Društvo

LJUDINA I LEKAR, DOKTOR DUŠE I TELA: Srbija se oprašta od dr Matunovića, samo najlepše reči za načelnika Kardiologije na VMA

В. Митрић

18. 08. 2020. u 15:13

JUČE je u Vojno medicinskom centru Karaburma preminuo, posle teške borbe protiv korona virusa, pukovnik profesor dr Radomir Matunović (58), kardiolog i višegodišnji načelnik Klinike za kardiologiju VMA i profesor na Medicinskom fakultetu VMA.

ЉУДИНА И ЛЕКАР, ДОКТОР ДУШЕ И ТЕЛА: Србија се опрашта од др Матуновића, само најлепше речи за начелника Кардиологије на ВМА

Vest o njegovoj smrti je pogodila sve koji su poznavali ovog izvrsnog profesionalca, a među prvima se oglasio arhimandrit Lazar Kršić, duhovnik Manastira Tavne kod Loznice.

- Ovaj divni čovek postao je večnost, u svakom pogledu, potpuno zasluženo za ono silno znanje i umeće, koje je valjano koristo da pomogne ljudima, podjednako posvećeno svim pacijentima, od čobana do akademika - rekao je otac Lazar.

- Njegov mio pogled, tople reči i rečenice, saveti pacijentima, koje je davao na divan, samo njemu svojstven način, svedočili su da je reč o čoveku, koji je, u doslovnom smislu, bio lekar duše i tela.

Stefan Mitić iz Runjana, kod Loznice, koga je profesor Matunović pratio zdravstvenoi skoro pet godina i spremio ga za operaciju, koja je odlično urađenja na KC „Dedinje“, kaže da je „sve izgurao, zahvaljujući sjajnom i dobrom dr Raši“.

- U 23 godini ustanovio mi je da moram, u narednim godinama, kada bude najpovoljniji trenutak da operišem srce, što mi je saopštio lagano, sa puno takta i optimizma, što me je držalo sve vreme, jer ne treba da se govori kako izgleda to suočavane sa istinom – priča Mitić.

- Operisan sam, zaista, kada je dr Matunović procedio da je pravi trenutak i sada mi je sve to kao ružan san. Lekar i ljudina za najveće poštovanje, doživljavam ga jednoh od najmilijih ljudi u životu. Svima nam je teško, što ga je pokosila bolest. Nismo stigli da se vidimo, posle njenoge operacije, jer su naišli talasi pandemije, pa je, kao i uvek, morao da bude blizu „armije“ svojih pacijenata.

- Znam da mu ljudi dobro dobrim nisu vraćali, ali je sve to, u sebi nosio, „gutao“ i išao dalje kroz posao i život – priča prota Milan Aleksić iz Loznice.

- Često je govorio da „srce reaguje i kad mi ne reagujemo“.Njegovo srce je moralo mnogo toga teškog i gorkog da izdrži, a uvek je bio ljubazan, beskrajno dostojanstven, najfinije otmen i drag, čovek čije su reči i izrazili lica uvek pacijentu bili „više od pregleda“, kako sam ga i sam doživljavao.