RUŠENJE BERLINSKOG ZIDA - POČETAK KRAJA JUGOSLAVIJE I SSSR: Postojanje SFRJ bilo je oročeno do završetka Hladnog rata

Boris Subašić

03. 11. 2024. u 07:00

PROVALjIVANjE strogo čuvanih kapija i odvaljivanje delova Berlinskog zida, simbola Hladnog rata 9. novembra 1989. ozvaničilo je novi svetski unipolarni poredak i najavilo razbijanje Jugoslavije.

РУШЕЊЕ БЕРЛИНСКОГ ЗИДА - ПОЧЕТАК КРАЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ И СССР: Постојање СФРЈ било је орочено до завршетка Хладног рата

Foto: Profimedija

Događaji koje je svet pre 35 godina proslavljao kao pobedu zapadne demokratije nad istočnom komunističkom tiranijom ubrzo su se pokazali u drugačijem svetlu, kao početak doba hegemonije jedine preostale supersile, Sjedinjenih američkih država.

Godinu dana posle rušenja Berlinskog zida usledilo je ujedinjenje Nemačke koje je u Bundestagu bez najave obnarodovao kancelar Helmut Kol. Zapadnoevropske zemlje bile su zatečene. Rukovodstva Velike Britanije i Francuske bila su nezadovoljna i zabrinuta. Umirivali su ih Bela Kuća i Mihail Gorbačov, predsednik umirućeg Sovjetskog Saveza, koji su, uz Kolovu vladu, jedini znali za plan "blickrig ujedinjenja". Dok je svet, uključujući Jugoslaviju, slavio kraj Hladnog rata, u senci slavlja grejao se pakleni kotao na Balkanu koji je Vašington prepustio Nemačkoj.

Foto: Profimedija

Ujedinjena Nemačka je posle rušenja Berlinskog zida zapalila Balkan

- Amerika to nije učinila slučajno, prepuštanje Balkana Nemcima posle pada Berlinskog zida je za Vašington bio pouzdan indikator kakve su namere Nemačke i šta ona to pokušava u perspektivi. Sumnjalo se da ona na osnovu ekonomske moći namerava da obnovi i političku moć, da bi na kraju došla i do vojne moći. Amerikanci nisu mogli da znaju da li je tako ili nije, osim ako ne daju neki prostor Nemačkoj da pokaže želje i ambicije. Jugoslavija im je tako puštena na volju kao eksperimentalno polje, da konačno pokažu šta i kako nameravaju da rade - kaže istoričar dr Goran Miloradović, viši naučni saradnik u Institutu za savremenu istoriju.

foto:B.Subašić

Dr Goran Miloradović

Posle odlaska Berlinskog zida u istoriju, formirano je i drugo eksperimentalno polje za testiranje Nemačke, ekonomsko, na prostoru bivšeg SSSR koji je grcao u bedi i korupciji.

- Berlin je ambiciozno stvorio vezu sa Moskvom, jer je Rusija imala praktično neiscrpne resurse minerala, goriva i svega što treba industriji, a Nemačka industriju, tehnologiju i tržište. Nemački uspon posle 1991. počivao je na ruskim resursima, što Amerikancima nije odgovaralo. Ratom pokrenutim u Ukrajini ta veza je presečena i doslovno, presecanjem gasovoda Severni tok od koga zavisi nemačka industrija. To je jedna mali neobjavljeni rat među saveznicima, u svrhu disciplinovanja Nemačke, koja je u sadašnju situaciju došla jer je pokazala svoje ambicije na prostoru bivše Jugoslavije i Rusije - kaže dr Miloradović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Struktura dvostrukih bedema Berlinskog zida dugog 150 kilometara

Profesor dr Ljubiša Despotović, naučni savetnik i predsednik Naučnog veća u Institutu za političke studije, ljuti se kada u javnom govoru čuje izraz "pad Berlinskog zida". On insistira da ta sintagma zamagljuje suštinu događaja iz 1989. koji je najavio krvave građanske ratove na prostoru SFRJ i još jednu srpsku tragediju u 20. veku.

- Berlinski zid nije "pao" već je srušen, kao što se Jugoslavija nije "raspala" već je razbijena spolja. Taj zid je teatralno srušen kao simbol pobede unipolarnog svetskog poretka i hegemonizma SAD. Bilo je to finale projekta koje je Atlantistički Zapad, kome je NATO samo vojno krilo, vodio intenzivno preko Gorbačova, Jeljcina, Černomirdina i ostalih koji su bili povezani sa američkim geopolitičkim stratezima Henrijem Kisindžerom i Zbignjevom Bžežinskim. Oni su vodili proces "perestrojke" tako da se on završi disolucijom, raspadom Sovjetskog Saveza, iako su građani SSSR-a na referendumu većinski glasali protiv toga - kaže prof. dr Despotović.

FOTO: Privatna arhiva

Prof. dr Ljubiša Despotović

On naglašava da se odmah posle rušenja Berlinskog zida prešlo na razbijanje Jugoslavije koja više nije imala razloga da postoji.

- Funkcije Jugoslavije, od formiranja 1918, bile su iste: prvo da preseče put nemačkim interesima na istoku i jugoistoku, drugo,da bude sanitarni kordon prema boljševičkoj opasnosti i treće, da preko Hrvata i Slovenaca kontroliše tradicionalno proruski srpski faktor. Berlinski zid je srušen jer je Velika Nemačka bila potrebna NATO paktu i Atlantistima da krene prema Rusiji, a na razbijanje Jugoslavije se krenulo jer je sada srpski faktor lakše kontrolisati preko nezavisnih država nastalih po Badinterovom principu da unutrašnje granice SFRJ postaju međunarodne - kaže prof. dr Despotović.

Foto "Novosti"

Ujedinjena Nemačka je razbijanjem Jugsolavije preko posrednika ratovala protiv Srba

Od Berlinskog zida ostali su pojedini veći delovi da se uz njih fotografišu turisti, a najveći deo betonske barijere duge oko 155 kilometara samleven je u sitne komadiće koji se zaliveni u plastiku prodaju kao suveniri. Za turiste oni su simbol pobede dobrog Zapada nad "imperijom zla". Tako su SSSR nazivali američki predsednik Ronald Regan i direktor CIA, njegov potpredsednik i naslednik na tronu Džordž Buš stariji, tokom čijih mandata je pripremljeno i izvedeno rušenje Berlinskog zida.

- Odluku o otvaranju zida saopštio je sekretar za informisanje CK Ujedinjene socijalističke partije DDR-a Ginter Šabovski kasno uveče u Međunarodnom pres centru. On je delovao veoma umorno i krajnje smušeno. U opštoj gužvi i galami, neko mu je prišao i dodao mu ceduljicu. Šabovski je bacio pogled na nju i kazao više za sebe: koliko shvatam, odluka o rušenju zida je doneta. Bilo je glasova da su Šabovskom ceduljicu doturili zapadnonemački agenti, što je malo verovatna, ali ne i nemoguća verzija. Iako se ponoć približavala, oko Berlinskog zida, sa njegove istočne strane, već je bilo okupljeno više desetina hiljada ljudi – zapisao je očevidac, srpski novinar Đorđe Milošević dugogodišnji šef spoljnopolitičke redakcije Tanjuga.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Izgradnja Berlinskog zida 1961. godine

On smatra da se te noći u Berlinu odigrao prelomni događaj u novijoj istoriji Evrope i sveta.

- Više godina kasnije, Gorbačov je na jednom zajedničkom ručku sa stranim novinarima u Moskvi, na moje pitanje o ujedinjenju Nemačke odgovorio da su njegovi postupci bili "sasvim na mestu". Mnogi savremeni političari iz raznih zemalja, a pre svega iz Rusije, zameraju mu, pored ostalog, što nije uslovio ujedinjenje Nemačke nekim zahtevima kao što je, na primer, neširenje NATO pakta. Iz Nemačkih izvora sam svojevremeno slušao da su političari u Bonu, Vašingtonu, Londonu i Parizu tako nešto očekivali i da su bili veoma iznenađeni pasivnim stavom Gorbačova - zapisao je Milošević.

Foto: AP Photo/Doug Mills, File

Ronald Regan i Mihail Gorbačov

Svetska javnost je u vreme rušenja Berlinskog zida bila fascinirana Gorbačovim, koji je često koristio sintagmu "novi svetski poredak", kojom je njen autor Džordž Buš stariji opisivao američku svetsku hegemoniju.

- Kakve će posledice rušenje Berlinskog zida doneti nismo mogli ni da naslutimo. Ni u snu nismo pomišljali na propast Jugoslavije koja je bila iza ćoška. To je bilo vreme kada smo doživljavali rasterećenje, kada više niste morali da stanete mirno kada na dan Titove smrti svira sirena, već ste mogli da nastavite normalno da hodate bez ikakvih posledica. Teško je reći čega je i ko bio svestan u vreme rušenja Berlinskog zida. Jugoslavija je bila politički izdeljena, nije se isto razmišljalo u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, a šta su drugi mislili i čemu su se nadali to je bila još veća zagonetka. Amerikanci su se tada zalagali za očuvanje Jugoslavije i u izvesnoj meri su podržavali Miloševića, jer im je izgledao kao čovek koji će moći da održi taj prostor kao jednu političku celinu. S druge strane, protiv Jugoslavije su burgijali Nemci i Austrijanci - kaže dr Miloradović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

"Pojas smrti" Berlinskog zida u kome se pucalo bez upozorenja na svakoga ko bi se u njemu našao

On smatra da je pad Berlinskog zida bio neminovan.

- Tu je bio učinjen niz grešaka, među kojima je prva bila ona da se forsira Zapadni Berlin kao poseban politički entitet, pa je Nikita Hruščov pokušavao da to reši tako što će ga izolovati 1961. podizanjem zida, ali to kulturološko zračenje, zračenje boljeg života, zid nije mogao da spreči. Sovjetska upravljačka elita je pred pad Berlinskog zida bila umnogome istrošena i biološki i idejno - kaže dr Miloradović.

On naglašava da je raspad Sovjetskog saveza bio pre svega unutrašnji problem te ogromne države.

- Jeljcin je bio taj koji je proglasio da nema više SSSR, jer je želeo da bude vladar, a nije bio u stanju da održi SSSR kao celinu. Odlučio je da uzme najveći komad i dogovorio se sa generalima Državne bezbednosti koji su izdelili Sovejtski savez i proglasili Zajednicu nezavisnih država, za koju se nije znalo šta predstavlja. Rusija je ostala bez ogromnih teritorija i dvadesetak miliona etničkih Rusa koji su ostali u bivšim republikama SSSR. Izgubili su i ostali bez neposredne mogućnosti da odgovore na političke izazove i pretnje koje su iz njih stizali, pre svega iz Ukrajine. Trebalo im je više od 20 godina da izgrade strategiju šta i kako protiv tih izazova i pretnji - kaže dr Miloradović.

Svetu posle Berlinskog zida Jugoslavija više nije bila potrebna.

- Glavni razlog zbog koga je ona nastala 1919. je bio Sovjetski Savez, koji je uputio pretnju svetu kapitalizma da će da ga srušiti pokretanjem svetske revolucije. Zato je napravljen sanitarni kordon od Baltika do Crnog mora u čijem sklopu je funkcionisala Jugoslavija do Drugog svetskog rata. I kada je obnovljena 1945. ona je zadržala istu funkciju, da povezuje sanitarni kordon protiv SSSR i njegovih saveznika. Činjenica da je Jugoslavija bila pod vlašću komunista olakšavala je ispunjenje te misije. Da je bila višestranačka parlamentarna demokratija bila bi mnogo manje stabilna i sigurna kao bedem protiv Sovjeta. U tome je tajna Titove Jugoslavije, koja je indirektnim pridruživanjem NATO 1953. dobila svoju oročenu funkciju: da traje koliko i sovjetska opasnost. Posle rušenja Berlinskog zida, kada su Sovjeti izgubili Istočnu Evropu, bilo je jasno da nema potrebe da Jugoslavija postoji. Nemci su umeli da prepoznaju taj trenutak i isforsiraju njen raspad - kaže dr Miloradović.

Foto: Printskrin, Vikipedija

Istočnonemački graničari 1961. godine

ZID ČUVALO 14.000 GRANIČARA

Berlinski zid je izgrađen u vreme kulminacije Hladnog rata. U noći između 12. i 13. avgusta 1961. izgrađen je njegov kostur od betona i čelika zaštićen bodljikavom žicom, a zatim je dograđivan dok nije dostigao dužinu od 155 kilometara. Njegova prosečna visina bila je 3,5 metara, imao je 300 osmatračnica a čuvalo ga je 14.000 istočnonemačkih graničara sa 259 službenih pasa.

Foto: Pixabay

Ukrjainska strategija bile je uvlačenje SAD u direktan rat sa Rusijom

UKRAJINSKI ZID

Ukrajinske vlasti su 2014. najavile izgradnju svog zida, kopije onog hladnoratovskog u Berlinu, koji je Rusiju trebao da je izoluje od Evrope.

- Zid ima smisla samo pod prepostavkom da neka stvarna sila stoji iza njega. Pričom o "ukrajinskom zidu" se rukovodstvo te zemlje preporučivalo NATO paktu. Celokupna njihova strategija zasnivala se samo na jednoj pretpostavci, da će NATO u jednom trentku da stupi u rat sa Rusijom. Bio je to račun bez krčmara, rukovodstvo Ukrajine je žrtvovalo svoju zemlju, narod, ekonomiju samo da bi izazvalo reakciju NATO, koji baš nije voljan da zarati sa silom koja poseduje 6.000 nuklearnih bojevih glava - kaže dr Goran Miloradović.

Foto: EPA

Zid je srušen ali podela je ostala

ZAPADNONEMAČKA OKUPACIJA

NIJE sve bilo ružičasto posle rušenja Berlinskog zida: ujedinjenje je u praksi izgledalo kao zapadnonemačka okupacija Istočne Nemačke.

- Logično je da su na čelo privrednih jedinica postavljani menadžeri sa zapada, jer je valjalo snaći se u svetu tržišne privrede, ali su kao šefovi na gotovo sva rukovodeća mesta, čak i kao šefovi baleta, postavljeni "zapadnjaci" iako je makar balet u NDR bio mnogo bolji od onog u zapadnoj Nemačkoj. Ni trideset godina posle pada zida Nemačka nije srasla u jedno društvo. To pokazuje i sve veća snaga ultradesne partije Alternativa za Nemačku, AFD, ali i neokomunistička partija pod nazivom Levica - zabeležio je očevidac, književnik, prevodilac i novinar Ivan Ivanji.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

Cedevita podržava klinCE kreativCE: Deca iz SOS Dečjeg sela Srbija osvojili javnost umetničkim delima u sklopu kampanje Budi TU. Budi CE.