Društvo

UNESKO ZAŠTITIO ĐERDAP: Najveća klisura u Evropi prvo područje u Srbiji upisano na listu globalne mreže geoparkova

Miljana Kralj

14. 07. 2020. u 11:30

ĐERDAPSKA klisura i njeno zaleđe, delovi planinskih masiva Kučaj i Miroč, prvo su područje u Srbiji koje je upisano na listu Uneskove Globalne mreže geoparkova.

УНЕСКО ЗАШТИТИО ЂЕРДАП: Највећа клисура у Европи прво подручје у Србији уписано на листу глобалне мреже геопаркова

Ovu odluku je doneo Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu, na plenarnom zasedanju 1. jula, a potvrđena je odlukom Saveta Uneska za globalne geoparkove. Đerdap se tako našao među 15 novih geoparkova u svetu.

Geopark Đerdap zauzima površinu od 1.330 kilometara kvadratnih, a njegov najznačajniji deo je upravo Đerdapska klisura, najduža u Evropi, koja se prostira na više od 100 kilometara. Svojim složenim reljefom sa mrežom klisura, kanjona i dubokih uvala, značajno je svedočanstvo o geološkom i geomorfološkom razvoju Zemlje.

Iako prvi geopark (jedinstveno, geografski celovito područje sa lokalitetima i pejzažom od međunarodnog geološkog značaja i izuzetnim prirodnim i kulturnim nasleđem) na listi Uneska, Đerdap nije prvo naše prirodno blago uvršteno u svetsku riznicu. Pod zaštitom ove organizacije su, kako za "Novosti", kaže profesor Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, već dva rezervata prirode - biosfere: Bačko Podunavlje i Golija.

- Golija je kao rezervat biosfere, udružen spomenik sa Studenicom, kao kombinacija kulture i prirode - objašnjava Milašinović, naglašavajući da je značaj Đerdapa kod nas prepoznat još kada je proglašen za Nacionalni park 1974. godine. - Želeli smo da i Đerdap bude u klasifikaciji rezervata biosfere, jer je to širi pojam od geoparka, ali nam nisu dozvolili.

Ceo kanjon je proglašen za geopark, od sela Donja Radeka, odakle Brnjička reka pravi vrlo specifičan pejzaž od krečnjaka i peskovitih stena, a gde se razvio jedinstven biodiverzitet, nastavlja sagovornik:

- To je nešto veoma važno, jer tu postoji više od 100 biljnih vrsta, što je jedinstveno za Evropu i svet, a starost krečnjačkih stena veća je od 160 miliona godina - ističe Milašinović.

Đerdapska klisura sastoji se od četiri manje klisure i tri kotline: Golubačka klisura, Ljupkovska kotlina, klisura Gospođin vir, Donjomilanovačka kotlina, Kazanska klisura, Oršavska kotlina i Sipska klisura. Tu su i spomenici prirode Prerasti u kanjonu Vratne, Prerast Šuplja stena, Tunelska pećina Prerast u kanjonu Zamne i Blederija i zaštićena područja, kao Rajkova pećina, Bigrena akumulacija kod manastira Tumane i Bigrena akumulacija Beli Izvorac.

- Bio je mukotrpan i težak posao, od nominacije do upisa, koji je trajao šest godina, ali sam veoma zadovoljan što je na kraju uspeo, uz sve pohvale ekspertima koji su u tome učestvovali - kaže predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom.

ZELENO SVETLO - PROŠLE GODINE

GEOPARK Đerdap je uspostavljen na osnovu Sporazuma o saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, JP "Nacionalni park Đerdap" i opština Golubac, Majdanpek, Kladovo i Negotin. Radna grupa, koja je nominovala Đerdapsku klisuru za Unesko, formirana je 2014. Na njenom čelu bio je dr Mališa Mladenović.

- Ta radna grupa je napravila plan i nominovala Đerdap, ali je Unesko to nekoliko puta vraćao na reviziju i dopunu dokumentacije, tako da smo prošle godine dobili zeleno svetlo da proglasimo geopark - kaže Milašinović, uz pohvale ekspertskom timu.

LEPENSKI VIR

ĐERDAPSKA klisura je i mesto na kome je nastalo najstarije sedelačko naselje u Evropi, ali Lepenski vir nije obuhvaćen ovom zaštitom.

- Za Lepenski vir, koje je naše neverovatno bogatstvo, postoji jedan ozbiljan problem, jer je izmešteno autentično nalazište kada su napravljeni brana i jezero, a to se kosi sa onim što propisuje Unesko. To je protiv njihovih pravila - tvrdi Milašinović.

Preporučujemo

DUNAV JOŠ TEČE MIMO SMEDEREVA: Već četiri godine nijedan rečni kruzer nije iskrcao goste na međunarodni turistički pristan

Srbija

7 6

DUNAV JOŠ TEČE MIMO SMEDEREVA: Već četiri godine nijedan rečni kruzer nije iskrcao goste na međunarodni turistički pristan

13. 07. 2020. u 07:24

DUNAVOM LEPŠE NEGO DRUMOM: Kapetan Stefan godinama plovi velikom rekom

Društvo

3 2

DUNAVOM LEPŠE NEGO DRUMOM: Kapetan Stefan godinama plovi velikom rekom

13. 07. 2020. u 09:55 >> 09:55

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje (FOTO)

Svet

0 11

OTKRIVENI SATELITSKI SNIMCI: "Znamo šta se događa u ključnom vojnom kompleksu Severne Koreje" (FOTO)

ISTRAŽIVAČI iz američkog analitičkog centra zaključili su na osnovu satelitskih snimaka da Severna Koreja proširuje ključni kompleks za proizvodnju oružja, uključujući i vrstu raketa kratkog dometa koje Rusija koristi u ratu protiv Ukrajine.

25. 11. 2024. u 18:13

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 6

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (6)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

U BAZI 35.000 STRADALIH SRBA: Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih u Republici Srpskoj napravio najveću arhivu o žrtvama

Društvo

0 1

U BAZI 35.000 STRADALIH SRBA: Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i nestalih u Republici Srpskoj napravio najveću arhivu o žrtvama

TOKOM rata devedesetih na teritoriji BiH, prema popisu koji je sačinio Centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženja nestalih Republike Srpske, stradalo je 35.042 Srba, kao i nesrba koji su bili projugoslovenski opredeljeni i ostali uz Srbe. Od toga njih 3.460 su bile žene i 504 deca.

26. 11. 2024. u 07:00

VREMENSKA PROGNOZA ZA UTORAK: Temperatura ide do 15 stepeni

Društvo

0 1

VREMENSKA PROGNOZA ZA UTORAK: Temperatura ide do 15 stepeni

VREME u Srbiji danas tokom dana pretežno sunčano i malo toplije sa slabim do umerenim južnim i jugozapadnim vetrom, a sredinom dana na severozapadu, a do kraja dana i u ostalim krajevima postepeno naoblačenje uz skretanje vetra na severozapadni pravac.

26. 11. 2024. u 01:00

I MUDŽAHEDINI U NAPADU NA VOZUĆU : Istoričar Karanović o hrvatsko-bošnjačkoj operaciji na Srbe u BiH (VIDEO)

Društvo

0 1

I MUDŽAHEDINI U NAPADU NA VOZUĆU : Istoričar Karanović o hrvatsko-bošnjačkoj operaciji na Srbe u BiH (VIDEO)

OSVRNUVŠI SE na srpsko-hrvatskim odnosima tokom rata devedesetih godina 20. veka, istoričar Ognjen Karanović podseća da je hrvatsko-bošnjačka operacija počela u petak, 8. septembra iz pravca Glamoča i Kupresa, kada bivaju razbijene prve srpske linije i tada su 4. i 7. hrvatska gardijska brigada osvojile planinski vrh Veliki Vitorog.

25. 11. 2024. u 21:24

SRBI SUTRA SLAVE VELIKOG SVETITELJA Ovo nikako ne uzimajte u ruke, a ovako se treba pomoliti za zdravlje i sreću

Društvo

0 2

SRBI SUTRA SLAVE VELIKOG SVETITELJA Ovo nikako ne uzimajte u ruke, a ovako se treba pomoliti za zdravlje i sreću

PRAVOSLAVNI hrišćani i Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava slavu u čast Svetom Jovanu Zlatoustom. Ovaj svetac imao je veliki uticaj u hrišćanstvu, a običaji i verovanja koji se vezuju za ovaj dan, veoma su zanimljiva i poštovana u narodu, a u mnogim kućama je izabran za zaštitnika i krsnu slavu.

25. 11. 2024. u 18:46

Feljton

0 1

FELJTON - LORENS OD JUGOSLAVIJE PIŠE HVALOSPEV O TITU: Bil Donovan šef Američke specijalne službe OSS, slao je svoje ljude u Dražin štab

NISU samo britanski oficiri za vezu, upućivani od SOE ili Čerčila, dolazili u Jugoslaviju. Tokom 1943. i Amerikanci, pripadnici novoosnovane Službe za specijalne operacije OSS, obavljali su svoje zadatke.

25. 11. 2024. u 18:00