Društvo

SUTRA SLAVIMO SVETOG SAVU: Ako u kući imate đake obavezno ispoštuje ovaj običaj u čast prvog srpskog arhiepiskopa (FOTO/VIDEO)

Новости онлајн

26. 01. 2025. u 16:50

SRPSKA pravoslavna crkva sutra proslavljaj praznik posvećen Svetom Savi. U većini školskih ustanova slava će biti obeležena sečenjem slavskog kolača i prigodnim priredbama učenika u čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i tvorca zakonodavstva.

СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ САВУ: Ако у кући имате ђаке обавезно испоштује овај обичај у част првог српског архиепископа (ФОТО/ВИДЕО)

U svim vaspitno-obrazovnim ustanovama ovaj praznik je zvanično radni, ali nenastavni dan. Rastko Nemanjić ili monaškim imenom Sava utemeljivač je Srpske pravoslavne crkve, države i školstva. Smatra se začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.

Praznik Savindan je ustanovljen za školsku slavu 1840. godine, na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca. Proslavljao se kao školska slava sve do 1945. godine, kad je ukinut odlukom novih vlasti. Posle poluvekovne zabrane, od 1990. ponovo se obeležava kao školska slava.

Sveti Sava je preminuo u Trnovu 25. januara 1236. godine, a prema spisima iz tog vremena, vest o njegovoj smrti stigla je u Srbiju dva dana kasnije, 27. januara, i taj dan je crkva ustanovila kao praznik kojim se obeležava uspomena na njegov život i delo.

Postoji mnogo narodnih verovanja vezanih za Savindan. Mnogi će gledati u nebo i pažljivo osluškivati jer se veruje da, ako na Svetog Savu grmi, zemlji predstoje važni i sudbonosni događaji. Interesantno je da je grmljavina na Svetog Savu zabeležena i u narodnoj pesmi o početku bune na dahije 1804. godine: “Treću Sveci vrgoše priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu munja na Časne Verige, potrese se zemlja od Istoka, da se Srblji na oružje dižu, al se Srblji dignut ne smjedoše…”

Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa će širom Srbije biti veselo kako u kućama domaćina, tako i kod onih koji idu u goste. Ako u kući imate đaka, na današnji da bi trebalo da napravite žito, čak iako vam nije slava. Stari kažu da na taj način odajete poštu Svetom Savi i detetu obezbeđuje sreću i uspeh u školovanju. Slično, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece - posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada u neki drugi dan. Ovaj običaj nije vezan za crkvene kanone, ali jeste za narodno predanje po kome je Sveti Sava Srbe naučio kako da na vodenici melju žito.

U nekim krajevima Srbije Svetog Savu naročito revnosno praznuju stočari. Pred današnji praznik oni, iz straha od vukova, nikako neće terati stoku u šume. Takođe, se ne sme raditi sa sečivom, a čak se i britve treba da se drže zatvorene da bi i vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Na sutrašnji praznik, narod kaže, po kući se ne rade nikakvi teži poslovi, a naročito se treba kloniti crvenih tkanina i bojenja. Narod veruje da će u suprotnom vukovi poklati svu stoku. Isto tako na današnji dan ne valja otvarati britvu i oštriti noževe ili bilo koji alat kako bi vukovima čeljusti ostale sklopljene.

Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za kućne poslove uglavnom važi kontra od onoga što je uobičajeno na velike praznike. Baš zato što se stoka u staro vreme puštala sama na ispašu, smatralo se da domaćin Savindan treba da iskoristi za sve bitne kućne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da danas žene smeju da rade kućne poslove, a čak je poželjno da se obavi i veliko spremanje. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nauče nešto novo, makar neku novu pesmu, jer će se u suprotnom ulenjiti i neće dovoljno napredovati cele godine.

(Kurir)