SRPSKE SVEĆE JOŠ SIJAJU U PREBILOVCIMA: Obeležava se 83 godine od jednog od najstrašnijih zločina u NDH

STALNA izložbena postavka "Prebilovci 1941" od sutra se može videti u Domu kulture "Sveti kralj Milutin", u ovom hercegovačkom mestu blizu Čapljine. Otvaranjem izložbe obeležava se 83. godišnjica jednog od najsvirepijih zločina počinjenih nad srpskim stanovništvom tokom Drugog svetskog rata u NDH.

Foto: Printskrin Jutjub/Damir S. Živković

U pokolju, početkom avgusta 1941, stradalo je blizu 1.000 ljudi. Pokolje je preživelo svega 172, mahom muškaraca koji su se izvukli iz ustaškog obruča, samo četiri udate žene i tek nekoliko dece. Ubijeni su bačeni u više kraških jama, najvećim brojem u Šurmancima, nadomak Međugorja. Prebilovci danas imaju svega 45 stanovnika.

Trodnevno obeležavanje Svetih prebilovačkih i svehercegovačkih mučenika počelo je u nedelju uveče predavanjem "Bedem pamćenja" igumana manastira Podmaine Rafaila Boljevića, u Prebilovcima, kom je prisustvovao i mitropolit zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije. Centralno obeležavanje nastavljeno je jutros služenjem Svete arhijerejske liturgije u Hramu Hristovog Vaskrsenja u selu, a nastaviće se večeras, svečanim otvaranjem izložbe. Tom prilikom obratiće se v.d. direktora Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina, ministar rada i boračko-invalidske zaštite Vlade Republike Srpske Danijel Egić, ministar informisanja i telekomunikacija Vlade Srbije Dejan Ristić, potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, kao i izaslanik predsednika Republike Adam Šukalo.

Prebilovci

Predsednik RS Milorad Dodik istakao je da su Prebilovci jedno od četiri najstradalnija sela u svetu u Drugom svetskom ratu.

- U avgustu 1941. u Prebilovcima ustaše su zauvek ugasile ognjišta 54 srpske porodice i u potpunosti zatrle trag njihovog postojanja. Ovo je još jedna žalosna potvrda da su Srbi najstradalniji narod u 20. veku - kazao je predsednik Srpske, navodeći da je iz Prebilovaca tek 1962. godine ispraćen prvi mladić regrut u tadašnju JNA.

Dodik se osvrnuo i na sam napad tog 4. avgusta 1941. godine, navodeći da je ustaško orgijanje i iživljavanje nad nezaštićenim ženama, devojkama i posebno devojčicama, trajalo nekoliko sati. Jedina koja je živa izašla iz zgrade osnovne škole, u kojoj su bili zatočeni, Mara Bulut svedočila je da su ustaše vadile bebe iz kolevki, razbijali im glave o zidove učionica i nabijali ih na bajonete pred očima majki. Posle zlostavljanja, zarobljene civile su prebacili u silos kod sela Tasovčića, odakle su sutradan transportovani do sela Šurmanci. Tu su do jutra mučeni, bez vode i hrane. U ranim jutarnjim časovima 6. avgusta više od 500 ljudi, koji su nekim čudom preživeli mučenja, dovedeno je do jame Golubinke, u koju su ih žive bacili.

- Narednih dana dovodili su Srbe iz okolnih sela i bacali ih u istu jamu, iz koje su danima dopirali jauci i plač. Celog meseca je trajalo mučenje, iživljavanje i pokolj, da bi ustaše na kraju etnički potpuno očistile Prebilovce, tu naselile hrvatske porodice i promenile naziv u Novo Selo - naveo je Dodik, i dodao da su italijanski vojnici, zgroženi zlodelima, počeli da hapse koljače, pružajući zaštitu preostalom srpskom stanovništvu.

O razmerama zločina Benitu Musoliniju pisao je italijanski general Alesandro Luzana, izražavajući ogorčenost.

Muzej žrtava genocida

- Uprkos njihovim zlodelima, srpske sveće i danas sijaju, jače nego ikad, i u Prebilovcima i u Hercegovini, i u celoj RS. Ubijali su nas i u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i u poslednjem Odbrambeno-otadžbinskom, ali nisu nas uspeli ubiti. I posle svih naših stradanja, imaju obraza da kažu da smo mi "genocidni". I to nam kažu potomci onih koji su nas klali, bacali u jame, pljačkali, palili. Ni to im nije dovoljno, pa bi da im predamo na tacni krvlju natopljenu RS - kazao je Dodik.

Na stalnoj izložbenoj postavci biće predstavljeni brojni eksponati, audio-vizuelni materijali, fotografije, dokumenta i istorijski izvori koji svedoče o tragičnoj sudbini žitelja Prebilovaca. Posebno mesto zauzima replika stolice koja je pripadala učiteljici Stani Arnaut. Ona je sa više od 100 dece bila zaključana u školi, mučena i silovana.Među ustašama koji su se nad njom iživljavali bilo je i njenih bivših đaka.

Posetioci izložbe mogu da vide i srpsku zastavu kojom su 1991. prekrivani posmrtni ostaci ekshumiranih iz kraških jama. Naime, 1961. sve jame sa žrtvama su zabetonirane po nalogu vlasti, da bi 4. avgusta 1991. oko 4.000 posmrtnih ostataka bilo ekshumirano i pohranjeno u spomen-kosturnicu u crkvi. Snage HOS i HV, u operaciji "Čagalj", minirali su 1992. crkvu, raznevši i posmrtne ostatke. Kasnije je pronađen deo mošti, koje su sahranjene u novom Hramu Vaskrsenja Hristovog. SPC je 2015. kanonizovala žrtve Prebilovaca i donje Hercegovine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije