Društvo

VAŽNIJE JE DA ZNAJU DA ZAKOPČAJU DUGME NEGO DA PIŠU I ČITAJU: Polazak u prvi razred veliki ispit zrelosti za dete

D. Matović

23. 08. 2024. u 11:44

POLAZAK u prvi razred predstavlja veliku promenu ne samo za decu, već i za njihove roditelje. Dok se mališani najčešće raduju novim iskustvima, roditelji strahuju kako će se njihovo dete uklopiti u novu sredinu, da li će imati problema sa disciplinom, kako će prihvatiti školska pravila i hoće li uspostaviti dobar odnos sa učiteljem i vršnjacima. Ima dece koja se raduju polasku u školu, biraju sveske, olovke, garderobu za taj dan, ali i one koja nevoljno idu.

ВАЖНИЈЕ ЈЕ ДА ЗНАЈУ ДА ЗАКОПЧАЈУ ДУГМЕ НЕГО ДА ПИШУ И ЧИТАЈУ: Полазак у први разред велики испит зрелости за дете

Foto: V. M.

Biljana Mihailović, školski pedagog i psiholog kaže da je strah od neizvesnosti prirodno osećanje kada dođe trenutak da se dete odvoji od mame i tate i uđe u nepoznato:

- Deca treba da se pripreme za boravak u kolektivu, u kome će postojati zahtevi koje treba da ispune. Polazak u prvi razred je nova faza razvoja. Dete dobija zadatke na koje treba da odgovori. Roditelji i vaspitači tokom predškolskog programa na to treba da ga pripreme. Da neka deca mogu imati teškoće uoči se još na testiranju i roditelji dobijaju uputstva šta treba da rade pre njihovog polaska u školu. Kako bi dete prevazišlo probleme, ukoliko se teškoće sa adaptacijom nastave, dete će imati dodatnu podršku u obrazovanju, komunikacijskim i socijalnim veštinama.

Jedno od čestih pitanja oko kojih roditelji lome koplja jeste da li su deca koja su išla u vrtiće u prednosti u odnosu na onu koja nisu. Naučne studije pokazuju da su ti mališani često bolji đaci u osnovnoj školi. Oni su već naučili da poštuju tuđe potrebe, da sarađuju sa drugima i sačekaju svoj red, kao i da lakše podnesu neuspeh. Ta deca umeju da sistematizuju i nadograđuju svoje znanje, uče kroz igru, stiču radne i higijenske navike. Psiholozi kažu da im ova iskustva mogu olakšati prilagođavanje školskim obavezama, ali da to ne znači da su deca koja nisu išla u vrtić u nepovoljnijem položaju. Jer, neka deca lakše prihvataju promene i nove sredine, a drugoj može biti potrebno više vremena i podrške.

Foto: V. Danilov

 

PRVI UČITELj

 

ISTRAŽIVANjA pokazuju da su roditelji često pod većim stresom nego deca. Anksoioznost roditelja može se preneti na decu, tako da stručnjaci preporučuju da ostanu smireni i optimistični kako bi pomogli mališanima da se lakše prilagode. Devojčice se često lakše prilagođavaju na školski život. One su druželjubivije i obično bolje pripremljene za školu. Prvi učitelj često ostavlja dugotrajan utisak na dete i može značajno uticati na njegov odnos prema obrazovanju. Naučne studije pokazuju da deca koja imaju pozitivan odnos sa prvim učiteljem češće razvijaju ljubav prema učenju i postižu bolje rezultate tokom školovanja.

- Samostalnost je veliki problem mladih prvaka, jer su prezaštićeni. Danas su sva deca okrenuta porodičnom, individualnom okruženju - kaže psiholog Branka Tišma, za "Novosti". - Naučena su da odrasli obavljaju poslove za njih i umesto njih. Kada sam 1999. godine prvi put testirala mališane pre polaska u školu, samo troje dece nije znalo da zaveže pertle, a 20 godina kasnije sedmoro dece je to umelo. Isti broj dece je testiran. Roditelji sve više preuzimaju ono što bi deca trebalo sama da rade, jer je brže, lakše i jednostavnije. Često to zahtevaju i od vaspitacica u vrtićima. Kako je sve podređeno deci, ona više vode računa o tome šta je njima potrebno i ne uvažavaju potrebe drugih.

- Mnogo je važnije da pre polaska u prvi razred dete zna da zakopča dugme, nego da ume da čita i piše - kaže išma.- Sedmogodišnjaci su potpuno zreli za usvajanje pismenosti, i psihički i mentalno. Dok mi decu učimo da precrtavaju slova, učitelj kod njih razvija i simbolično mišljenje. Mnogo je važnije da deca znaju šta učitelj traži od njih, kao i da se snađu u konkretnim situacijama, a vrlo brzo ovladaju početnom pismenošću i osnovnom matematikom.

N. Janković

 

KONFUZIJA U GLAVI

 

- KAD dete krene u školu, roditelji ne treba da mu govore ništa ekstremno - kaže Biljana Mihailović. - Niti da ga plaše, niti da dete šalju u školu sa porukom - uživaj. Jer, ako detetu kažemo uživaj, ono neće raditi ništa što treba. Važno je, takođe, da sve nedoumice koje imaju razjasne sa učiteljima. Roditelji ne smeju pred detetom da "razglabaju" sa komšijama i prijateljima o učiteljici. Zamislite konfuziju u glavi deteta kad ga mama ostavlja u školi, a pre toga je rekla da učiteljica "nije normalna".

Iako mnoge roditelje muči pitanje da li je njihovo dete spremno da pođe u školu, pedagog Marina Videnović, kaže da se time ne treba opterećivati:

- Dete u određenom uzrastu treba da krene u školu, a škola treba da bude spremna za dete. Do tog pomaka u obrazovanju još nije došlo. Podeljena su mišljenja o nivou predznanja đaka prvaka, da li treba da nauči da čita pre škole. Roditeljima je prepušteno da pogode savršeni nivo predznanja deteta. Kad sve zna, onda mu je dosadno. U našem sistemu obrazovanja, ono dobija poruku da je sve lako i čeka da ga druga deca prestignu. Takva deca mogu da imaju problema kad se susretnu sa zaista teškim gradivom. Sistem obrazovanja je grub i prema deci koja nemaju dobro predznanje. Psiholog kaže da dete ne mora da zna da čita, a onda učiteljica između redova kaže roditeljima da je bolje da je naučilo ili da su ga pogrešno učili.

DETE KOJE ODMAH STEKNE DOBRE RADNE NAVIKE VEĆ JE NA PUTU DA BUDE DOBAR ĐAK

Mora se znati kada se uči, a kad se igra

Prvi razred je i period kad deca prvi put preuzimaju odgovornost za svoje obaveze, poput domaćih zadataka, organizacije školskog pribora.

- Dobre radne navike ne samo da pomažu detetu da bude dobar đak, već postavljaju temelje za disciplinu i samostalnost u kasnijem životu - smatra psiholog Branka Tišma. - Razvijanje svakodnevne rutine je ključno za uspeh u školi. Mnogo pre polaska u prvi razred treba odrediti mesto gde će dete učiti u stanu. Dobro je da se detetu tu svaki dan da bojanka, slikovnica, da nešto nacrta. I to ne treba da traje duže od 15 minuta. Važno je da uvek to rade u isto vreme, na istom mestu i da ne traje predugo.

Razvijanje svakodnevne rutine je ključno za uspeh u školi. Branka Tišma kaže da je najveći problem odlaganje obaveza, a da deca koja imaju zdrave radne navike to ne rade:

- Deca koja imaju ustaljen raspored sa jasno definisanim vremenom za učenje, igru i odmor, lakše se prilagođavaju školskim obavezama. Rutina pomaže deci da steknu osećaj stabilnosti, što smanjuje stres i pomaže im da se fokusiraju na učenje.

Stručnjaci preporučuju da se o školi priča pozitivno, ali realno. Da se detetu kaže da će imati obaveze, da će morati da sluša učiteljicu i radi domaće zadatke, ali i da će se igrati i družiti sa vršnjacima. Roditelji treba da im ispričaju kako su oni doživeli prvi radni dan u školi i da zajedno sa detetom organizuju prostor u kome će učiti.

- Roditelji moraju da budu svesni da školovanje traje dugo i da ne treba da strahuju da li će sve biti dobro 1. septembra - kaže Videnovićeva. - Postoji period privikavanja na školu i važno je da sa što manje tenzije uđu u taj proces. Čak i ako nešto ne bude kako treba tokom prvog razreda, biće vremena da se to ispravi.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANCI PROVOCIRAJU, A SRBIN NA TAPETU?! Skandal ne jenjava!

ALBANCI PROVOCIRAJU, A SRBIN NA TAPETU?! Skandal ne jenjava!