PRILOZI ZA NEZABORAV - BESMRTNI DEČACI IZ ROVOVA: Putevima slave i stradanja legendarnog đačkog bataljona u velikom ratu 1.

NISU ni započeli tu školsku, 1914. godinu. Učionice, amfiteatri, kabineti na univerzitetima prazni. Mnogi se nikada i neće vratiti u škole. Otišli su u rat. Golobradi. Nepoljubljeni.

Polazak u borbu posle samo dva meseca obuke, Foto Ratni atlas/Rista Marjanović

Njih 1.300: đaci stručnih škola, gimnazijalaci, studenati prava, filozofije, tehnike, medicine posle dva meseca obuke u Skoplju i kaplarskih činova, stigli su na front u sami oganj Kolubarske bitke. Da popune oficirski kadar. Vrate duhovnu snagu i pomognu, u Cerskoj bici iscrpljenoj srpskoj armiji.

- Niko nije rekao neću! Niko nije rekao ne mogu! Na lekarskom pregledu svaki je srtepeo da ga komisija ne oglasi nesposobnim za vojsku. Ratna psihoza je zahvatila ceo srpski narod, pa bi za jednog intelektualnog omladinca bilo poniženje da ga zovu "škartom" - svedočio je Tadija Pejović, jedan iz ešalona legendarnog bataljona.

Posle Cerske bitke, beleži Pejović u knjizi "Moje uspomene i doživljaji 1892-1919", srpska Vrhovna komanda je videla da će rat potrajati pa je potrebno što pre popuniti starešinski kadar. Donela je odluku da se đaci svih škola u Srbiji koji su dospeli za vojsku, kao i studenti koji su je odložili zbog školovanja, pozovu na odsluženje vojnog roka i pripreme za starešine u ratu koji je besneo najvećom žestinom. Samo oni, samo ta naša mladost, zanesena žarom i patriotizmom ponetim iz roditeljskih kuća i đačkim idealizmom... samo oni nisu prezali ni od čega, pa ni od smrti. Toga su bili svesni Vrhovna komanda, Vlada i Narodna skupština Srbije, pa su odlučili da đake odmah pošalju na front, i to, isključivo u borbene jedinice.

Foto Ratni atlas/Rista Marjanović

Vest da Srbija u borbu šalje i đačke čete, odjeknula je. Mediji su izvestili:

"Ovo je jedini primer u istoriji sveta da jedna država, malena Srbija, šalje na front isključivo samo u borbene jedinice svoj cvet. Svoju budućnost. Svoju celokupnu intelektualnu omladinu, i to kao poslednju nadu za spas svoje zemlje."

Ta mladost će se ubrzo suočiti sa užasom rata. Sa bedom, nevoljom i smrću. I kao da su slutili da se mnogi neće vratiti, a trećina je izginula, rastajali su se sa Skopljem i narodom koji je došao da ih isprati, kao u večnom snu. Pevali su i marširali kroz Carski grad.

- Bio je lep, sunčan dan. Nove kaplarske zvezdice i bajoneti sijali su na suncu. Dušanov most je treperio pod čvrstim koracima đaka kaplara. Iz publike, čuli su se prigušeni jecaji i plač i reči: "Odoše đaci na front, odoše đaci u smrt". Buketi cveća padali su na nas, na kaldrmu - poneo je slike u sećanju Tadija Pejović.

Milanu Janjuševiću, kaplaru, još snažnije se ovaj rastanak urezao u pamćenje i voleo je o tome da priča kao dete o kakvom vašaru, kada su se okupljali stari ratnici povodom kakvih značajnih datuma iz nesrećnog Velikog rata. govorio je: "Ni na kraj pameti mi nije bilo kuda idemo."

U spomen-knjizi koju je posvetio saborcima, ostavio je gotovo opipljive slike od reči:

"Lagano se izvlači voz iz prostrane i svetle skopske stanice. Kaplari mašu. Šalju poljupce. Stežu jednu šaku drugom kao kad se rukuju. Hvataju cveće u kape. Na nekoj gomili zemlje pored stanice grupa devojaka. Zarudele kao trešnje. Mašu malim mokrim maramama. Kroz suze vraćaju poljupce i prstima šaraju kroz vazduh, pokazuju da očekuju pismo. Onda jedan dugačak grčevit poljubac sa obe ruke. Poslednji."

Đorđe Popović, posvećenik poput kakvog monaha kome je poslušanje bilo da pronosi priče i piše, svaku koja je potekla od preživelih kaplara, kazivao nam je jednom, da mu je Živan Tovarević govorio da je "taj marš kaplara u Skoplju bio posmrtni".

- Svi su oni, njih 1.300, pa i Janjušević, znali da idu na klanicu, ali to ne bi priznali. I ne bi odustali. To je bilo vreme kada se znalo šta znači otadžbina, sloboda. I oni su svoju mladost, svoj život položili na te oltare.Žrtvovali budućnost. Na nama je da budemo dostojni njihove žrtve.

Tadija Pejović, Foto Ratni atlas/Rista Marjanović

Krvave brazde do pobede

U dokumentima "Skopski đački bataljon 1914", ostalo je zapisano:

"Duh vojske podigoše čuvene skopske đačke čete. To beše cvet inteligencije, ponos i budućnost naroda. Ovih 1.300 mladića behu ona luča što ozari duše potištenih vojnika, premorenih dugotrajnim povlačenjem i velikim gubicima. Sokoleći svoje vodove, oni će se u novim borbama baciti na neprijatelja sa neodoljivom žestinom, naporedo sa oficirima i vojnicima. Krvave brazde ostaše u njihovim rovovima, ali njihov svetao primer odnese mase u pobedu."

Logo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije