ŽIVEO, A KAO DA JE BIO MRTAV: Posle smrti Nikole Kaluđerovića (82), najpoznatijeg crnogorskog osvetnika

ZATVORIO se ovih dana životni krug Nikole Kaluđerovića (82), penzionera sa Cetinja, najpoznatijeg crnogorskog osvetnika. Iščupane duše branio je svog mrtvog sina do poslednje životne ure.

Foto V. N.

Željko je završavao fakultet i imao samo 23 godine kada je ubijen avgusta 1987. ispred kafića "Čarli" u Cetinju. Kako je Nikola pričao, došlo je do tuče između momaka iz Podgorice, familije Šoć sa braćom Grdinić. Željko je pošao da ih razdvoji. Stradao je od metka Rada Grdinića. Podlegao je ranama tri dana kasnije u podgoričkoj bolnici.

Nikola nije imao mira. Znao je, govorio je, da je njegov sin nevin. Iz zatvora je izašao Rajko Grdinić zvani Hladni, brat Radov, koji je takođe učestvovao u tuči.

- Izazivao me i vređao, stravično mi stao na muku - govorio je Nikola. - Ja sam iz dana u dan tonuo u bes i očaj.

Posle godinu i po dana od ubistva sina i praćenja Grdinića, Nikola ga je "dokrajčio" na Svetom Stefanu. Kada je pucao puška je zaglavila, usledilo je rvanje i Nikola je uspeo da savlada Grdinića. I ubije ga. U pucnjavi je ranjen i Dragan Šofranac, koji je posle dvadeset dana dobio sepsu i umro. Zbog dvostrukog ubistva, osuđen je na 20 godina zatvora, od kojih je devet odležao.

Tuga Na sinovljevom grobu, Foto V. N.

Nikola je u zatvor u Spužu ušao 1989. godine, pošto je tragajući za ubicama sina jedinca, ubio jednog od braće koji su krivi za smrt njegovog Željka. Tu će mu se 1993. pridružiti cetinjski komšija, tada glumac u usponu, tragičar, Žarko Laušević. Stari Cetinjanin, kojega je surovi život dobro natopio mudrošću, bio je svestan kolike su Žarkove rane.

- Konstantno ga je mučila dilema: je li se mogla izbeći tragedija. Nisam mu dao odgovor, jer ga niko ne zna i jer ga nema. Razbijao sam mu monotoniju, odgonio ga od zlih misli, pa možda i onih najtežih, da presudi, ne daj Bože, sebi - kazao je jednom prilikom, za "Novosti", Nikola Kaluđerović.

MARKANTNI LIK U LAUŠEVIĆEVOJ KNjIZI

NIKOLA Kaluđerović je najmarkantniji lik u knjizi Žarka Lauševića "Godina prođe, dan nikad".

- U 43. glavi knjige, pod naslovom "Dogodilo se na današnji dan", pod datumom 31. jul 1994, Laušević je upisao i rečenicu: "Godina prođe, dan nikad" - pričao je Nikola svojevremeno za naš list.

Iz te divne, mudre iskustvene, uzgredne rečenice, Lauševićevog sugrađanina i zatvorskog sapatnika, uzet je, posle više probnih verzija, konačan naslov ove knjige.

Foto V. Danilov

Upisana je, odmah ispod ove, i sledeća: "Ovim istim kažiprstom kojim sada podržavam ovu olovku, pre tačno godinu dana sam usmrtio dvojicu momaka, trećeg ranio. Pucao sam. Nastavljali su sa napadom, pijani, nesvesni bola. Mislio sam da promašujem. Zato sam ispraznio ceo šaržer. Trinaest metaka."

- Držao je do moje reči, mojih komentara i analiza, imponovala mu je moja smirenost, koja je izašla iz tuge i nevolje. Stariji sam i iskusniji, naravno - govorio je Nikola Kaluđerović, najpoznatiji crnogorski osvetnik.

Nikola je bio "na vezi" sa Lauševićem za kojega je govorio da se dovoljno ispatio i u stranom svetu (teže nego u zatvoru) za dva života. Žarko ga je zvao za svaku godišnjicu smrti sina Željka, ali i "vanredno". Pitao bi za Nikolin šećer, suprugu, Cetinje, Crnu Goru...

- Nemam mu, bogami, šta reći. Šećer niko nije izlečio, tugu i žalost, ništa ne briše. Crna Gora nije onakva kakvu sam ja želeo. I Žarko, verujem. Od viteštva i čojstva, gotovo ništa nema! Poltroni su danas njeni glavni stanovnici - jetko je za života govorio Nikola.

Foto V. N.

Poznati reditelj Zdravko Velimirović snimio je dokumentarni film "Sinovi", posvećen tragičnoj sudbini Nikole Kaluđerovića. Bilo je to ubrzo posle strašnih događaja na Cetinju i Svetom Stefanu. Posle prikazivanja filma na televizijama, usledila je peticija za Nikolino pomilovanje, koju su potpisivali uveliko u Crnoj Gori i Srbiji, ali i drugim republikama tadašnje SFRJ. Nikola je osuđen na 20 godina. Čak 7,5 godina je proveo u istražnom zatvoru, jer je toliko trajalo suđenje. Pomilovan je nakon što je odležao osam godina.

- Meni u zatvoru nije bilo teško, ja sam tražio kaznu za sebe - govorio je Nikola. - Verujte da sam najsrećniji bio onoga dana kada sam prekoračio prag spuškog zatvora. Najsrećniji. I Žaro je želeo da ispašta. Evo, i sada kažnjava sebe! Jer, oni su mrtvi, a ni mi, bogami, nismo živi!

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije