VOJNICI! JA SAM SIN VAŠEG KRALJA! ZA MNOM: Naređenje i juriš koji se prepričava i danas

SKLAPANjEM Balkanskog saveza i planom za proterivanje Turaka iz Stare Srbije princ Đorđe je bio oduševljen.

Foto arhiva

Iako je bio upoznat sa pripremama za rat, konkretni dogovori i akcije odvijali su se daleko od mladog i temperamentnog kraljevića. Njegova narav i energija, međutim, svoj pravi okvir i sredinu naći će u nastupajućem ratu.

Za razliku od svog buntovnog i često nepredvidivog brata, novi prestolonaslednik Aleksandar imao je svoje mesto u organizaciji i pripremama za rat. Zajedno sa ministrima, ambasadorima i konzulima bio je učesnik mnogobrojnih pregovora u predvečerje sukoba.

S jeseni 1912. na kraljev poziv princ Đorđe je iz Pariza stigao u Beograd. Rat samo što nije počeo, a znanje koje je stekao na francuskoj vojnoj akademiji mladi srpski plemić uskoro će moći da proveri na frontu.

Ratni raspored bio je pripremljen i poznat odranije. Prvom armijom trebalo je da komanduje Đorđe, a Drugom prestolonaslednik Aleksandar. Komandu nad Trećom, konjičkom, imao je knez Arsen, kraljev brat. U osvit rata, Đorđe je otišao kod načelnika Generalštaba Radomira Putnika, gde je naišao na neočekivan odgovor povodom komande nad jedinicama. General je princa poslao kod mlađeg brata, kako bi mu dao novi raspored.

Na Đorđevo izostavljanje sa komandnih dužnosti, po svoj prilici, najviše je uticalo nepoverenje vojnog vrha, koje je sistemski podgrevano u dvorskim krugovima. Uticaj crnorukaca bio je veliki, a njima svakako nije odgovaralo da se princ nađe na bilo kojoj ozbiljnijoj komandnoj dužnosti. Pronosile su se i glasine da je često neuračunljiv, plahovit i neracionalan.

Ljut što su se spletke i intrige ponovo upetljale u njegov život i odnose sa Aleksandrom, princ Đorđe odlazi kod generala Stepe Stepanovića, komandanta Druge armije, pod čijom će se zastavom boriti tokom čitavog rata.

Princ je u Prvi balkanski rat pošao bez preciznog ratnog rasporeda u jedinicama Druge armije. Nosio je, po tadašnjoj dinastičkoj praksi, čin kapetana prve klase. U bitkama protiv Turaka obavljao je različite komandne dužnosti, ali i bio na prvim linijama fronta. Zbog iskazane hrabrosti i veštine dobio je čin majora, a odluka o unapređenju objavljena je u "Službenom vojnom listu" i u "Srpskim novinama" 30. novembra 1912. godine.

Prema ratnim svedočenjima, Đorđe Karađorđević bio je hrabar oficir. Nije prezao od toga da se sa sabljom i pištoljem probije kroz redove vojnika i među prvima jurne na neprijatelja. Ime princa Đorđa ponovo osviće na novinskim stupcima, ali sada se piše o njegovom ratnom junaštvu. Povod - Orden Karađorđeve zvezde, koji je dobio zbog herojskog držanja u borbama na Stracinu, u severnom delu Makedonije.

Afera, političkih spletki i međusobnog raskusuravanja ministara, oficira i stranačkih prvaka, međutim, Đorđu je bilo preko glave. Osećao je da na Dvoru samo smeta.

- Odlazim u inostranstvo. Ukoliko bude potrebno, uvek mogu da se vratim - mirno je saopštio starom kralju.

Riku topova, blato i krv fronta srpski princ zameniće glamurom i sjajem Azurne obale. Period Đorđevog mira i uživanja, međutim, nije dugo trajao. Predosećajući nova iskušenja, princ se krajem 1913. vraća u Srbiju.

Topovske cevi iz rata sa Bugarima nisu se ni ohladile, a stigla je nova, austrougarska objava rata. Princ Đorđe Karađorđević ponovo je obukao uniformu, prišio majorske epolete i krenuo na položaj.

Da samostalni i svojeglavi princ nije poželjan u vojsci, pokazalo se i 1914. godine na ratnom rasporedu, gde njegovog imena ponovo nije bilo. Načelnik Generalštaba vojvoda Radomir Putnik pravio se nevešt, a kralj Petar nije hteo ni da se bavi Đorđevim ratnim aranžmanom. Prestolonaslednik Aleksandar brata nije hteo ni da vidi u svom okruženju, a izbegavali su ga i generali.

Princ je, bez jasnog rasporeda, menjao bojišta, štabove i dužnosti. Na početku rata bio je u okolini Niša, da bi se ubrzo zatim našao na Drini, gde se vodila odsudna bitka za odbranu otadžbine. Početkom septembra, u borbama na Mačkovom kamenu na Jagodnji, gde je neprijatelj bio ukopan i odakle je nanosio teške gubitke srpskoj vojsci, povela se bitka na istrebljenje. Na Mačkovom kamenu, Đorđe je bio heroj. U jeku bitke preuzeo je jedan od bataljona iz rezerve, bez komande, i vojnike poveo u silovit juriš. Isukane sablje nepoverljivim vojnicima izdao je naređenje:

- Vojnici! Ja sam princ Đorđe, sin vašeg kralja! Za mnom!

Bitka je dobijena. Ali u poslednjem času, tik pred trijumf, jedno zrno pogađa i baca iz sedla princa Đorđa. Srećom, zrno koje je prošlo kroz slabinu zaobišlo je kičmeni stub, ne oštećujući mu nijedan vitalni organ. Vojnici su ranjenog princa na ukrštenim puškama izneli sa bojišta. Automobilom je prebačen u bolnicu.

Stiglo je još jedno priznanje od otadžbine - Karađorđeva zvezda sa mačevima trećeg reda. Ovo odlikovanje nije se dodeljivalo komandantima, već samo vojnicima i oficirima.

Princ će se naći među svega 118 najhrabrijih ovenčanih ovim odličjem. Za zasluge, unapređen je u čin potpukovnika.

Rat je za njega, međutim, bio završen. Novi ratni raspored nikada više nije dobio. Ubrzo je napustio Srbiju i uputio se za Pariz.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije