NAMET OD 15 DINARA PO KNJIZI ZATVORIO BI MNOGE BIBLIOTEKE: Bibliotekari traže da se naplata autorske tarife odloži

Lj. Begenišić

02. 10. 2024. u 10:20

BIBLIOTEKARSKO društvo Srbije uputilo je premijeru Srbije Milošu Vučeviću apel u kome traži da se odluka o plaćanju tarife na pozajmljene knjige stavi van snage. Predviđeno je da se od 1. januara na svaku pozajmljenu publikaciju plaća 15 dinara za autorska prava.

НАМЕТ ОД 15 ДИНАРА ПО КЊИЗИ ЗАТВОРИО БИ МНОГЕ БИБЛИОТЕКЕ: Библиотекари траже да се наплата ауторске тарифе одложи

arhiva

Prvobitno je bilo propisano da ta sredstva obezbeđuju lokalne samouprave kao osnivači bilioteka, ali akt je dopunjen tako da obavezu izdvajanja novca sada imaju i biblioteke.

Bibliotekari upozoravaju da će taj namet dovesti u pitanje opstanak ovih ustanova i ističu da bi država trebalo da nađe drugi model po kome bi se plaćala tarifa na poslugu knjige.

- Apel upućujemo vama sa uverenjem da angažovanje po ovom pitanju i iznalaženje optimalnog rešenja spada u domen rada više resora - napisali su u apelu premijeru Vučeviću.

U Bibliotekarskom društvu Srbije nemaju ništa protiv toga da se plaćaju autorska prava, ali smatraju da je potrebno pronaći model koji ne ugrožava biblioteke.

              

 Obaveza na putu ka EU

MILOŠ Konstantinović navodi da je usvajanje i primena ovog zakona evropska obaveza koja je definisana smernicama koje Srbija mora da ispuni na putu ka EU.

- Svaka država koja drži do kulture ima ovakve zakone - kaže naš sagovornik i napominje da se u nekim zemljama novac za ove namene izdvaja iz državnog budžeta direktno, a ne iz lokalnih samouprava, i da su sume koje izdvajaju Nemačka, Slovenija, Hrvatska, neuporedivo veće, i ako uzmemo u obzir razlike u standardu. U nekim evropskim zemljama se po knjizi za pozajmljivanje izdvaja i do 0,7 evra.

Jelena Glišović, predsednica ovog društva, kao pozitivan primer navodi način na koji je Hrvatska rešila ovo pitanje, gde naknadu "za posudbu" publikacija plaća država, odnosno tamošnje Ministarstvo kulture i medija.

- Po tom modelu i kod nas bi ovo moglo biti rešeno, s tim što bi novac možda trebalo da isplaćuje Ministarstvo lokalne samouprave jer su lokalne uprave osnivači biblioteka - kaže Glišović.

Naša sagovornica upozorava da će, ukoliko se ne stavi van snage odluka o plaćanju posluge od 1. januara, neke biblioteke biti zatvorene.

- One nisu profitabilne organizacije i nemaju sopstveni novac kojim bi pokrile ove troškove, tako da će rad javnih biblioteka Srbije kojih ima 530 sa ograncima biti ugrožen - kaže Jelena Glišović. - Sada je najvažnije da se odluka o plaćanju tarife stavi van snage, a nakon toga da se uključe i bibliotekari koji bi predložili model po kome bi ovaj problem bio rešen.

Ona napominje da su propisi prvobitno predviđali da tarifu od 15 dinara na jednu pozajmljenu publikaciju plaćaju lokalne samouprave kao osnivači biblioteka, ali je početkom avgusta taj član dopunjen, pa umesto reči "obveznik plaćanja naknade je osnivač javne biblioteke", stoji "obveznik plaćanja naknade je javna biblioteka, odnosno osnivač javne biblioteke".

- To znači da se teret plaćanja prebacio i na biblioteke, koje nisu u mogućnosti to da plaćaju - upozorava naša sagovornica. - Potrebno je da država obezbedi neki pouzdan način finansiranja, a da obaveza biblioteka ostane da dostavljaju izveštaje o broju pozajmljenih publikacija.

Bibliotekarsko društvo Srbije na čijem je čelu naša sagovornica izvelo je i računicu koja pokazuje da bi na primer 50.000 pozajmica knjiga koje bi bile plaćene po 15 dinara "koštalo" biblioteku 750.000 dinara.

Uvođenje tarife za pozajmicu predviđeno je Zakonom o autorskim pravima koji je regulisao i da se novac od plaćanja tarifa uplaćuje Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP). Ova organizacija odredila je i tarifu od 15 dinara koju je potvrdio i Zavod za intelektualnu svojinu Srbije.

Miloš Konstantinović, iz ove organizacije, kaže da podržava Apel bibliotekara i ističe da ovaj novac treba da izdvajaju lokalne samouprave.

- Gradovi i opštine treba da formiraju posebne budžete za ovu namenu, a godišnja suma na nivou cele Srbije koju bi trebalo izdvojiti je 190.000 evra. Za budžete gradova kao što je Beograd ili Novi Sad to su simbolične sume - kaže Konstantinović.

On naglašava da autori moraju da dobijaju novac na ime autorskih prava, i pita: Čija dela će biblioteke izdavati za 50 godina ako sada ne stimulišemo autore da ih stvaraju.

Utvrđeno je i ko može da dobije naknadu, a među glavnim kriterijumima su broj objavljenih knjiga ili broj objavljenih prevoda.

- Zasada imamo 400 registrovanih autora - kaže Konstantinović i precizira da će se novac od autorskih prava deliti na autore koji su registrovani preko strukovnih i umetničkih udruženja, a mogu ga dobijati i oni koji nisu članovi tih udruženja ako ispunjavaju uslove.

On pojašnjava i da je ovde reč o kolektivnom autorskom pravu i zato se računaju pozajmljene knjige i davno preminulih pisaca. Porodice preminulih autora nemaju pravo na nadoknadu iz ovih izvora, samo živi autori lično. Tarife ne plaćaju školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, Narodna biblioteka Srbije i Univerzitetska biblioteka. Takođe, nikakve troškove neće imati ni građani, za njih sve ostaje isto.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

UMESTO ŠOPING GROZNICE CRNOG PETKA – HUMANOST NA DELU: Kompanija dm izdvojila preko 6 miliona dinara za Narodne kuhinje Crvenog krsta Srbije