NAJVEĆI SRPSKI ŠPIJUNI (8): Kako je Vera Pešić, srpska Mata Hari, sludela četiri službe

POSLE mnogo godina i dalje je nepoznato šta je legenda a šta se stvarno dogodilo u životu Leskovčanke Vere Pešić, najpoznatije srpske špijunke. Istoričari i njeni biografi se i danas spore za koliko je tajnih službi radila "srpska Mata Hari".

Foto arhiva

Legende o njoj kao velikom obaveštajcu koje je širila srpska četnička emigracija zamutile su njenu biografiju. Navodno je za samo 25 godina života uspela da sludi četiri jake obaveštajne službe jugoslovenskog generalštaba.

Vera je završila nižu gimnaziju u Leskovcu a zatim nastavila školovanje u višoj gimnaziji. Njeni biografi kažu da je bila nemirnog duha i da je stalno prelazila norme školskog ponašanja. Vesele prirode, pričljiva, ali veoma načitana i inteligentna. Zbog neobične lepote zvali su je leskovačka lepotica.

Udala se veoma mlada za policijskog pisara Beograđanina Mila Krčedinca, ali je njihov brak posle dve godine propao. Razvela se i vratila majci u Sijarinsku Banju. U poznu jesen 1938. godine gospođa Anđa odvela je svoju kćer Veru u Beograd. Nastanila se u Balkanskoj ulici broj 16 .

Foto arhiva

U TO VREME je srela pešadijskog majora Slavka Radovića. Po legendi koja kruži, on je navodno zaposlio u kontraobaveštajnom odeljenju jugoslovenskog Generalštaba i ubacio u mrežu britanskog Intelidžens servisa, zatim francuske obaveštajne službe i na kraju među nemačke obaveštajce u Beogradu.

- Major Radović nije slučajno navratio u njen stan, tragao je za mladim i pametnim ljudima. Predstavio je Veru pukovniku Dragoljubu Stojanoviću, koji joj je objasnio da će na predlog majora Radovića i advokata Tripka Žugića biti primljena za službenika u Kontraobaveštajnom odeljenju Generalštaba - opisuje njeno uvođenje u vojnu agenturu biograf Nikola P. Ilić.

Priča dalje kaže da je pukovnik Stojanović krajem 1938. otišao kod Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne službe i zamolio ga da primi njegovu rođaku. U kancelariju je ušla Vera i rekla da po svaku cenu želi da radi za obaveštajnu službu. Popović je pokušao da je odgovori.

- Gospođice, za rad u obaveštajnoj službi nije dovoljna samo želja - odgovarao je šef servisa tajne službe. - Obaveštajna služba, pogotovo vojna, veoma je težak i opasan posao, gde zbog male nesmotrenosti možete izgubiti i život. Vi ste mladi, pred vama je život, latite se nekog unosnijeg posla.

Foto arhiva

REZULTAT provere su bili loši: tvrdoglava, prepotentna, ne poznaje vojnu doktrinu, ne govori nijedan strani jezik, avanturistkinja. Zaključak je bio da za tajnu vojno-obaveštajnu službu nije podobna. Možda bi se zbog urođene ženstvenosti i prijatnog izgleda mogla uputiti u političku, privrednu ili propagandnu službu. Popović je obavestio Radovića da za njih nije podobna, ali da će pokušati da je zaposli u britanskoj tajnoj službi.

- Pozvan je šef britanske tajne službe i saopšteno mu je da imamo na raspoloženju izvanrednu mladu devojku koja je voljna da se bavi obaveštajnom službom, a mi momentalno nemamo ni vremena a ni sredstava da se upuštamo u takav poduhvat - napisao je Popović. - Predlog je odmah prihvaćen. Nakon izvesnog vremena zainteresovao sam se kod predstavnika britanske tajne službe Julijusa Hana, kako su zadovoljni sa Verom, sledovao je odgovor: "Zasad, smo zadovoljni ali kada bi znala posao kako je šarmantna, bilo bi bolje. Ćudljiva je!"

Englezi su se trudili da od Vere naprave dobrog obaveštajca: slali su je na kurseve jezika, stenografije, na obuku za špijune. Ona je sa ženama ili oficirima u civilnom odelu, posećivala ekskluzivne barove i restorane u hotelima "Mažestik", "Pariz", "Moskva", "Balkan" i renomirane kafane "Dardaneli", "Skadarlija". Kretala se svuda gde su se sastajali diplomatski službenici ambasada i predstavništava raznih stranih firmi. Na tim mestima Vera upoznaje njihove supruge i nastoji da im se približi.

POPOVIĆ je gotovo zaboravio Veru sve dok u Beograd nije stigao Karl Kraus, inženjer hemije, zaposlen u nemačkom Saobraćajnom birou. Pred Popovićem je bio njegov dosije: iza mirnog i tihog inženjera krio se SS major, folksdojčer, obaveštajac.

U jesen 1944, četnička patrola pod komandom potporučnika Petra Jankovića na putu u okolini Medveđe zarobila je dve Srpkinje prerušene u muslimansku žensku odeću. Utvrdilo se da su one Anđa i Vera Pešić. Istog dana, nedaleko od mesta gde su zarobljene, Janković ih je streljao.

Vera, svesna da je kraj blizu, samo je zamolila vojnike da joj ne pucaju u lice. Uslišili su joj molbu. Pucali su im u grudi. Bilo joj je tada samo 25 godina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije