KAD IMAJU DOM KULTURE, MLADI OSTAJU: Devetnaest mesnih zajednica dobilo novac iz budžeta da obnove mesta okupljanja

V. Crnjanski Spasojević

13. 12. 2024. u 07:00

DEVETNAEST sela širom Srbije dobilo je od države bespovratno 150 miliona dinara za obnovu i rekonstrukciju domova kulture, plus još 45 miliona od opština i gradova za isti projekat.

КАД ИМАЈУ ДОМ КУЛТУРЕ, МЛАДИ ОСТАЈУ: Деветнаест месних заједница добило новац из буџета да обнове места окупљања

Arhiva

Jedno od 83 mesta koja su konkurisala je Rusko Selo, koje je i dobilo novac. Na poslednjem popisu imalo je 2.205 stanovnika, a sada ih je pedesetak više, jer je tridesetak kuća obezbeđeno za mlade parove, takođe kroz projekat Ministarstva za brigu o selu.

- Selo raste, čak se pokazala potreba da formiramo jaslice - kaže Dušan Marjanović, predsednik Saveta Mesne zajednice. - Među parovima koji su se u poslednje vreme doselili, su dva para iz Banatskog Velikog Sela, koje je uvek imalo više stanovnika od nas. Sada smo ga prestigli, a po onome što nudimo, polako postajemo varošica.

A varošica mora da ima valjan dom kulture. U Ruskom selu se on zove Dom omladine i 2021. su od sredstava lokalne samouprave već obnovili salu i krov, spustili plafone, uradili električne instalacije i sanitarni čvor. Pre toga je bio u jako lošem stanju. Sada planiraju da završe radove, nabave audio opremu, stolove i stolice... Ovaj Dom je bukvalno centar okupljanja meštana: u njemu se sreću penzioneri, prostorije ima Udruženje žena "Jedinstvo", u sali vežba folklorno društvo, okupljaju se sportisti, organizuju igranke.

Privatna arhiva

Dom kulture u Ruskom Selu

- Svim meštanima puno znači jer je jedini takav prostor ovde. Postoje sale koje iznajmljuju privatnici, ali one više koštaju. Kod nas žitelji mogu da iznajme salu i plate samo osnovne troškove:struju, plin, vodu. Salu zakupljuju i meštani iz okolnih sela. Cilj nam je da ljudi ostanu, ali i da se doseljavaju. Uz pomoć austrijske donacije posadili smo 250 stabala, a sada u parku pravimo dečje igralište, fitnes sprave, imamo trim stazu, biće stolova za šah - kaže Marjanović.

Novac je dobila i MZ Štubik kod Negotina. Miroslav Mihajlović, predsednik Saveta MZ kaže da zgrada njihovog doma kulture potiče iz 1957. i od tada skoro da ništa nije rađeno. Zidovi i krov su u lošem stanju, pozornica i bina su istrulele, ništa bolji nije ni pod u sali. Od dobijenog novca uradiće pod i binu, spustiće plafon, srediti zidove, prozore su već zamenili.

- Zgrada mora da se renovira. Jedina je koju meštani imaju za okupljanja, i privatna i za delovanje saveza i udruženja ili javne manifestacije. Nju koriste fudbalski i stonoteniserski klub, lovačko društvo, KUD, imamo i biblioteku. Tu se održava i poznata manifestacija "Krajinski običaji". U okviru škole nedavno smo renovirali sportske terene. Pokušavamo na sve načine da zadržimo mlade - kaže Mihajlović.

Arhiva

Novi Itebej

Kako navodi, selo sada ima oko 900 stanovnika. Mladi su prestali da se sele otkad se zapošljavaju u obližnjoj fabrici u Prahovu. Pre nekoliko dana doselio se i prvi par u kuću, dobijenu u okviru projekta Ministarstva.

PO 7,8 MILIONA

LOKALNE samouprave maksimalno su mogle da dobiju po 10 miliona dinara, a prosečan dodeljen iznos je 7,8 miliona. Na javni konkurs Ministarstva za brigu o selu pristigle su 83 prijave, a 19 najbolje rangiranih dobilo je novac.

Državni sekretar Ministarstva finansija i bivši predsednik Saveta MZ Jožef Kerekeš iz Novog Itebeja, opština Žitište, objašnjava da se njihov dom kulture nalazi u zgradi mesne zajednice, građene početkom prošlog veka. I ova zgrada sedište je kulturnog, društvenog i sportskog života, a meštanima je naročito važno da bude renovirana pre velikog folklornog festivala, u junu sledeće godine, " Durindo - Đenđešbokreta", koji će okupiti oko 3.000 gostiju. Važan događaj su i "Itebejski zimski susreti", koji je pokrenuo književnik i scenarista Ferenc Deak, rođen u ovom mestu. Manifestacija obuhvata bazar zdravlja, Kobasicijadu, dečje radionice, književne večeri i pozornišne predstave, sportski turnir.

- U zgradi je i omladinski klub, kao i Dnevni klub za starije, tu lokalni hor održava probe, ona je mesto sastajanja penzionera, okupljaju se razna udruženja, organizuju manje poljoprivredne manifestacije, imamo i etno sobu, biblioteku... Delovi fasade bukvalno otpadaju, krov prokišnjava, a moramo da obnovimo i stolariju. Trudimo se da što više održimo i sredimo selo, ne bi li ljudi što bolje u njemu živeli - kaže Kerekeš.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

NEVEROVATNA NOVOGODIŠNJA PONUDA PO SJAJNIM CENAMA