KAKO I ZAŠTO OLUJE DOBIJAJU IMENA: Ekstremni vremenski uslovi postaju sve učestaliji i potrebne su svojevrsne alatke za preživljavanje

OD URAGANA do tajfuna, od ciklona do poplava, svet je sve češće u raljama ekstremnih vremenskih prilika, pri čemu oluje udaraju sve snažnije i brže, pa se nameće pitanje kako ih međusobno razlikovati i zašto su njihova imena toliko važna.

Foto: Printskrin/Iks/@MailOnline

Svaka oluja donosi sopstvenu priču o razaranju i izdržljivosti, ali zajedno, one sačinjavaju širu sliku - sliku o planeti "pod opsadom" eskalirajućih uticaja klimatskih promena, navodi britanski portal ITN Business.

Dok su oluje sve učestalija i razornija pojava, one naslove više ne pune tek s vremena na vreme, već gotovo svakodnevno, preoblikujući živote i predele širom sveta. Međutim, usred zastrašujuće sile oluja, postoji nešto neobično ljudsko, a to su imena koja im se nadevaju - od Katrine i Hajana do Idaja i Dorijana, naziv svake oluje ostaje urezan u istoriji zajedno sa njenim razornim posledicama.

Zašto olujama dajemo imena, ko odlučuje o tome kako ćemo ih nazvati i zašto je to važno?

Da bi oluja dobila ime, potrebno je da ona dostigne određeni intenzitet, za šta se obično kvalifikuju tropske oluje i cikloni s vetrovima koji duvaju brzinom od 63 kilometra na sat.

Foto: Tanjug/AP

 

Foto: Tanjug/AP

Oluja dobija ime iz jednostavnog, ali ključnog razloga: radi jasne komunikacije.

Naime, kada zapreti oluja pod određenim imenom, vlasti brzo mogu da izdaju upozorenja i nove informacije, a ljudi mogu bolje da prate njeno kretanje. Da nema imena, bilo bi mnogo teže razlikovati jednu oluju od druge, posebno tokom olujne sezone.

Ipak, proces određivanja imena nije jednostavan, već se odvija po nizu pravila pri čemu se uzimaju u obzir kulturne osobenosti, a čak je povremeno praćen i kontroverzama. Znatno pre nego što su oluje dobile zvanična imena, često su neformalno identifikovane po mestima koje bi pogodile ili po svecima.

Tako su, recimo, u prvoj deceniji 19. veka karipski uragani ponekad nazivani po danu slavljenja sveca kada bi se dogodile, kao što je to bio uragan Santa Ana 1825. godine. Moderan sistem je počeo da se primenjuje polovinom 20. veka, kada su meteorolozi shvatili značaj standardizovanja imena oluja.

Tako su, 1953. godine, SAD počele da koriste listu ženskih imena za uragane - praksu koja je privukla kritike, da bi kasnije uključila i muška imena 1979. godine, pri čemu je uragan Bob bio prva oluja koja je dobila naziv po novousvojenim pravilima.

Danas se imena za oluje biraju sa prethodno odobrenih lista koje sačinjavaju regionalne vlasti, a daleko od toga da se taj proces odvija nasumično. Širom sveta, razne prekomorske organizacije svoje kriterijume za određivanje imena olujnim fenomenima temelje na geografiji.

Atlantskim uraganima imena nadeva Komitet za uragane Svetske meteorološke organizacije, pri čemu pacifički tajfuni dobijaju nazive sa liste koju pripremaju azijske države, a koja predstavlja odraz lokalnih jezika i tradicija.

Tako je, recimo, tajfun Tembin 2012. godine nazvan po japanskoj reči za vagu.

Foto: AP

Za imena ciklona u Indijskom okeanu zaslužne su zemlje poput Indije, Bangladeša i Omana, pa je ciklon Fani, koji je 2019. godine opustošio delove Južne Azije, tako nazvao Bangladeš.

Svaki region ima svoje osobenosti - Australija, recimo, povremeno koristi nazive koji potiču iz domorodačkih jezika.

A šta se dogodi kada oluja postane posebno destruktivna?

Imena nekih oluja tada postaju zloglasna, kao što su Katrina, Hajan, Sendi - i čak se povlače iz upotrebe kako bi se izbegla konfuzija ili emocionala uznemirenost u budućnosti, a umesto njih se na listu dodaje novo ime. To je bio slučaj sa uraganom Katrina, zbog čijih je katastrofalnih posledica po Nju Orleans i obalu Persijskog zaliva njeno ime povučeno.

Slično tome, tajfun Hajan iz 2013. godine - jedna od dosad najsnažnijih zabeleženih oluja - izazvao je razaranje toliko velikih razmera na Filipinima da njegovo ime više nikada neće biti ponovo upotrebljeno.

Imena oluja odražavaju bogatu raznolikost područja koja pogađaju

U regionu Atlantika imena se smenjuju po alfabetnom redu, i to čas muška, čas ženska, ali se neka slova poput Q, U, X, Y i Z preskaču u nedostatku odgovarajuih imena koja počinju tim slovima.

Na području Pacifika, zemlje olujama dodeljuju imena koja imaju kulturni značaj, predstavljaju simbol i pružaju osećaj identiteta, pa je tako ciklonu Taukte iz 2021. godine Mjanmar dao ime koje na burmanskom jeziku znači "gekon".

Zanimljivo je da ne dobijaju sve oluje imena - manji sistemi koji ne dostignu snagu tropske oluje često ostanu bez naziva, a u regionima poput severnog Indijskog okeana, gde pragovi za nadevanje imena variraju, mnogi slabiji sistemi prođu bez imena iako uzrokuju značajnu štetu.

To može da predstavlja i opasnost, pošto oluje bez imena možda ne dobijaju dovoljan nivo javne pažnje i pripreme.

U proteklih 10 godina, oluje su dobile na jačini i učestalosti, usled zagrevanja okeana i promene uobičajenih meteoroloških uslova, a evo nekih od najznačajnih: Uragan Dorijan, jedan od najsnažnijih atlantskih uragana, opustošio je 2019. godine Bahame vetrovima jačine od 185 metara na sat. Iste te godine, pogubni ciklon Idaj zasuo je Mozambik i Zimbabve katastrofalnim poplavama. Uragan Patriša udario je na zapadni Meksiko u oktobru 2015. godine, a bio je najjači tropski ciklon ikada zabeležen u svetu. Supertajfun Hajan, lokalno poznat kao Jolanda, 2013. godine odneo je više od 6.000 života na Filipinima.

Najsmrtonosnija oluja ikada zabeležena jeste ciklon Bhola iz 1970. godine, koji je pogodio Bangladeš i usmrtio 500.000 ljudi.

Foto: Printskrin/Jutjub/New York Post

Godine 2024, sezona uragana bila je visoko aktivna, sa 18 oluja koje su dobile imena, 11 uragana i pet velikih uragana, prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA). Ovaj nivo aktivnosti je neznatno iznad nivoa zabeleženog tokom sezone 2023. godine, koja je imala 19 oluja sa imenima, uključujući sedam uragana i tri velika uragana. Dok je 2023. godina imala veći broj ukupnih oluja, godina 2024. imala je intenzivnu koncentraciju velikih oluja, sa nekim veoma moćnim sistema kao što je uragan Milton, pa je to po Indeksu ACE (akumulirane ciklonske energije) - turbulentna godina.

Na pitanje zašto su imena oluja važna u svetu koji se menja, evo odgovora: pošto ekstremni vremenski uslovi postaju sve učestaliji, imena oluja su svojevrsne alatke za preživljavanje.

Poznato ime može i te kako da utiče na brzinu odgovora ljudi na upozorenje i da ih pripremi za sve što sledi. Ipak, sistemi koji stoje iza imena moraće da se prilagode, jer više oluja znači i više imena - a možda i dublje razumevanje o tome koliko je naš svet zapravo međusobno povezan.

Na osnovu priča iza imena oluja, možemo videti kako se nauka, kultura i humanost udružuju pred besom prirode, pa kada idući put čujemo za oluju pod nazivom Oskar, Taukte ili Hajan, razmislićemo o svim slojevima istorije, istraživanja i odluka koji oblikuju svako pažljivo odabrano ime, ime koje nosi težinu života, nasleđa i lekcija naučenih iz prethodnih katastrofa.

(Tanjug)

BONUS VIDEO:

EVAKUACIJA ZBOG URAGANA: Tajvanske vlasti izdale upozorenje

Preporučujemo

Svet

0 1

OVIH 20 DOGAĐAJA SU OBELEŽILI 2024: Od atentata, uragana, bliskoistočne krize, do udara „orešnika“

01. 01. 2025. u 21:45

Svet

0 2

ORKANSKA OLUJA PRETI EVROPI: Očekuju se uraganski vetrovi - pašće i do dva metra snega

17. 12. 2024. u 15:23

Politika

1 156

HAJKU NA REKTORA PREDVODI OSOBA KOJOJ JE SREBRENICA GENOCID: Mila Pajić slavila etničko čišćenje Srba u centru Zagreba (VIDEO)

12. 12. 2024. u 16:47

Svet

0 0

VELIKE ZIMSKE OLUJE STIŽU ZA VIKEND: Ove zemlje u Evropi biće na udaru - Zahvatiće i deo Balkana

06. 12. 2024. u 10:02

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije