POSLEDNJI PRIPADNICI POSLERATNE BEBI-BUM GENERACIJE OVE GODINE ULAZE U TREĆE DOBA: "Generacija iks" spremna za penziju

POSLEDNjI pripadnici posleratne srpske "bebi-bum" generacije, rođeni 1956, do kraja ove godine ulaze u treće doba.

FOTO: Depositphotos

U pitanju je verovatno najrevolucionarnija i najmnogoljudnija generacija do tada. Na zapadu će se ovo malo prolongirati, jer se "bebi-bumerima" smatraju svi rođeni do 1964. A za njima ide "generacija iks", koja se postepeno sprema za penziju.

Koliko će se dolazeća generacija penzionera razlikovati od one pre nje, tek će se videti. Zasad je izvesno da će na njihovo treće doba uticati povećan broj razvoda, pa će mnogi starost dočekati sami ili u novim brakovima. Uticaće i život proveden u više država (Jugoslavija, pa državna zajednica Srbija i Crna Gora, na kraju Srbija), zatim dalja emancipacija žena, bolje baratanje stranim jezicima, sati i sati potrošeni na društvenim mrežama, ali i menadžerske karijere, putovanja, pa i oskudica. Dok su njihovi prethodnici u zlatno doba pravili vikendice, koje su naslednici posle, u nemaštini, često prodavali, ova generacija slobodno vreme, umesto u vikendici, provodi putujući, ako za to ima sredstava, ili putujući virtuelno, preko "Fejsbuka" i "Instagrama", ukoliko ih nema.

- Ako bismo poredili, svakako su "bebi-bumeri" drugačiji i od prethodne generacije i od svih sledećih - kaže Jelena Stojilković Gnjatović, sa Odseka za demografiju Geografskog fakulteta u Beogradu.

- Njih povezuju zajednička iskustva iz mladosti, koja su jedinstvena, jer su oni verovatno prva generacija u istoriji koja je provela mladost u mirnodopskim uslovima. Mora se naglasiti i jugoslovenstvo, crveni pasoš i otvorene granice. U anketama koje sam radila sa "bebi-bumerima", svi se sećaju šopinga u Trstu...

Ilustracija Tošo Borković

- Optimistički duh, samoupravljanje i entuzijazam posleratne obnove stvorili su generaciju koja se razlikovala od prethodnih, kao prva koja nije živela u siromaštvu, jer je životni standard rastao brzo posle rata. Oni su brojniji u odnosu na kohorte rođene pre i posle njih - kaže Stojilković Gnjatović.

U ovoj generaciji imali smo nagli porast broja žena starosnih penzionera (sa 13.291 rođenim 1945. godine, na 21.645 rođenih 1948. godine). Struktura starosnih penzionera rođenih pre rata pokazuje izrazit polni disbalans u korist muškaraca. Tek sa posleratnom generacijom srušen je vekovni kulturni obrazac po kom je muškarac bio hranitelj porodice, a žena isključivo domaćica i majka. Takođe, posle rata imamo stihijske migracije selo-grad, uvođenje obaveznog školovanja, otvaranje novih radnih mesta za žensku radnu snagu.

Upravo sa ovom generacijom poklopilo se i produženje očekivanog trajanja života, a pošto se pokazalo da žene žive duže od muškaraca, prvi put smo imali situaciju da među starijim penzionerima dominiraju žene. Ova tendencija očekuje se i dalje, sa novom penzionerskom generacijom koja tek dolazi, i koja starenje sve više doživljava kao aktivno, baš kao ljudi na Zapadu. Obezbediti im kvalitetan život u zemlji sa sve više penzionera, biće veliki izazov.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije