Društvo

IMA 23 GODINE, 84 DESETKE I DVE DIPLOME: Stefan Đorđević za četiri godine završio uporedo Elektrotehnički i Fizički fakultet

Branka Borisavljević

18. 10. 2020. u 12:00

IMA samo 23 godine i diplome dva fakulteta - Elektrotehničkog i Fizičkog! Stefan Đorđević, iz Beograda, za četiri godine studija položio je ukupno 84 ispita, 45 na ETF i 39 na fizici.

ИМА 23 ГОДИНЕ, 84 ДЕСЕТКЕ И ДВЕ ДИПЛОМЕ: Стефан Ђорђевић за четири године завршио упоредо Електротехнички и Физички факултет

U indeksima je upisano isto toliko desetki! Trenutno, radi kao saradnik u nastavi na Fizičkom fakultetu, drži vežbe. Iako je konkurisao za master, tehnički ga je već završio. Sve ispite je položio unapred, ostao mu je pola ispita i da odbrani rad. Planira doktorske studije u inostranstvu i da se potom vrati u Srbiju.

Za Stefanov uspeh se čulo zahvaljujući njegovoj devojci Ani Knežević. Vest koju je okačila na "Tviter", brzo se proširila. Ovaj izuzetno skromni mladić, nije želeo javno da priča o svom uspehu. Kaže da to želi da zadrži za sebe. Ipak, uz pomoć uprave ETF, uspeli smo da ga ubedimo za razgovor. Kaže da je za uspešno studiranje najbolje upisati ono što volite. A matematika i fizika su bile njegov izbor od osnovne škole, a zatim i Matematičke gimnazije.

- Moj najbolji drug Mihajlo Sporić i ja, koji je nažalost prošle godine preminuo, u Kembridžu od raka, bili smo fizičari. Međutim, fizika na Fizičkom fakultetu, u prve dve godine nam je poznata iz gimnazije, pa smo hteli da upišemo još jedan fakultet. Izbor je pao na ETF - priča Stefan. - Pošto predavanja i vežbe nisu obavezni, uspeo sam da se uklopim. Na Fizičkom sam išao na sva predavanja u trećoj i četvrtoj, a na ETF u prvoj i drugoj godini. Ne mogu da kažem da je bilo lako, ali ni da nije mnogo teško.

Ovaj mladi naučnik ističe da je sve bilo lakše, zbog Matematičke gimnazije. Kako je bio u mentorskom odeljenju, koje je rezervisano za najbolje među najboljima, znanje je sticao od profesora univerziteta. Posebno pominje Natašu Čaluković i Alkesandru Dimić. Uvek je želeo nešto više. Tako je već u četvrtom razredu učio "Kvantnu mehaniku", koja je predmet na trećoj godini Fizičkog fakulteta. Matematiku je zavoleo od trećeg razreda osnovne škole, zahvaljujući Arhimedesovoj školi.

- Fizika mi se svidela, zato što je to matematika koja je primenjena na opisivanje sveta i prirode oko nas - priča Stefan. - Dopalo mi se kako na osnovu matematičkih formula može da se opiše priroda i zakoni koji važe u njoj. Jezik fizike je matematika. Imao sam dobru profesorku fizike u OŠ "Ćirilo i Metodije" Selmu Popović, koja se baš trudila oko nas, da nam na regularnim časovima lepo objasni, držala je dodatnu nastavu i otkrila tu zanimljivu stranu fizike.

Takmičenje sa mihailom

- MIHAJLO je bio moj najbolji drug - priča Stefan. - Išli smo u isto odeljenje u Matematičkoj gimnaziji. Zajedno smo upisali oba fakulteta. I on je dao prvu godinu sa svim desetkama na oba. Onda je otišao na Kembridž, gde sam ga često posećivao. Jedan pored drugog smo dosta napredovali i u matematici, i u fizici. On se takmičio sa mnom, ja sa njim. Kad sam ja nešto znao, želeo je da nauči. Kad je on znao nešto više, želeo sam da ga stignem. Bili smo nerazdvojni.

Najviše "muke" tokom studija zadali su mu Osnovi elektrotehnike i Programiranje na ETF. Iz ovih predmeta je dobio devetke, koje je poništio. To je uradio, kaže, jer je pogrešio u računu, a znao je da zna za 10. U junu je "čistio" godine na oba fakulteta, osim u trećoj na ETF, kada je ostavio dva ispita za septembar.

- Na Fizičkom fakultetu je bilo duplo više ispita, jer za svaki predmet postoji pismeni - navodi Stefan. - Često se dešavalo da bude pismeni na Fizičkom i usmeni na ETF istog dana. Koristio sam sve što sam mogao, davao kolokvijume ranije, polagao u predroku, polagao neke predmete iz treće u drugoj. Matematiku u prvoj godini ETF sam celu znao, pa sam veoma lako položio. Na fizici je ozbiljnija matematika. Programiranje sam više naučio u Matematičkoj gimnaziji, nego na fakultetu.

Naš sagovornik otkriva da bi trebalo učiti kontinuirano, ali da on to nije radio. Zahvaljujući predznanju nije morao da sedi nad knjigom od jutra do večeri. Najviše se spremao nekoliko dana pred ispit. Programiranje mu, kaže nije bilo omiljeno ni u gimnaziji, ni na ETF. Zanimljivije mu je da računa na papiru, da sam dođe do nekog zaključka.

- Ljudi upisuju ETF ne zato što ga vole, nego zato što je perspektivan i zato se muče da završe studije - smatra Stefan. - Upisao sam ono što sam voleo. Ako se nešto voli, i dobro je rađeno u srednjoj i osnovnoj školi, studiranje nije teško.

DEVOJKA KAO STUDENT

MEĐU studentima, kojima Stefan drži vežbe je i njegova devojka Ana. Kaže da je sjajan predavač, da odlično objašnjava i da je jedan od boljih asistenata koje je slušala. Želja joj je da on upiše doktorske, a ona master studije u istom gradu.

- Ako ne uspemo, ostaćemo ovde - kaže Stefan. - Zapad me ne privlači, jedino Pariz. Zanimljivi su nam Japan, Kanada, Australija i Rusija.

Iako je tek zvanično upisao master na Fizičkom fakultetu, Stefan je tokom studiranja unapred položio sve ispite. Ostao je master rad i polovina ispita, kao i da se upišu ocene. I to su sve desetke. Prošle nedelje je stao i za katedru.

- Prvo predavnje, studenti četvrte godini su imali kod mene iz Relavističke kvantane mehanike, koji je obavezan predmet i jedan od dva najbitnija - kaže Stefan. - Srećan što sam to dobio, jer to me interesuje. Nisam stigao da ispričam sve u dva časa, pa planiram da povećam na tri. Neki studenti su stariji od mene, neki su moje godište jer su obnovili godinu, a nažalost, samo troje su upisali fakultet kad i ja.

IZUZETNA SAMOSTALNOST

PROFESOR dr Milan Tadić, sa ETF, kod koga je odbranio diplomski rad i položio četiri ispita, otkriva da je Stefan briljantan student Odseka za fizičku elektroniku, koji je tokom studija pokazao izuzetnu zainteresovanost za istraživački rad, a u poslednjih nekoliko meseci je svoja interesovanja fokusirao na oblasti topoloških izolatora i grafena, koje su od izuzetnog interesovanja u svetu.

- Za ove oblasti dodeljene su bar tri Nobelove nagrade za fiziku - ističe prof. Tadić. - Iz teksta završnog rada i njegove sjajne odbrane, kolega koji je zajedno sa mnom učestvovao u komisiji i ja zaključili smo da Stefan u potpunosti vlada izuzetno složenom problematikom koja je bila tema rada. Pored znanja i iskustva stečenog na ETF-u, koristilo mu je i znanje stečeno na Fizičkom fakultetu.

Stefan je u radu ispoljio izuzetnu samostalnost, na nivou koji sam ja tokom svog tridesetogodišnjeg rada sreo samo kod još dva-tri studenta.

On navodi da je odbrana rada bila ubedljiva, precizna i koncizna, praćena detaljnim odgovorima na postavljena pitanja. Profesor je izrazio žaljenje što nije upisao master na ETF.

Naš sagovornik navodi da planira doktorske studije u inostranstvu, kako bi naučio nešto novo. Cilj mu je da se vrati u Srbiju, da bude profesor ili da radi u nekom institutu. Kaže da program na Fizičkom i Matematičkom fakultetu kod nas, odgovara masteru u inostranstvu. Voli da gleda serije, filmove, bavi se numizmatikom, čuva album Lige šampiona, bavio se i košarkom...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

21. 11. 2024. u 11:32

MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom

Panorama

0 0

MNOGI NE ZNAJU: Šta knez Mihailo pokazuje prstom

SPOMENIK knezu Mihailu Obrenoviću na Trgu republike postao je glavno gradsko sastajalište Beograđana i njihovih gostiju. Međutim, od mnogih ćete čuti da se sastaju ne kod Kneza već “kod konja”.