Društvo

UDARILI NA BIBLIOTEKE DA NAM ODUZMU I KNJIGU: Upravnici nacionalnih kuća knjige uputili poziv Ministarstvu kulture

Љ. Бегенишић

31. 10. 2024. u 12:08

UPRAVNICI Narodne biblioteke Srbije i Biblioteke Matice srpske dr Vladimir Pištalo i Selimir Radulović, koji su i naši ugledni pisci, uputili su Ministarstvu kulture poziv da se preispita odluka po kojoj su javne biblioteke dužne da od 1. januara plaćaju tarifu od 15 dinara na pozajmljene publikacije.

УДАРИЛИ НА БИБЛИОТЕКЕ ДА НАМ ОДУЗМУ И КЊИГУ: Управници националних кућа књиге упутили позив Министарству културе

arhiva

Naši sagovornici iz ovih nacionalnih institucija kažu da su iz nadležnog resora dobili pozitivne povratne informacije koje pokazuju da su spremni na preispitivanje odluke koja bi, ukoliko ostane na snazi, dovela do ukidanja mnogih biblioteka u Srbiji.

- Biblioteke neće plaćati ovaj namet - kaže Selimir Radulović, koji je uveren da će ovo zakonsko rešenje biti izmenjeno.

Zakon je, da podsetimo, najpre predviđao da tarife idu na teret lokalnih samouprava koje su osnivači javnih biblioteka, ali je početkom avgusta taj član dopunjen pa su uz opštine i gradove dodate i biblioteke kao ustanove koje treba da plaćaju 15 dinara po pozajmljenoj knjizi i to od 1. januara 2025, kada zakonska odreba stupa na snagu. To je izavalo veliko uznemirenje u bibliotečkoj zajednici, a bibliotekari iz ustanova širom Srbije upozorili su u izjavama za naš list da bi to ugrozilo njihov rad i opstanak bibliotečke struke.

A u Narodnoj biblioteci Srbije kažu nam da su odmah nakon što je zakonski član izmenjen u avgustu reagovali i od Ministarstva kulture zatražili da se sve vrati "na početak". Nacionalna biblioteka je kao nadležna institucija i juče uputila poseban dopis Ministarstvu u kome je objašnjeno zašto nije dobro da se biblioteke opterete novim nametom i kakve bi to posledice izazvalo.

Inače, propisima je predviđeno da novac od tarifa ide piscima i prevodiocima na ime autorskih prava, ali i sami autori se protive da ta sredstva izdvajaju biblioteke. Reč je o sumi od oko 190.000 evra godišnje.

Tako direktor Matice srpske Dragan Stanić (poznat i kao pesnik Ivan Negrišorac) kaže da ovakvo zakonsko rešenje ne rešava problem pisaca, a stvara niz drugih problema.

Peticiju potpisalo 5.000 građana

PETICIJU koju je pokrenulo Bibliotečko društvo Srbije u kojoj se traži stavljanje van snage zakona po kome su biblioteke dužne da plaćaju tarifu, potpisalo je više od 5.000 ljudi, a u ovoj organizaciji očekuju da ta brojka dođe i do 10.000. Peticiju je potpisao i ministar kulture Nikola Selaković, kao i mnoga značajna imena među kojima su i prof. Mihailo Pantić, pisac Lana Bastašić... U Bibliotečkom društvu Srbije očekuju da se oglasi i krovna međunarodna bibliotečka organizacija - IFLA.

- Sve najgore mislim o nameri da biblioteke plaćaju tarifu na poslugu knjiga - kaže nam Stanić. - Ta odluka ne rešava neophodnost nagrađivanja autora, ali urušava ceo bibliotečki sistem, jer mnoge ustanove neće moći da izdrže taj namet.

Naš sagovornik ističe i da je karakteristično to što udar na biblioteke dolazi u vreme kada je čitanje lepe književnosti ozbiljno ugroženo. Ovo bi, kaže ovaj pesnik, moglo uticati da se čita još manje.

Takođe, zatvaranje biblioteka u nekim manjim sredinama značilo bi i nestanak jedine ustanove kulture jer u tim mestima nema ni muzeja ni arhiva.

U Srbiji, inače, ima 530 javnih biblioteka sa ograncima, a trebalo bi da ih je više od hiljadu, jer propisi predviđaju da svako mesto sa više od hiljadu stanovnika mora da ima i biblioteku.

Ali, za ovo nema novca, jer lokalne samouprave ne daju sredstva za ove namene.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

DO KADA DANAS RADE PRODAVNICE: Detaljno radno vreme za praznike
Društvo

0 0

DO KADA DANAS RADE PRODAVNICE: Detaljno radno vreme za praznike

SEKRETARIJAT za privredu objavio je da, prema odredbama Odluke o radnom vremenu zanatstva i trgovine na teritoriji grada Beograda, kojom se uređuje radno vreme trgovinskih i zanatskih objekata u vreme novogodišnjih i božićnih praznika, danas dežurni prodajni objekti nespecijalizovanih trgovinskih formata, pretežno prehrambenog asortimana (hipermarketi, supermarketi, superete, mini-marketi i drugo) moraju da rade najmanje od 9 do 18 sati.

31. 12. 2024. u 11:14

Politika
Tenis
Fudbal
OVAKO JE SPAKOVALA GODINU ZA NAMA: Ana Ivanović izabrala najvažniji momenat (VIDEO)

OVAKO JE "SPAKOVALA" GODINU ZA NAMA: Ana Ivanović izabrala najvažniji momenat (VIDEO)