kruga, imao česte prepirke.

- Bato je bio vrstan slikar i hteo je da uvek dođe do perfekcije, a to niko ne može!

Uz štafelaje, boje, četkice, dominantno mesto u domu Luke Berberovića imaju klavir i gitara. Muzika je deo njega celog života. Mnogi još pamte njegov topli tenor koji je ispunjavao novske galerije. U jednom trenutku priznaje da je birao između muzike i slikarstva. Na komentar da je to vidljivo na njegovim slikama, od kojih neke deluju kao da su ozvučene, kratko odgovara:

- Ako sa samo jedne slike čujete muziku, ona je završila svoju priču.

Foto privatna arhiva

BERBEROVIĆ ni u životu ni u stvaralaštvu nije agresivan, ne nastupa pompezno, ali voli da se poštuju pravila. Tako je od vremena kada je učio u čuvenoj hercegnovskoj Umetničkoj školi u kojoj je bio i profesor, a direktori, profesori ili đaci bili su i najslavniji naši slikari koji su stekli evropsku pa i svetsku slavu, od Petra Lubarde, Mila Milunovića, Veliše Lekovića, do Dada Đurića i Voje Stanića. I danas je siguran da bi škola da je potrajala dostigla evropski rang.

POETIKA Luka Berberović, Foto privatna arhiva

- To je bilo vreme slobode, završen je rat, i bilo je mnogo entuzijazma. Atmosfera i taj svet bili su specifični, ne mogu se prepričati. Bio je to širok i ljubak svet. Ti dečaci koji su bili polugladni i jadno obučeni, ti slatki mangupi, vedri i duhoviti, radili su sa pesmom i muku pretvarali u bajku. Bio je to svet koji je malo ko razumeo u to vreme. Ali Dado (Đurić) jeste, pa i kasnije, nikada nije pomenuo Akademiju, ali Umetničku školu u Herceg Novom jeste. On je za mene genije, mogao je u slikarstvu šta je hteo. Naši đaci su voleli i glumu i znali praviti nevine škerce (šale). Naročito Živko Nikolić - naš Felini. Govorim o toj školi sa nostalgijom i još ponekad sanjam da radi!

MOTIVI Morinj, ulje na platnu 1992., Foto privatna arhiva

Luka Berberović je s godinama otkrio sve širine Boke i Mediterana, sve visine i dubine slikarstva i muzike. Pokazuje to i danas, zato njegovo stvaralaštvo jesu sva mora sveta - ista, a opet svako drugačije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije