OMAŽ KRALJEVOM AĐUTANTU I DE GOLOVOM PRIJATELJU: Kruševljani upoznaju životni put proslavljenog generala Dušana D. Krstića (1889-1981)
NAŠ deda je bio izuzetan čovek, nežan, pitom, učio nas je da budemo dobri ljudi, odrastali smo uz njegove priče o junaštvu srpske vojske - svedoči, za "Novosti", Jelena Petković iz Niša, unuka generala Dušana D. Krstića (1889-1981), proslavljenog učesnika balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, ađutanta kralja Aleksandra Karađorđevića i velikog prijatelja Šarla de Gola.
- Iako mu je posle Drugog svetskog rata oduzeta imovina, a on sam živeo jedno vreme od francuske pomoći, nikada nije bio ogorčen i nikada se loša reč od njega nije mogla čuti o državi. Uveravao nas je da dolazi bolje vreme i da se samo poštenje u životu isplati na kraju.
Skoro je neverovatno da je ime generala sve do ove nedelje bilo poznato samo njegovim potomcima, koji su dragocenu porodičnu arhivu ustupili Narodnom muzeju u Kruševcu, gde je na izložbi "Kraljev ađutant - General Dušan D. Krstić" osvanula neprocenjiva lična i nacionalna istorija. Pred posetiocima je sve do 10. novembra izbor od 58 fotografija i na desetine eksponata, delovi memoara, najviša vojnička odlikovanja, dokumenta, sablje, mačevi, svedočanstva, pisma.
- Ovo je prvi put da je neko vratio našeg deku iz anonimnosti i uveo ga u istoriju - kaže unuk Dušan Krstić, koji ponosno nosi dedino ime. - Kao mali, često smo dolazili u Kruševac, igrali se u porti. Tu je ostao da živi dekin najmlađi brat, ovde imamo i tetku i strica po dekinom bratu. Simbolično je to što je izložba o njegovom životu i delu samo nekoliko stotina metara od njegove rodne kuće.
UZBUDLjIV život imao je general Krstić, od trenutka kada je nakon završene kruševačke gimnazije upisao Vojnu akademiju 1905. godine. Kaplar postaje već naredne godine, podnarednik 1907, narednik 1908. godine. Kao potporučnik 1909. raspoređuje se u 6. pešadijski puk, a Prvi balkanski rat dočekuje kao vodnik Prve čete drugog bataljona 12. pešadijskog puka "Car Lazar" u Kruševcu.
ZLATNIK OD KRALjA ALEKSANDRA
UNUKA Zorica Lukić, direktan potomak po generalovoj ćerci Oliveri, otkriva, za "Novosti", da je lično kralj Aleksandar poklonio njenoj baka Jelki, poreklom iz Dubrovnika, zlatnik kada se porodila na dvoru.
- Taj zlatnik nasledila je moja ćerka - kaže nam Zorica.
- Imao je sudbinu da još kao pitomac bude poslat u rat i na bojnom polju nastavi svoje školovanje - predočava istoričar Goran Vasić, koji je sa Sanjom Rutević Vorotović priredio izložbu. - Ranjen je u Valjevu 1914, sa nezaraslom ranom poslat na front 1915. godine. Tokom povlačenja preko Albanije oboljeva od trbušnog tifusa, od kog se lečio u Draču. Odlazi u Bizertu, potom je kod Soluna u Mikri 1916. godine. Zbog malarije se oporavljao u Nici, Tulonu, Grenoblu.
PO završetku Velikog rata, Krstić postaje major, ali i pitomac Više vojne škole u Parizu, od 1921. do 1923. godine. Tu postaje veliki prijatelj sa Šarlom de Golom. Potpukovničku i kasnije pukovničku karijeru nastavlja u Štipu, Dubrovniku, Beogradu, Varaždinu. Kao čovek od izuzetnog poverenja kralja Aleksandra, bio je njegov ađutant od 1929. sve do atentata u Marselju 1934. godine. U trenutku kada je ubijen jugoslovenski kralj, čuvao je njegove sinove Petra, Andreja i Tomislava.
Preporučujemo
MISTERIJA APISOVOG PRIZNANjA: Kontroverze na Solunskom procesu 1917. godine u Solunu
20. 07. 2020. u 19:45
TUMAČENjA POVODA ZA VELIKI RAT: Pukovnik od koga su strepele krunisane glave
20. 07. 2020. u 16:42
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
PLANETI PRETI SCENARIO IZ 1815. Posle događaja na planini koja je promenila svet usledile tragedije: "Pitanje nije da li će, nego KADA!"
„EFEKTI bi mogli biti još gori nego što smo videli 1815."
25. 12. 2024. u 15:54
Komentari (0)