MANJE JE NAS, PA JE MANJE I BEBA: Demografe nije iznenadilo to što je u 2023. rođeno najmanje dece još od Drugog svetskog rata - 61.052

SA 61.052 bebe rođene prošle godine (za 1.684 manje nego godinu pre toga), Srbija je zabeležila neslavni rekord: to je najmanji broj rođene dece još od Drugog svetskog rata. Manje ih je došlo na svet nego u vreme ratova devedesetih ili tokom pandemije korone.

Foto: N. Živanović

Pre toga, dve godine zaredom, odmah posle epidemije kovida, imali smo blago povećanje, da bi se lane nanovo suočili sa padom broja novorođenčadi, uprkos ozbiljnim populacionim merama koje je sprovela država. Demografi se slažu u jednom - glavni uzrok trenda možemo tražiti među velikim i dugogodišnjim smanjivanjem populacije, pa samim tim i manjim brojem žena u fertilnom dobu. Dakle, Srbija zbog manjeg broja stanovnika i velikog starenja ima sve manje žena u dobu za rađanje (između 14 i 49 godina).

Uz to, suočeni smo sa migracijama mladog stanovništva, sve kasnijim stupanjem u brak, sve kasnijim rađanjem prvog deteta, bilo u bračnoj zajednici, bilo mimo nje (četvrtina beba rađa se u vanbračnim zajednicama ili od samohranih roditelja), opadanjem broja sklopljenih brakova... Naravno, tu su i sve one karakteristike savremenog sveta, zbog čega pada broj rođenja i u drugim zemljama: mladi ljudi se duže školuju, jure posao ili karijeru, krov nad glavom, ne žele obaveze, ne mogu da nađu adekvatnog partnera...

Dizajn centar Novosti

- I ove godine beležimo za prvih pet meseci blagi pad, odnosno za 86 živorođene dece manje nego u istom periodu lane - kaže demograf Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku. - Trend je očekivan ako znamo da imamo za 102.000 manje žena u fertilnom dobu nego 2020. godine i ako znamo da žene prvo dete rađaju najčešće između 25 i 30 godina, sa tendencijom pomeranja naviše. Tu su i problemi steriliteta i migratorna kretanja. Mislim da je u našim uslovima uspeh ukoliko imamo blagi rast, kao posle korone, ili ako se broj živorođene dece zadrži na nivou od prethodne godine ili bar da pad nije značajan, a to su omogućile populacione mere države.

Da bi se negativni trendovi zaustavili ili bar smanjili, po mišljenju naše sagovornice, neophodno je da se sve više žena ili parova odluči za treće ili četvrto dete, čije rađanje država stimuliše i roditeljskim dodatkom. On za treće dete od 1. jula iznosi 2.023.352 dinara u 120 rata, a za četvrto 3.035.029 dinara, takoe u 120 rata. Osim mera populacione politike, neophodno je, kaže Bjelobrkova, i da poslodavci imaju razumevanja, da se većem broju žena omogući rad od kuće, da lokalne samouprave ulože dodatne mere...

Demograf Ivan Marinković podseća da je u poslednje dve decenije broj žena u fertilnom dobu pao za 400.000, što bi potencijalno značilo bar toliko beba manje. Čak i ako podignemo stopu fertiliteta sa 1,6 dece po ženi, koliki je evropski prosek, na 1,8, mi opet nemamo proširenu reprodukciju.

- Francuska je uložila velike svote u populacione mere, pa opet, da nema migracija, ni ona ne bi uspela da održi ovu stopu prirodnog priraštaja - objašnjava Marinković. - Udeo stanovništva starijeg od 65 godina je veliki, pa se samim tim smanjuje baza za nova rađanja i zato imamo depopulaciju. Ne postoji rešenje koje bismo mogli da "prepišemo" od bilo koje zemlje, jer niko nije uspeo dugogodišnji negativni prirodni priraštaj da pretvori u pozitivni. Ali, zato jesu rešili problem funkcionisanja privrede i društva imigracionom politikom. I kod nas radi sve više stranaca u onim oblastima u kojima imamo manjak radne snage, a kako nam bude rastao standard, verovatno će jedan broj njih želeti da ostane ovde i osnuje porodicu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije