DUNAVOM LEPŠE NEGO DRUMOM: Kapetan Stefan godinama plovi velikom rekom

LjIŽANIN Stefan Arsenijević (31), moćni Dunav, od izvora u Nemačkoj do ušća u Crno more, poznaje kao - svoj džep.

Privatna arhiva

Kao mornar, više kilometara je prešao Dunavom brodom nego putevima svojim automobilom.

Stefan je kapetan broda, za kormilom tankera "David", dugačkog 110 metara, nosivosti do 2.500 tona, u vlasništvu beogradske firme "Kazuk", u kojoj je zaposlen. Na brodu provede mesec dana, a potom se isto toliko vremena odmara kod kuće u Ljigu. Zatim ponovo odlazi na plovidbu 2.411 kilometara dugim Dunavom.

- Kao osnovac, ni pomišljao nisam da će moj životni poziv biti vezan za brodove i plovidbu - kaže Stefan. - Odluka je pala zahvaljujući mojoj, sada pokojnoj, tetki Radivojki Živanović, rodom iz mioničkog sela Dučića, koja je bila jedna od prvih žena koje su završile brodarsku školu u celoj bivšoj Jugoslaviji. Slušajući njene priče i dogodovštine kapetana brodova i mornara, njenih prijatelja i kolega, odlučio sam se za taj posao. I nisam se pokajao!

Završio je Školu za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju u Beogradu, a samo nekoliko meseci posle mature ukrcao se na svoj prvi brod - "Lenu". Nakon dve godine, položio je ispit za poručnika, a potom postao kapetan broda.

- Prve dve godine na brodu su najteže. Pripravnici rade fizičke poslove, od pranja, čišćenja, pa do vezivanja, bukvalno su "mali od palube" - kaže Arsenijević. - Obavljaju sve ono što stare i iskusne lađare mrzi da urade. Od samog početka, radio sam na brodovima koji prevoze rasuti teret, i tu sam ispekao zanat. Uglavnom sam plovio srpskim rekama. Kada sam postao kapetan, prešao sam na tanker, počeo da plovim Dunavom, prvo njegovim donjim delom, do luke Konstanca, na Crnom moru. Kasnije, "osvojio" sam celi Dunav, od Kelhajma u Nemačkoj do Crnog mora.

Kroz Nemačku, Austriju, Slovačku i Mađarsku, plovni put Dunavom je, ističe Stefan, veoma uzan, tok je brz, dno je kamenito, krajolik pored reke, priroda, sela, gradovi, putevi izgledaju savršeno, sve je na svom mestu. Srednji Dunav, od Mađarske do Prahova u Srbiji, pun je sprudova, rečnih ostrva, često su veliki talasi zbog jakog vetra, plovni put je znatno širi...

- Dunav je, za mene, najlepši u svom toku upravo kroz Srbiju, odnosno Đerdapsku klisuru, gde se priroda stvarno nije štedela - kaže Stefan. - Za samo par sati plovidbe na tom delu, Dunav je najširi, oko šest i po kilometara kod Golupca, a najdublji, više od stotinu metara, u Kazanima. Donji Dunav, opet, karakterističan je po čestoj promeni plovnog puta, tok je više divlji, sa tek ponekim gradom, pored obale uglavnom su šume.

Privatna arhiva

Oplovio je i kanal koji spaja Rajnu - Majnu - Dunav. Takođe, celu Majnu i deo Rajne do nemačkog grada Manhajma. Trenutno, kaže, uglavnom plovi Dunavom od Beča do Crnog mora.

- Biti zapovednik na tankeru mnogo je odgovornije nego rukovoditi brodom koji prevozi rasuti teret - kaže Arsenijević. - Ako se, recimo, probuši brod sa žitom, šarani i druga rečna riba imaće bogatu trpezu, a ako bi se iz tankera izlila nafta ili benzin, usledila bi ekološka katastrofa.

Privatna arhiva

Posada ima privilegiju da je na svakih nekoliko dana u drugom gradu, državi. Uvek je, kaže naš sagovornik, zanimljivo, ne samo na obali, već i na brodu.

- Svi članovi posade moraju da funkcionišu kao jedan - kaže Stefan. - Naročito kad jak vetar stvara visoke talase, ili kad padne magla, koja plovidbu bez radara čini gotovo nemogućom, do pojave leda, kada se brodovi sklanjaju u rečne rukavce, zimovnike, ili kada su visoki i niski vodostaji, kada Dunav može da se pregazi... Mnoge situacije su stresne, zahtevaju visoku koncentraciju i jedinstvo svih članova posade. Uprkos tome, na brodu vreme sporije prolazi. Na brodu nađeš mir i spokoj.

Privatna arhiva

ZAČARANI KRUG

- Odsustvo od kuće ipak teško pada, jer živim sa devojkom u Beogradu - kaže Stefan. - Gde god da brod pristane, kada se predstavljam kolegama ponosno kažem da sam Valjevac, odnosno iz Ljiga. Najduže sam na brodu bio tri i po meseca, i to je zaista mnogo, uželiš se kopna. Kad siđem sa broda, potrebno je nekoliko dana da se priviknem na ljude. Kad mesec dana pauze prođe, sledi privikavanje na brod, i to je začarani krug. Za naš standard, plata je odlična, može lepo da se živi. Sigurno bih plovio i drugim rekama, pre svega Rajnom, gde dosta naših kapetana odlazi.

Preporučujemo

Društvo

4 22

JAPANAC KRENUO NA PUT BICIKLOM PA ZAVRŠIO U PIROTU: Čitavu deceniju bez "prebijene pare" krstari zemljom

12. 07. 2020. u 10:00 >> 09:26

Društvo

7 19

DESETKAMA DO ZVANjA LEKARA: Vukan iz Kosovske Mitrovice završio medicinu sa najvišom ocenom dva meseca pre roka

12. 07. 2020. u 07:00

Društvo

0 3

KORONA I OSKUDICA NE PUŠTAJU UNU KUĆI: Porodica iz Crvenke od marta nije videla bolesno dete

11. 07. 2020. u 15:00

Društvo

0 0

Poslednji živi nosilac Ordena narodnog heroja Jugoslavije nosi još jedno odličje

08. 07. 2020. u 10:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije