MUDAR UČITELJ I OMILJENI PROFESOR: Na groblju u selu Rakovica u podne će biti sahranjen protojerej-stavrofor Dimitrije Kalezić
PROTOJEREJ-stavrofor dr Dimitrije Kalezić, bivši dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu biće sahranjen danas u podne na groblju u selu Rakovica. Pre toga, u devet sati biće služena zaupokojena liturgija u Crkvi svetih Kirila i Metodija u Jajincima.
Dr Kalezić preminuo je 14. decembra, a od svog profesora na društvenim mrežama oprostio se i patrijarh Porfirije. Ističući da je on bio cenjen ne samo kao učitelj i teolog, već i kao čovek pun topline, duha i vere, patrijarh je napisao:
- Protojerej-stavrofor dr Kalezić bio je omiljeni profesor moje generacije. Bio je mudri učitelj, teolog i filozof, izuzetan besednik, neimar Crkve, omiljeni pastir svojih parohijana, brižni suprug i otac. Nema studenta oca Dimitrija koji nije imao neku šarmantnu anegdotu sa njim, a koja bi uvek izazivala osmeh koji je i njega krasio. Voleo je da razveseli ljude i pomisao na njega budi plemenitu emociju i uspomenu na dobrog čoveka, profesora i pastira.
Značajno delo
PODRUČJA istraživanja sveštenika Dimitrija Kalezića bila su religiozna filozofija, sistematska teologija i istorija kulture. Autor je velikog broja značajnih knjiga, među kojima su: "Upoznajmo religiju", "Sveti Vasilije Ostroški u svome vremenu", "Etika Gorskog vijenca", "Antroplogija filosofije svejedinstva i Biblija", "Krsna slava u Srba", "Istorija antičke filosofije", "O Svetom Savi", "Enciklopedija pravoslavlja".
Kalezić je rođen 1937. godine u Klikovačama kod Spuža. Petorazrednu Bogosloviju svetih Kirila i Metodija u Prizrenu završio je 1956. godine. Bogoslovski i Filološki fakultet završio je u Beogradu, a postdiplomske studije filozofije u Beču. Predavao je četiri predmeta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu - filozofiju, dogmatiku, apologetiku i crkvenoslovenski jezik. Bio je dekan u četiri mandata. Predavao je i na Bogoslovskom fakultetu u Foči i Muzičkoj akademiji u Istočnom Sarajevu. Kao parohijski sveštenik 35 godina je službovao u Jajincima i selu Rakovici. Njegov veliki poduhvat je izgradnja hrama Svete braće Kirila i Metodija u spomen-parku žrtvama fašističkog terora u Jajincima.
- Studirati teologiju nije strateška stvar nego pitanje unutrašnjeg poziva i potrebe - govorio je mnogima omiljeni profesor Kalezić. - Dobrih i loših studenata ima i među siromašnijom i među imućnijom decom, i danas na fakultetu ima devojaka i mladića iz porodica različitog materijalnog položaja. Iako je nekada bilo više mladića danas je gotovo ujednačen broj studenata i studentkinja.
Zalagao se protojerej-stavrofor Kalezić i za očuvanje naših svetinja na Kosmetu.
- Međunarodna zajednica i drugi faktori nude garancije na sve strane da se ti spomenici pošto-poto očuvaju i dalje održavaju. Ali, ti spomenici nisu samo materijalna dobra. To nisu samo spomenici kulture, već i živi spomeni, u koje ljudi treba da dolaze da se mole. To je stav - govorio je on.
Čuvao je profesor Kalezić i ćirilicu:
- Radi čuvanja svoga identiteta i kulturnoga imetka, i radi obogaćenja buduće velike zajednice EU, odnosno njene kulture - Srbi treba da čuvaju svoj identitet - pismo i jezik, i unesu ga u tu zajednicu, nek se zna ko su bili - i ko su i dalje - i da u evropsku familiju ne ulaze kao praznoručni siromasi, nego kao vekovni baštinici kulture - evropske, sa eminentno hrišćanskim ulogom. Naš jezik i njegovo pismo - inače, najsavršenije evropsko - predstavlja najdublji osnov našega identiteta i mentaliteta; to je naša najrealnija prezentacija. Ako smo lišeni nje, šta ćemo takvi Evropi? U tom slučaju srpska ćirilička knjiga i sve njom prezentovano postalo bi bivše. Ko ima prava i nema pameti da to odbaci?!
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH
O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.
15. 12. 2024. u 13:55
DA LI JE MOGLO GORE? Evo zašto je pred reprezentacijom Srbije "nemoguća misija" u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo?
Fudbalska reprezentacija Srbije igraće u grupi K sa Engleskom, Albanijom, Letonijom i Andorom u okviru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2026. ali je selekcija "gordi albiona" nešto što će predstavljati najveći problem izabranicima Dragana Stojkovića Piksija. Ne samo zbog kvaliteta, već i zbog nečeg drugog.
14. 12. 2024. u 13:16
"TRAGEDIJA, POČIVAJ U MIRU" Anđušića pogodila vest - našli ga mrtvog: "Nikad ne znate kroz šta ljudi prolaze"
"TRAGEDIJA, počivaj u miru..."
17. 12. 2024. u 18:26
Komentari (0)