NOVINAR VANJA BULIĆ SE NIJE UVEK PREZIVAO TAKO: Bio je ŠLJIVANČANIN, a za sve je ''kriva'' BAKA

VODI emisiju na televiziji i svakog dana piše po nekoliko sati

Foto I.Marinković

Novinar, TV voditelj i pisac Vanja Bulić (73) voli da kaže da je jedan od onih srećnih penzionera, koji nastavljaju da se bave svojim poslom i posle zvaničnog završetka radnog veka. Voditelj kultne emisije "Biseri" koja je imala oko 950 epizoda na nekadašnjoj BK televiziji, autor 20 romana, sada tri puta nedeljno priprema i pozdravlja gledaoce u emisiji "Posle ručka" na TV Hepi.

I dok se drugo izdanje njegove poslednje knjige "Savin osvetnik" uveliko prodaje, Vanja Bulić za "Novosti" otkriva nam kako izgledaju njegovi penzionerski dani. Vedar i nasmejan, razgovara sa nama dan pre polaska na zasluženi odmor. Prva destinacija mu je Zlatibor, gde ima vikendicu, posle čega sa suprugom Slađanom odlazi na Crnogorsko primorje.

- Zvanično sam u penziji od 65. godine, već osam godina, ali pripadam onoj grupi srećnika koji se bavio poslom koji voli i zna, i kojim se mogu baviti dok god sam živ - priča nam Vanja.

- Odlazak u penziju mi znači u smislu da ne moram da sedim osam sati u redakciji. Sad ujutro prvo pogledam poštu, odgovorim na mejlove i posle pišem. Kad spremam knjigu, pišem svakog dana između četiri i pet sati. Tri puta nedeljno radim emisiju na TV Hepi i u dogovoru sa urednicima dolazim dva sata pre snimanja.

U novom romanu "Savin osvetnik", Bulićev junak novinar Novak Ivanović pokušava da uđe u trag u misterioznom ubici ministra odbrane. Inspiraciju za ovu priču Vanja je našao u sukobu duhovnih vrednosti, koje u ovom delu simbolizuje ikona Svetog Save ostavljena na mestu zločina, i stvarnosti koju je zaposeo kriminal. Njegovi romani nadahnuti su bogatom i širokom srpskom istorijom i pravoslavnom religijom, zbog čega ga nazivaju srpskim Denom Braunom.

- Iako je u pitanju isti žanr, postoje velike razlike. On se poigrava sa istorijom i religijom, a ja ne. Naša istorija i pravoslavna religija su toliko bogate i široke da nema potrebe za izmišljanjem. Imam prijatelja, monaha iz Hilandara koji je sad u Srbiji i on pročita svaku moju knjigu pre štampe. Napravi ispravke za sve religijske termine, ukoliko napravim grešku.

Kada ne piše, vreme provodi sa unukom Todorom, sinom njegovog najstarijeg naslednika Dušana ili sa prijateljima iz Devete beogradske gimnazije. Vanja je otac tri sina - Dušana, Ivana i Ognjena, kaže da je najstariji Dušan krenuo njegovim stopama. Piše i svira gitaru, dok su blizanci Ivan i Ognjen odbojkaški treneri.

Foto I.Marinković

Dugogodišnja druženja iz gimnazije pretvorena su u kumstva. Tri kuma imaju svoje rituale, pa tako jednom nedeljno zajedno igraju preferans, a peku i rakiju.

- Imamo ligu preferansa, žene tog dana mogu da rade šta hoće dok se mi kartamo. Jednom godišnje zajedno pečemo rakiju, iako nismo neki ljubitelji pića, ali volimo taj ritual, druženje i muziku. Takođe, dva puta nedeljno na DIF-u igramo odbojku sa mladim snagama. Kad spojimo mladost i iskustvo, dobro se zabavimo a i održavamo kondiciju. Sem toga, mnogo šetam i uvek sam u pokretu.

OD ŠLjIVANČANINA DO BULIĆA

PREZIME koje poznati novinar danas nosi zamenilo je vekovno prezime Šljivančanin, kako se Vanjina porodica nazivala pre nepunog veka.

- Moj tata rođen je kao Šljivančanin na Durmitoru. Tamo, na granici sa Starom Hercegovinom, muževi su mladi ginuli i cela kuća i porodica ostajale su na ženskim plećima. Naša baba Milosavka je bila jedna od tih, kako to tamo zovu, "čo'jek - žena". Nju su zvali Bulica, Bula, jer je imala dobar ten i govorili su da je "lijepa kao bula", tako da su sve njene potomke zvali "Buličini, Bulicini" i iz pijeteta prema baki mi smo ostali Bulići. Otac Dušan je Pljevaljsku gimnaziju završio kao Šljivančanin, a Pravni fakultet je upisao kao Bulić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije