NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (9): Stevan Dedijer - srpski nacionalista i profesor koji je trebalo Titu da napravi atomsku bombu

RADIO sam kao obaveštajac aktivno samo za Udbu 1947. za vreme građanskog rata u Grčkoj.

Foto arhiva

Zadatak mi je bio da neutrališemo američku ambasadu u Atini. A 1955. godine sam za Službu državne bezbednosti, na veliku radost Aleksandra Rankovića, razotkrio jedan od načina kojim engleska obaveštajna služba vrbuje naše ljude. Bio sam član Titovog tajnog tima koji je imao zadatak da napravi atomsku bombu. Taj posao su direktno kontrolisali Politbiro i Udba. Član sam čitave mreže ljudi u svetu koji otvoreno izučavaju problem obaveštajnog rada u 20. veku.

Sa grupom jugoslovenskih novinara bio je u Trstu i u štabu generala Markosa u Grčkoj, kao Kardeljov sekretar putovao je na konferenciju mira u Pariz. A u retkim trenucima slobodnog vremena prevodio je za potrebe Ozne dokumenta ko zna na koji način doturena iz američke ambasade. Dok je pisao memoare, koje će posthumno da objavi njegova žena Karin Dedijer, Šveđanka, dao im je naslov "Špijun koga smo voleli".

Foto arhiva

Rođen je u Sarajevu 1911. i dovoljno dugo je živeo da bude učesnik, svedok i analitičar dva svetska rata i ostalih istorijskih zbivanja. Poznavao je velike i male političare, slabe i snažne šefove tajnih službi, i smatrao sebe njima ravnim.

Majka ga je poslala na studije u Švajcarsku, a on je našao sponzore i nastavio studije u SAD. Zbog političkih zbivanja u Evropi postao je iskreni komunista, što je bila i moda kod dece bogatih Amerikanaca i Evropljana. U SAD je radio u Njujorku kao novinar i stalno bio u kontaktu sa crnorukcima, koji su negovali nacionalni duh.

Period između 1936. i 1949. bio je veoma buran u životu Dedijera, jer je postao saveznički padobranac u Drugom svetskom ratu. Profesor Tvrtko Jakovina piše da je Stevan Dedijer bio član vojne obaveštajne službe OSS, preteče CIA. Prošao je padobranski kurs i specijalnu obuku, pa je postao telohranitelj američkog generala Maksvela Tejlora, komandanta 101. letačke divizije.

Tokom rata, bio je najbolji redov u padobranskoj 101. američkoj diviziji. General Dvajt Ajzenhauer je dozvolio da početkom 1945. pređe u jugoslovensku armiju. Učestvovao je u tajnoj operaciji "Market garden" posle iskrcavanja saveznika u Normandiji. To je bio vojni desant, u kome se Dedijer posebno istakao. Ta obaveštajna akcija i ugled koji je stekao kod američkih generala pomogli su mu kasnije da se susreće sa gotovo svim direktorima CIA.

Foto arhiva

Kada se posle rata vratio u Beograd kao član KPJ dobio je obaveštajni zadatak da pomaže grčkim komunistima i partizanima kako bi osvojili vlast u Grčkoj. Posle boravka u Grčkoj iskusni obaveštajac je dobio novi poverljivi zadatak. Josip Broz Tito, Politbiro KPJ i Udba angažovali su Stevana Dedijera da kontroliše Pavla Savića u Nuklearnom institutu "Vinča" i pomogne da Jugoslavija napravi atomsku bombu. Bilo je to u doba sukoba sa Staljinom. A čitav poduhvat direktno je bio u nadležnosti Politbiroa i Udbe.

- Bez moga znanja unajmili su me da napravim atomsku bombu za Tita - pisao je Stevan Dedijer. - Rekli su mi to jednog nedeljnog poslepodneva, u septembru 1949. godine. Milovan Đilas i Edvard Kardelj izgovorili su gotovo svečanim glasom: "Moramo imati atomsku bombu! Napravićemo je pa makar koštala i polovinu našeg nacionalnog dohotka za nekoliko godina!"

Ali, Savić nije umeo da napravi atomsku bombu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije