U ZNAK SEĆANJA NA 1941: Pred završnim žirirawem konkurs za idejno rešenje spomen-hrama kapele u porti Vaznesenjske crkve

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

20. 09. 2020. u 15:15

KONKURS za idejno rešenje spomen-hrama kapele u porti Vaznesenjske crkve u Beogradu, u znak sećanja na šestoaprilsko bombardovanje 1941. godine, kada je na tom mestu stradalo oko 180 ljudi, pred završnim je žiriranjem.

У ЗНАК СЕЋАЊА НА 1941: Пред завршним жирираwем конкурс за идејно решење спомен-храма капеле у порти Вазнесењске цркве

Foto Z. Jovanović

Stiglo je 19 idejnih rešenja, koje građani imaju prilike da vide u samoj crkvi do 20. oktobra i izjasne se za tri koja su im se najviše dopala.

Do sada je predloge dalo gotovo 400 građana, a konačnu reč o najboljem rešenju daće, ipak, stručni žiri. Do danas, međutim, ni u jednom arhivu nisu nađena imena svih žrtava koje su tog dana stradale.

- Zato molimo građane koji imaju bilo kakve informacije o tom tragičnom događaju, ili su njihovi najmiliji stradali u njemu, da se jave Vaznesenjskoj crkvi - kaže prof. Branko Mišić sa Univerziteta u Beogradu, koji učestvuje u organizaciji konkursa.

MOLITVA

IDEJA organizatora konkursa je da se u buduću spomen-kapelu prinesu čestice moštiju jasenovačkih novomučenika, odnosno ljudi stradalih u ozloglašenom sistemu logora, u NDH, i ne samo njih. Tako bi nad njihovim moštima mogle buduće generacije da se pomole, kao i oni koji ne mogu da putuju do Jasenovca i drugih stratišta. O ovom predlogu odlučivaće najviša crkvena tela.

Ideja je da se na dostojan način obeleži mesto stradanja ljudi, koji su se tog aprilskog jutra sakrili u sklonište, u porti, unapred pripremljeno za slučaj bombardovanja. Iz crkvenog letopisa vidi se da je poginulo oko 180 ljudi, među kojima žene, deca, sveštenik i đakon hrama. Vojne vlasti su, naime, pre napada Nemačke na Jugoslaviju u neposrednoj blizini crkve, ispod nivoa terena, sazidale dva skloništa, jedno u cik-cak liniji uz Gepratovu ulicu, a drugo uz Ulicu kraljice Natalije. Crkveni letopisac i očevidac, prota Milovan Mihailović, zapisao je da je 6. aprila taman završeno jutrenje, koje je služio prota Velimir Marković sa protođakonom Veselinom Vasiljevićem, kada je u 7.10 počelo bombardovanje.

Foto Z. Jovanović

PREDLOZI Makete  za spomen-kapelu, Foto Z. Jovanović

Avionska bomba od 1.500 kilograma sa padobranom pala je u sredinu velikog rova. Ubila je sve koji su se u njemu sakrili, dok su u manjem rovu eksplodirale dve bombe. Hram je teško oštećen od potresa, ali je, srećom, narod koji je bio u crkvi, preživeo. Posle dvadesetak dana, nemački vojnici su doveli na to mesto zarobljenike i uhapšene Jevreje da iskopaju zatrpane leševe, natovare ih u kamione i odvezu na Novo groblje, u zajedničku grobnicu. Ispod ruševina zatekli su strašan prizor: majke su poginule držeći u rukama decu, priljubljenu uz svoja lica.

Foto Z. Jovanović

Ovo stratište obeleženo je crnim mermernim krstom sedamdesetih godina prošlog veka. Svakog 6. aprila, kao i na dan crkvene slave i slave grada Beograda, Spasovdan, služi se arhijerejska liturgija i pomen žrtvama, za šta će u budućnosti služiti nova spomen-kapela.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NIJE FEDERER NAJBOLJI - ĐOKOVIĆ JE! Zverev zakopao Rodžera, Rafu i sve njihove navijače (VIDEO)