SVE ODLUKE BERLAMONA POSTAJU "SVETO PISMO": U čekaonici na putu u EU pretvaraju nas u poligon za eksperimente

Najteže je stremiti nekom društvu, a nemati mogućnost da politički utičete na njegovo uređenje. To se upravo događa Srbiji i ostalim zemaljama kandidatima za članstvo u EU.

Foto: Goran Čvorović

Sve odluke koje se donose prolaze mimo nas, a nama samo ostaje da se sa tim saglasimo ili ne. To nas sada pogađa i sa veštačkom inteligencijom.

- Nikako, nažalost, ne možemo da učestvujemo, jer odnos koji imamo je zasnovan na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, a on ne podrazumeva naše uključivanje u rad institucija EU, niti u proces odlučivanja - kaže za "Novosti" ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.

Čak i onda kada odluke donose drugi, a ne Brisel, mi smo nemoćni. To je upravo slučaj s postupkom koji je izvršila kompanija "Meta", koja od kraja juna koristi lične podatke korisnika platformi "Fejsbuk", "Instagram" i "Mesindžer", i to fotografije i video-zapise", za "hranjenje" veštačke inteligencije. O tome su obavestili evropsku administraciju, ali ne i kandidate za članstvo. Dovedeni smo, praktično, pred svršen čin, a da u to nismo ni upućeni.  

Iz "Mete" su se zadovoljili da o svemu obaveste veliku i očigledno važnu instituciju kao što je EU, ali ne i da se "zamaraju" obaveštavanjem malih, kao što su to države kandidati. Za utehu, neovlašćenu obradu podataka "Tviter" i "Iks" primenjuju i na teritoriji EU.

Saradnja kandidata s EU postoji, kada je reč o odlukama koje donosi EU, ali to nije isto kao kada ste deo tog društva.

- O novinama, pa i u odnosu na veštačku intelgienciju, ali i na primer sistem trgovine ugljen dioksidom, mi dobijamo informacije, ali ne možemo da to uredimo u skladu s našim interesima – ističe naša sagovornica.

Kandidati su, kao budući članovi, globalno uključeni u dogovaranja, ali u veoma širokom kontekstu. Tome služe razne inicijative, poput one Brdo-Brioni, Otvoreni Balkan ili Berlinskog procesa. Korak dalje u tom pravcu je i ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici u koju je uključen najveći broj zemalja na Starom kontinentu. Ali, te godišnje konsultacije nisu mesto na kome bi mogla da se reše sva tehnička pitanja koja život znače.

Okreni-obrni, ograničeni smo samo na "poslušnost". Sve ono što se odluči u hodnicima Berlamona, za nas postaje "sveto pismo". Inače, rizikujemo da put ka EU bude zakočen.

Da smo putnici "trećeg razreda" koji moraju da poseduju kartu za biznis klasu, pokazuje i situacija sa određenim prehrambenim proizvodima kojima se, iako imaju identičnu ambalažu, sastojci razlikuju. Ima ponekad manje mesa, više soje, manje masti i kakaa, više zaslađivača a manje šećera…

Time se, čak, svojevremeno bavila i Evropska komisija čiji su stručnjaci pre nekoliko godina ispitali 1.900 proizvoda iz 19 zemalja, od kojih deset s istoka Evrope i utvrdili da se razlike primećuju u čak trećini slučajeva. One nisu striktno podeljene na relaciji EU – kandidati, već po geografskoj liniji istok – zapad.

Utvrđeno je da je reč o prilagođenim proizvodima određenim tržištima i da nije nužno reč o lošijem kvalitetu, već samo o drugačijim sastojcima. [to će reći – soja je možda zdravija od mesa… Ali, to se baš i ne bi moglo reći za veštačke pojačivače ukusa.

Rešenje za sve ove zamrzlame je, ukoliko zaista nameravamo da budeo deo EU društva i da na njega utičemo, jednoga dana postanemo članica.

- Jedini način prevazilaženja ovih problema je članstvo. To je moćan i realan argument zašto nam je članstvo potrebno. Nema emocija, već samo potrebe uključivanja u tokove digitalizacije, veštačke inteligencije, ali i lance proizvodnje – naglašava Miščevićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije