DR SEFEROVIĆ O SRČANOJ INSUFICIJENCIJI: Slabom srcu lekovi produžavaju vek za od pet do osam godina

SVAKE godine u Srbiji od posledica kardiovaskularnih bolesti umre 54.000 ljudi. Procenjuje se da najmanje 40 odsto od tog broja premine usled srčane slabosti. Ono što zabrinjava jeste da raste broj sredovečnih osoba koje obolevaju od slabosti srca, što se može dovesti u vezu sa hroničnim stresom i lošim životnim navikama.

Dr Petar Seferović / Foto: M. A. Mišić

U intervjuu za "Novosti" akademik Petar Seferović, doskorašnji predsednik Evropskog udruženja za srčanu slabost i potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa, kaže da srčana slabost nije neminovnost, već je moguće sprečiti je:

- Evropsko udruženje kardiologa je najveće profesionalno udruženje na svetu, koje broji 110.000 članova. Njegova glavna uloga je da unapređuje prevenciju kardiovaskularnih bolesti, pa i srčane insuficijencije. Regulisanje povišenog krvnog pritiska, šećera u krvi, holesterola i telesne težine su ključni u prevenciji. To znači da bi se trebalo pridržavati preporuka o zdravoj ishrani, ograničenom unosu soli i šećera i primeni propisanih lekova. Bitno je i da se poveća fizička aktivnost.

Mnogi, ipak, zanemaruju savete lekara i ne shvataju da srčana slabost preti gotovo svakome, naročito kako osoba stari.

- To je zato što nije lako da se izađe iz začarnog kruga hroničnog stresa i loših navika, jer jedno prouzrokuje drugo. Srčana bolest ne nastaje iznenada. Ona je uvek posledica zanemarivanja povišenog krvnog pritiska, neregulisanog šećera, holesterola, pušenja, male fizičke aktivnosti i loše i preobilne ishrane.

* Da li je srčana slabost sve učestalija?

- Jeste. Životni vek je znatno duži i stariji ljudi imaju veći rizik da razviju srčanu slabost. Međutim, sve je veći broj sredovečnih osoba koje obolevaju od srčane insuficijencije i zato je važno da se razume prevencija ove bolesti. Nju je, ponavljam, u najvećem broju slučajeva moguće sprečiti.

* Ako srce, ipak, popusti, koliko može da pomogne savremena medicina?

- Danas imamo veliki broj lekova kojima lečimo srčanu slabost. Neki od njih su već deceniju ili dve u upotrebi, a na pomolu je pet-šest novih, koji se trenutno ispituju u velikim kliničkim studijama. Kada se završe ta ispitivanja, tačno ćemo znati kada i kako možemo da ih primenjujemo.

* Koliko pacijentu sa srčanom slabošću lekovi mogu da pomognu, pre nego dođe u fazu da mu je potrebna srčana pumpa i drugi uređaji koji se upotrebljavaju u lečenju?

- Sa srčanom slabošću pomoću lekova može da se živi od pet do osam godina duže. Ako se bolest ne leči životni vek je znatno kraći. Naravno, vrlo je važno i koliko je srčani mišić oštećen i da li ima drugih, pridruženih bolesti. Bitne su i godine starosti i pol. Naime, žene u mlađim godinama češće obolevaju od srčane slabosti, dok se muškarcima povećava rizik sa starenjem.

* Znači, mlađi muškarci mogu da odahnu?

- Ne, nikako. Istraživanja pokazuju da 65 odsto sredovečnih muškaraca u Srbiji ima oko osam kilograma viška. To je direktna posledica nedovoljne aktivnosti i povećanog unosa hrane.

* Na osnovu kojih parametara se postavlja dijagnoza srčane slabosti?

- Postavljanje dijagnoze nije jednostavno, ali se kod većine bolesnika ona može utvrditi određivanjem biomarkera u krvi i ultrazvučnim pregledom srca. Dijagnozu srčane slabosti je potrebno postaviti što pre, jer što se ranije započne lečenje, rezultati su bolji.

* Da li su sve srčane slabosti iste?

- Nisu. Postoje dve vrste. Jedna je nastala kao posledica proširenog srca i njegove smanjene snage, a druga se javlja kada zbog povećane debljine srčanog zida srce ne može da se dobro napuni.

* Koliko je u Srbiji dostupna terapija za lečenje srčane slabosti?

- Na srčanu slabost gleda se kao na jedan od najvećih problema današnjice. Ova bolest ne samo da je masovna, već je i progresivna, smrtonosna i izuzetno skupa za lečenje. Pacijenti sa srčanom slabošću mogu da zahtevaju dugotrajno ležanje u bolnici i primenu skupih lekova. Prevencija i lečenje drugih bolesti je najbolji način da se srčana slabost zaustavi.

Preporučujemo

Republika Srpska

1 0

GODIŠNjE UMRE 7.000 LjUDI: Kardiovaskularna oboljenja su prvi uzročnik smrtnosti u RS, ističu stručnjaci

29. 09. 2020. u 17:48

Društvo

0 18

KARDIOLOG PETAR SEFEROVIĆ UPOZORAVA: Posledice obolevanja su teške - korona trajno oštećuje srce!

30. 07. 2020. u 22:53

Društvo

0 0

Mahmutović zbog srčanih problema zbrinut u bolnici u Novom Pazaru

01. 07. 2020. u 09:52

Društvo

0 0

OBELEŽEN DAN SRCA: U Bijeljini šetnja novin kejom (FOTO)

30. 09. 2020. u 13:51

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije