FOTOGRAFIJAMA HRANIMO VEŠTAČKU INTELIGENCIJU: Posledice "Metine" odluke da ne obavesti korisnike iz Srbije o promeni politike privatnosti

DA naši lični podaci nisu ugroženi samo u situacijama kada dođu u ruke prevaranata i lopova pokazao je najnoviji slučaj sa politikom privatnosti, koju od kraja juna primenjuje kompanija "Meta" na korisnicima platformi "Fejsbuk", "Instragram" i "Mesindžer".

Foto Shutterstock

Poverenik za informacije od javnog značaja i obradu podataka o ličnosti Milan Marinović upozorio je da poznata kompanija nije obavestila korisnike naše i drugih zemalja van EU kako će obrađivati lične podatke s ciljem razvoja veštačke inteligencije (AI). Isti je slučaj i sa neovlašćenom obradom podataka koju sprovode kompanije "Iks korp." i "Tviter", ali na teritoriji cele Evrope.

Da li je u pitanju zloupotreba i može li ona građanima da nanese štetu i kakvu?

- Za početak, šteta je već to što se lični podaci koriste po nezakonitom pravnom osnovu i to ne u svrhe za koje su dati - kaže Marinović za "Novosti". - Ne znamo koje podatke sve obrađuju, a u politici privatnosti se navodi da neće biti korišćene privatno razmenjene poruke, ali hoće video-sadržaji i fotografije. Pritom, objašnjenje da će sve to biti upotrebljeno "u svrhu razvoja i unapređenja veštačke inteligencije" je apstraktno i svašta može pod to da se podvede.

Marinović podseća da su korisnici EU unapred obavešteni o promeni politike privatnosti i, posle izvršenog pritiska, ova odluka je povučena za područje Unije. Nasuprot tome, korisnici platformi van EU nisu obavešteni, pa se AI "trenira" na njihovim podacima bez dozvole. Situaciju otežava i to što ove kompanije nemaju predstavnika u Srbiji, iako bi po zakonu morale. Zato je služba poverenika započela aktivnosti ka ostvarivanju kontakata sa njima, a obratiće se i Evropskom odboru za zaštitu podataka.

- Planiramo za 4. septembar i sastanak sa predstavnicima agencija za zaštitu ličnih podataka BiH i Crne Gore, u Sarajevu, radi koordinisanja zajedničkog delovanja. Probaćemo da ostvarimo saradnju i sa nadležnima u Severnoj Makedoniji i Albaniji, kao i Gruziji i Moldaviji - kaže Marinović.

Petar Vasić, specijalista za marketing i digitalne medije, objašnjava za "Novosti" da veštačka inteligencija neće ugroziti pojedinačnu privatnost građana, jer su naši podaci na mrežama već digitalno obrađeni, ali zato "ugrožava privatnost cele civilizacije". Kaže, kao što čovek ne zna sasvim kako funkcioniše ljudski mozak, tako ne znamo ni kako funkcioniše njegova "digitalna replika". Zato je stručnjaci zovu "crnom kutijom" - u nju ubacujemo različite podatke, digitalni mozak nešto uradi, mi ne znamo šta, i dobijamo rešenja.

ИТ и маркетиншки стручњак Петар ВасићFoto: FOTO: Privatna arhiva

POGLEDAJ GALERIJU

- "Iks" platforma je najrazvijenija u smislu da ima najviše podataka o realnom svetu, npr. šta je krava a šta mačka, kako nešto miriše ili kako izgleda raskrsnica. "Meta" ima najviše podataka o ljudima, odnosno kako se ponašaju na mrežama, koje su im navike, šta vole... Informacije se unutar čipa prenose brzinom svetlosti, i, za razliku od ljudi, AI se ne umara i ne mora da spava. Zato se stotinama hiljada puta brže razvija nego što se razvijao čovek i njegovo mišljenje. Kada bude dostigla tačku singulariteta, odnosno dostigla nivo čoveka, malo vremena će joj biti potrebno da postane božanstvo - smatra Vasić.

Naš sagovornik dodaje i da je već sada potencijalno opasna manipulacija da se suptilno, kroz sadržaje koje svako ponaosob voli na internetu, plasiraju željeni stavovi. A ljudi su ranjivi jer po ceo dan listaju mreže.

- Ne znamo šta se dešava iza zatvorenih vrata laboratorija, a procese je nemoguće zaustaviti jer se svaka velika sila plaši da će ona druga otići dalje. Tako smo se našli u poziciji da sedimo u kolima koja jure ka provaliji, a niko ne povlači ručnu - upozorava Vasić.

Profesor dr Oliver Tošković sa Odseka za psihologiju beogradskog Filozofskog fakulteta smatra da vreme kada bi AI eventualno mogla da zagospodari čovekom nije blizu i da nas i dalje čuva "diskretni šarm naše nesavršenosti".

Slaže se da su algoritmi brži od čoveka i istovremeno operišu velikom količinom informacija, ali modeli AI razvijaju se ka nalaženju optimalnih rešenja problema, a ne toliko kao simulacija moždanih procesa. Zato ne očekuje da bi AI u skorije vreme mogla da dobije samosvest i volju.

- Zapažamo rezultate kada pomoću AI simuliramo bazične procese kod čoveka, kao što je opažanje, ali, što idemo ka komplikovanijim procesima, kao što je svest, manje je uspešna - objašnjava Tošković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije