BEOGRAD ĆE SUDITI HRVATSKIM PILOTIMA ZA PETROVAČKU CESTU: Za ratne zločine Srbija će procesuirati u odsustvu, što Hrvatska radi tri decenije

POSLE 20 meseci iščekivanja Krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu donelo je odluku da se sudi u odsustvu hrvatskim oficirima - četvorici pilota, optuženih za ratni zločin protiv civila na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti, kada je poginulo 13, a ranjeno 24 ljudi.

Foto: Tanjug

Na ovu odluku se nestrpljivo čekalo, advokati i pravnici su se tim povodom povremeno oglašavali, a i u Skupštini je pitanje na ovu temu ministarki pravde postavio poslanik Đorđe Komlenski.

- Normalno da je doneta takva odluka jer je to jedino zakonito. Srbija je ovim pokazala da ima svoje Tužilaštvo i svoj, a ne tuđi sud, kao i da u tim organima postoje ljudi koji imaju moralnih zakona u sebi, i koji su se oduprli svim pritiscima i svim iskušenjima upravljenim da ovaj zločin ostane bez pravosudnog odgovora. Takvih pritisaka je bilo spolja u ove dve godine mnogo - rekao je juče za "Novosti" advokat Dušan Bratić, koji zastupa porodice žrtava na Petrovačkoj cesti.

Kazao nam je još da se bez preterivanja može reći da je ovo "veliki dan za ideju pravde i u celom čovečanstvu, jer se ovde sudi za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava visokim oficirima države koja je pobednica u ratu i članica EU, a obično se ratnim pobednicima ne sudi".

- Ovo je od izvanrednog značaja, naročito imajući u vidu da ratovi ponovo bukte, pa je generalna prevencija zločina nad civilima nužnija nego ikada - ocenio je Bratić.

Foto: Printskrin Hepi TV

Istovremeno, slučaj Petrovačke ceste pokrenuo je pitanje koliko su česta suđenja u odsustvu državljanima Srbije za ratne zločine pred sudovima u Hrvatskoj, ali i na KiM. Da li se i drugi libe da posegnu za ovom pravnom mogućnošću kada su im nedostupni optuženi za tako teška dela koja ne zastarevaju, kao što su ratni zločini?

Sudeći prema pravosudnoj statistici, u Hrvatskoj libljenja nema, a čini se ni na KiM, gde se takođe manipuliše "tajnim optužnicama". One su dugo bile i ostale "rak-rana" i za Srbe u Hrvatskoj, u večitom strahu da će biti uhapšeni, zbog čega se mnogi nisu vratili na svoja ognjišta ili su ih ponovo napustili. Prema podacima hrvatskog tužilaštva DORH iz prošle godine, za tri decenije u ovoj zemlji procesuirano je oko 4.000 osoba za ratne zločine, osuđeno je njih 707, protiv 499 vodi se krivični sudski postupak, a protiv 139 u toku je istraga.

Prema statistici Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas", samo tri odsto procesuiranih bili su pripadnici hrvatskih oružanih snaga, dok su svi ostali bili pripadnici "neprijateljskih formacija", odnosno Teritorijalne odbrane (TO), JNA, Srpske Vojske Krajine (SVK) ili funkcioneri RSK. Kako za "Novosti" objašnjava Savo Štrbac iz "Veritasa", naročito je "zahvalna" kategorija TO, jer su u bivšoj Jugoslaviji u nju potpadali svi punoletni muškarci kad odsluže vojsku.

- Od svih tih procesa, samo 13 odsto održano je u prisustvu optuženih, a sve ostalo u odsustvu - kaže Štrbac, i dodaje da je kod nas u odsustvu osuđen samo pripadnik ZNG Branko Tunić, na osam godina zatvora, zbog ubistva vojnika u logoru Rakitje u Zagrebu. On je procesuiran tek posle odluke Apelacionog suda po žalbi da će mu se suditi iako nije dostupan, budući da je prva odluka Krivičnog vanpretresnog veća bila suprotna. Odluka apelacije je doneta uz obrazloženje da postoje naročito opravdani razlozi, odnosno da s protokom vremena mogu da umru svedoci.

- Godine 2006. na nivou beogradskog i zagrebačkog Tužilaštva za ratne zločine potpisan je sporazum o međunarodnom ustupanju dokaza, ali ne i predmeta - objašnjava Štrbac. - To je podrazumevalo saradnju dva tužilaštva, razmenu informacija i dokaza, ili saslušanje svedoka po zamolnici. Sporazum je potpisan jer i srpski i hrvatski ustav zabranjuju izručenje sopstvenih građana, pa je bilo potrebno naći način da stvarni ratni zločinci ne ostanu nekažnjeni.

Foto: Printscreen

Po Štrpčevim rečima, postupak za koji je postojala optužnica ili čak i presuda u Hrvatskoj, ovde bi se vodio ponovo od faze istrage, ali po ubrzanom postupku, i donosile su se presude. Ukoliko bi Zagreb bio zadovoljan, obustavio bi postupak u Hrvatskoj (što se desilo npr. za jednog osuđenog zbog zločina na Ovčari), a ukoliko nije, kao u slučaju generala Mileta Novakovića, nastavio bi ga.

Međutim, kada su naši pravosudni organi dostavili 2011. u Zagreb spisak sa oko 45 imena pripadnika hrvatskih oružanih snaga, ali i funkcionera, koje sumnjiče za ratne zločine, saradnja je stala, a u Saboru je izglasan Zakon o ništavosti određenih pravnih akata pravosudnih tela bivše JNA, bivše SFRJ i Republike Srbije. Na osnovu tog zakona, čiju je ocenu ustavnosti svojevremeno tražio bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović (pa zahtev posle povukao), odbijaju se sve zamolnice poslate preko srpskog Ministarstva pravde, a u vezi sa postupcima protiv pripadnika hrvatskih oružanih snaga, vezane za ratne zločine. U tom kontekstu, Zagreb je objavio i da neće uručiti srpske optužnice hrvatskim oficirima - pilotima.

Trenutno se, po Štrpčevim rečima, u zatvoru ili pritvoru u Hrvatskoj, nalazi 28 Srba okrivljenih ili osuđenih za ratne zločine.

- Samo u prvih 12 dana jula, pred četiri hrvatska suda, održani su pretresi u 16 predmeta protiv 48 osoba, nekadašnjih pripadnika JNA i SVK. Desetak je bilo u prisustvu, dok se ostalima sudi u odsustvu. Među tih desetak je i general Borislav Đukić, izručen iz Crne Gore. Svi kojima se sudi u prisustvu neko vreme su bili u istražnom zatvoru, a onda založili imanja i platili kauciju kao garanciju da će se odazivati na pozive suda - objašnjava Štrbac.

U julu je "Veritas" zabeležio i nekoliko optužnica kojima je obuhvatano po više osoba iz istog sela. Ti ljudi su sve vreme od oružanog sukoba živeli u svojim selima, da bi im posle tri decenije stigle optužnice za navodne ratne zločine.

- Hrvati su napravili od ovoga "brend" koji izvoze na KiM i u Ukrajinu, i to ne kriju - kaže Štrbac. - Njihovi stručnjaci drže obuke kako "procesuirati što više neprijatelja" i kako sve podvesti pod ratni zločin, jer on ne zastareva.

Tako su kosovske vlasti pre nedelju dana uhapsile pet osoba u regionu Gnjilana osumnjičenih za ratne zločine nad civilima u selima Lovce, Podgrađe i Ugljare, u aprilu 1999. Kancelarija za KiM je, pak, saopštila da su ovi ljudi uhapšeni na osnovu "lažnih optužbi za ratne zločine", kao i da godinama mirno, bez ikakvih problema, žive u svojim domovima. Kancelarija je navela i da je policija, prema rečima očevidaca, imala spiskove Srba za hapšenje, kao i da nije pokazala nikakve naloge za pretres. Kosovske vlasti su ranije demantovale da postoje tajni spiskovi za hapšenje Srba na KiM.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije