PRINC I APOSTOL SRPSKOG NARODA: Sveti Sava - jedinstvena i neponovljiva ličnost u istoriji Srbije

CELOKUPNA prošlost srpskog naroda ne poznaje značajniju ličnost od Svetog Save - slažu se svi tumači dela prvog srpskog svetitelja.

Foto Privatna arhiva

 Na veličini podviga i dalekosežnosti plodova njegovog rada iznikla je ideja o podizanju molitvenog spomenika dostojnog ovakvog velikana. Upravo ovih dana, posle 125 godina truda nebrojeno generacija našeg naroda, Hram Svetog Save zasijava u punom sjaju i lepoti.

Koliko je ovaj jedinstveni "apostol Srba" značajan i danas, najbolje je sažeo protojerej Mateja Matejić:

Nema sumnje da je Sveti Sava pripadao jedinstvenoj kategoriji ljudi koji su vladali vremenom u kome su živeli i delovali. Zagledan u večnost, precizno je i gotovo rutinski sagledavao izazove nezavidne političke i međunarodne svakodnevice.
Magičan je i zavodljiv put mladog princa Rastka Nemanjića do kaluđerske rize i svetiteljskog oreola.

Foto Z.Jovanović

Rastko, najmlađi sin velikog srpskog župana Stefana Nemanje i Ane, rođen je oko 1174. godine. Zajedno sa starijom braćom, Stefanom i Vukanom, na dvoru u Rasu, dobio je vrhunsko obrazovanje u duhu vizantijske kulture i tradicije. Na njegov duhovni razvoj najviše su uticala žitija kaluđera i podvižnika Svetog Jovana Rilskog, Jovana Osogovskog, Gavrila Lesnovskog i Prohora Pčinjskog. Ipak, smatra se da se mali Rastko najviše oduševljavao žitijem svetog i ravnoapostolnog Kirila, prosvetitelja Slovena, koje je često čitano na Nemanjinom dvoru.

Miran prinčevski život završio se već u petnaestoj godini života, kada mu je Nemanja dodelio na upravu oblast Huma - između Neretve i Dubrovnika.

U težnji za odgovorima na kosmička pitanja, Rastko je napustio svetovni život i otišao u Svetu Goru. U osamnaestoj godini primio je monaški čin i dobio ime Sava.

Rastkov odlazak u manastir i njegovo definitivno opredeljenje za monaški život jedan je od najvažnijih događaja u srpskoj istoriji. Ubrzo zatim događa se i čudo - za sinom,istim putem kreće i njegov otac. Nije bez razloga rečeno da je Stefan Nemanja rodio Savu biološki, ali da je duhovno Sava rodio njega. Ovakav odnos oca i sina, Save i Simeona, u sadejstvu sa božijom silom - Svetom duhom, uspostavio je trajnu porodičnu i kolektivnu duhovnu vertikalu kod Srba.

Posle punih 14 godina, 1207. godine, sa moštima Svetog Simeona Mirotočivog, arhimandrit Sava se vraća u Srbiju i u manastiru Studenici, miri oko vlasti zavađenu braću Stefana i Vukana. Potom aktivno radi na crkvenom i kulturnom prosvećivanju srpskog naroda - uči ga o hrišćanskom moralu, ljubavi i milosrđu, radi na organizaciji Crkve. U svojoj ličnosti objedinio je prosvetitelja, duhovnika, državnika i učitelja.

Foto N.Fifić

Na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, 15. avgusta 1219. godine, patrijarh Manojlo Saranten, uz saglasnost cara Teodora Laskarisa u Nikeji hirotoniše Savu za prvog srpskog arhiepiskopa. Od tada je Srpska pravoslavna crkva autokefalna, sa blagoslovom da srpski arhiepiskopi mogu da primaju posvećenje od sabora svojih episkopa. Iste godine, na saboru u manastiru Žiči koji je postao sedište samostalne Srpske Crkve, Sava od svojih najboljih učenika postavlja prve episkope i šalje ih u uspostavljene eparhije.

Godine 1234. Sveti Sava kreće na svoje drugo putovanje u Svetu zemlju. Pre polaska, na presto Srpske arhiepiskopije postavlja svog odanog učenika Arsenija Sremca, čoveka duhovnog i hristolikog života. Ovo je bio mudar i promišljen potez, pošto je znao da od ličnosti naslednika umnogome zavisi dalja sudbina Srpske crkve i države.

Na stvaranje Savinog kulta u srpskom narodu uticalo je mnoštvo činilaca. Po prenosu njegovih moštiju u manastir Mileševu brzo su se pročula čudotvorna isceljenja na mestu ukopa, pa je ovaj manastir nedaleko od današnjeg Prijepolja postao stecište mnogobrojnih poklonika i molitvenika. U potonjim vekovima, Mileševa i naklon svetitelju postaće običaj ne samo Srba, pravoslavnih hrišćana, već i rimokatolika i muslimana.

Ugradnji duha ovog svetitelja u nacionalni kod srpskog naroda posebno je doprineo period osmanlijske okupacije. U vreme turskog ropstva porobljeni narod nije morao mnogo da traga za preko potrebnom figurom koja će biti izvor okrepljenja i nadahnuća u porobljenoj zemlji. Sveti Sava, kao višestruko prisutni lik u kolektivnoj svesti vekovima, bio je preko potrebno svetlo naroda u istorijskoj tmini u kojoj se našao. Tome je posebno doprinela njegova svetost i svetiteljska, liturgijska misija koju je svesrdno i prilježno sprovodio.

Foto Hilandar

Serijal finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Preporučujemo

Društvo

1 0

SRPSKI ODGOVOR NA NOVO VREME: Slavu Svetog Save među Srbima nije nadmašila nijedna naša istorijska ličnost

15. 08. 2020. u 17:00

Politika

64 9

PREDSEDNIK I PATRIJARH U OBILASKU HRAMA: Vučić - Ovo će biti nova Sveta Sofija, očekujem Putina na otvaranju! (FOTO/VIDEO)

20. 08. 2020. u 11:04 >> 12:10

Društvo

0 0

HRAM NA VRAČARU- Simbol vaskrsenja naroda

11. 07. 2020. u 20:00

Društvo

4 6

SVETI SAVA JE KAŽNjAVAO NADRILEKARE: Srednjovekovni srpski lekari bavili su se svim oblastima

12. 07. 2020. u 23:13 >> 23:15

Društvo

0 3

POBEDA PATRIJARHA GERMANA: Zbog zabrane komunista izgradnja Svetosavskog hrama pola veka u prekidu

17. 07. 2020. u 13:49 >> 13:49

Društvo

0 2

SVETOSAVLjE, TEMELj I KROV SRBA: Sastavni deo kolektivne svesti i sabornosti našeg naroda

25. 07. 2020. u 14:33 >> 14:33

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije