PRIKRIVANJE SOPSTVENOG NACIONALIZMA: Hrvatska i Slovenija su napadima na Memorandum podržavale neistinitu tezu o "velikoj Srbiji"

POŠTO je, uprkos nedostatku neophodnih atributa, Memorandum proglašen za nacionalni program, razloge za to valja tražiti u potrebi antisrpske propagande da u njemu "prepozna" zalaganje za stvaranje "velike Srbije".

Otrovne strele su stizale iz Hrvatskog sabora

O tom zalaganju ne samo što u Memorandumu nema ni reči, već ni njegov tekst nigde ne daje povoda za pomisao o postojanju takvog cilja. Teza o "velikoj Srbiji" rodila se u Austrougarskoj, koja se posle Berlinskog kongresa 1878. godine nametnula Srbiji kao politički i ekonomski tutor. Nastojanja da se od tog tutorstva oslobodi, uvukla su Srbiju 1906. godine u carinski rat sa Dvojnom monarhijom.

Nezadovoljstvo ishodom ovog rata austrougarska je iskalila antisrpskom propagandom, koja je naročito ojačala Aneksijom Bosne i Hercegovine 1908. godine. Posle izvršene aneksije, oko 40% ukupnog broja Srba našlo se u sastavu Austrougarske, zajedno sa drugim slovenskim narodima (Česima, Slovacima, Slovencima, Hrvatima i Poljacima). Samim svojim postojanjem, kao samostalna, slovenska i demokratska država, Srbija je ne samo predstavljala potencijalnu opasnost za Austrougarsku koja je držala pod okupacijom slovenske narode, već i prepreku germanskom imperijalizmu u njegovom prodoru na istok.

Optužbama o stvaranju "velike Srbije", Austrougarska je nastojala da osujeti svaki opravdan pokušaj nacionalne, političke, ekonomske i kulturne emancipacije Srbije i srpskog naroda, ali su joj one služile i kao maska za prikrivanje sopstvenih imperijalističkih ciljeva.

Veliki broj hrvatskih i slovenačkih političara i intelektualaca je prihvatanjem teze o "velikoj Srbiji" izražavao lojalnost Austrougarskoj, državi u kojoj je živeo.

Kada je Dvojna monarhija izgubila rat, Hrvatska i Slovenija su požurile da se pripoje toj "prokaženoj Srbiji", da bi iz tabora pobeđenih bez posledica prešle na stranu pobednika. No, to im nije smetalo da ubrzo obnove tezu o "velikoj Srbiji" koju su koristile kao optužbu od 1918. godine do danas.

Pokazalo se da se ova teza može eksploatisati za ostvarenje različitih političkih ciljeva, za prikrivanje sopstvenih teritorijalnih pretenzija optužbama drugih za takve namere, za prikrivanje rasističkih predrasuda prema Srbima, za podgrejavanje mržnje prema Srbima kao najglavnije komponente sopstvenog nacionalizma, za dobijanje privilegovanih političkih i ekonomskih pozicija (kao što je to bilo u čitavom periodu posle Drugog svetskog rata), za uskraćivanje srpskom narodu prava na samoopredeljenje, koje je dato drugim narodima i - za šta sve nije poslužila ova teza.

Njen opstanak nije ugrožen time što navodno zalaganje za stvaranje "velike Srbije" nije artikulisano u Memorandumu. Hrvatska propaganda je, da ne bi izgubila jedan od svojih najvažnijih oslonaca, svim sredstvima podržavala neistinu da se ovaj dokument zalaže za "veliku Srbiju".

INSINUACIJE I PREDRASUDE

U BEOGRADSKOM listu"Republika" broj 119-120 od 1-31. jula 1995. godine štampan je članak dr Olivere Milosavljević, docenta Filozofskog fakulteta u Beogradu, UPOTREBA AUTORITETA NAUKE sa podnaslovom "Javno politička delatnost Srpske akademije nauka i umetnosti (1986-1992)".

Ovaj opširan članak skreće na sebe pažnju pre svega time što sadrži sva bitna obeležja hrvatske propagande. On čini celinu sa "Belom knjigom" Stipe Šuvara i serijom napisa u zagrebačkom "Vjesniku" inspirisanih diskvalifikacijom jednog dela srpske inteligencije. Ne samo po osnovnom cilju već i po primenjenom metodu članak je sledio svoje zagrebačke uzore.

Navedeni su fragmenti izjava bez konteksta i osećanja za nijanse sa namerom da se nađe ono što obezvređuje njihove autore ili da se utvrde kontradikcije i nedoslednosti njihovih stavova. Kao i u napisima "Vjesnika", lična opredeljenja akademika dovođena su u vezu sa Memorandumom SANU.

Što se tiče Memoranduma, stanovište autora u ovom članku čine insinuacije i predrasude. Autor članka polazi od nabrajanja izjava akademika u dnevnoj štampi, a ne od utvrđivanja društvene stvarnosti sa kojom bi osporio ili potvrdio zaključke Memoranduma, što navodi na zaključak da su mu oskudna znanja o toj stvarnosti. Bez potpunijih tih znanja, prigovori učinjeni Memorandumu su lišeni naučne osnove.

Preporučujemo

Društvo

0 1

USTAV SRBIJE KOJI JE TRAJAO ŠEST VEKOVA: U SANU održana svečana akademija povodom 800 godina od uvođenja Zakonopravila - Krmčije Svetog Save

31. 10. 2020. u 09:34

Društvo

1 1

LAŽI PARTIJSKE MAFIJE: Dobrica Ćosić o harangi na najugledniju naučnu i intelektualnu ustanovu

01. 11. 2020. u 17:13

Društvo

3 17

OBAVILI SU POSAO I PROPALI: Matija Bećković o "bombardovanju" najvažnije institucije srpskog naroda

31. 10. 2020. u 16:47

Društvo

1 5

PRAVA ISTINA O POLOŽAJU SRBA: U Memorandumu prvi put je konstatovana neodrživa nacionalna politika u zajedničkoj državi

30. 10. 2020. u 17:13

Društvo

0 1

ZEMLjOTRES U UZDRMANOJ JUGOSLAVIJI: Delo akademika 1986. postalo je političko-medijska afera

29. 10. 2020. u 17:13

Društvo

0 3

VIDLjIVI ZNACI RASPADA DRŽAVE: Motivi članova SANU za nastanak Memoranduma

28. 10. 2020. u 17:13

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije