I SAMOSTREL U PROMENI ZAKONA: "Novosti" istražuju šta bi sve moglo da se menja u propisima o nabavci i držanju oružja

PROMENE Zakona o oružju i municiji prvi put su najavljene prošle godine, posle tragičnih događaja u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Malom Orašju i Duboni, kada je na njima počelo i da se radi. Da će se zakon menjati čuli smo od ministra policije ponovo posle nedavnog napada Miloša Žujovića (Salahudina) samostrelom na žandarma Miloša Jevremovića, koji je čuvao izraelsku ambasadu u Beogradu.

Facebook

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ali i veliki deo javnosti, bio je iskreno iznenađen kada je shvatio da samostrel kategorije D, u koju spada Žujovićev, može da se kupi u slobodnoj prodaji ako ste stariji od 16 godina i to za samo 6.900 dinara. Postoje i oni profesionalni samostreli, skuplji, koji pripadaju C kategoriji, i to su oni čija je sila zatezanja tetive viša od 450 njutna. Za njih je potrebna prijava policiji.

- Ovo mora pod hitno da se menja i uskladi sa realnim životom. Kako samostrel nije opasan kad je žandarm zamalo izgubio život - kazao je Dačić i najavio pooštravanje mera, odnosno promene Zakona iz 2015, koji je već menjan tri puta.

Prošle godine Vlada je donela moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja na dve godine, a krajem oktobra uvela je izuzetak za aktivne sportske strelce sa važećom takmičarskom legitimacijom i privatno obezbeđenje. Moratorijum se ne primenjuje ni na privredna društva iz Odbrambene industrije, kao ni na saveze nadležne za sportsko streljaštvo. Moratorijum je skinut i za lica sa važećom godišnjom lovnom kartom.

Foto Shutterstock

Upravo tada je i naloženo MUP da hitno pripremi izmene Zakona o oružju i municiji, kojima bi se pooštrili, pre svega, uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja. Za one koji ne ispunjavaju te pooštrene uslove, kako je rečeno, predvideo bi se obavezan otkup. Cilj je da se broj kratkog vatrenog oružja smanji za 90 odsto. Međutim, tvorci propisa tada nisu znali da će biti počinjen teroristički napad samostrelom, pa on nije ni bio uključen u izmene.

Iz Nacionalne asocijacije za oružje Srbije očekuju da budu pozvani na konsultacije sa piscima zakona, a istovremeno i NAOS priprema svoju verziju do jeseni. Kako kaže Duško Ilić, član UO ove asocijacije, valjda će naći kompromis.

- Kada je u pitanju tetivno oružje C kategorije, mislimo da bi trebalo da se pooštre kriterijumi, jer ono može da bude jače od malokalibarske puške. Što se tiče D kategorije, do ovog incidenta nije postojao nijedan problem, jer su to samostreli za rekreaciju, pa ćemo sugerisati da tako i ostane. Zalažemo se i za pooštravanje uslova kada je u pitanju vatreno oružje C kategorije, koje je zamenilo trofejno, ali kod ovog municija može da se kupuje, dok kod trofejnog nije mogla - kaže Ilić.

On se osvrće i na osamdesetogodišnjaka koji je pre nekoliko dana išao Bulevarom kralja Aleksandra, u Beogradu, sa vazdušnom puškom, uznemirivši građane. Policija ga je brzo pronašla, a ispostavilo se da je puška neispravna i da je išao da je preda u policiju.

- Imao sam prilike da vidim čoveka koji nosi centrom grada dve puške, okačene o rame, bez futrole, kao da je u lovištu. Jedna od stvari koja bi trebalo da se uredi jeste način na koji se predaje oružje. U Hrvatskoj onaj ko hoće da se oslobodi puške ili pištolja, pozove policiju, a oni mirno, u civilu, dođu kod njega i preuzmu. Osim toga, kada bi država otkupljivala oružje za razumnu cenu, odziv bi bio daleko veći - smatra Ilić.

NAOS sugeriše i da se ukine moratorijum, jer od njega trpe proizvođači i trgovci oružjem i opremom, kao i oni kojima je potrebno oružje za ličnu bezbednost, ali sugeriše da se pooštre kontrole kod izdavanja dozvola. Ideja im je da ispit za rukovanje oružjem bude ozbiljniji, a obuka stvarna, a ne samo na papiru, što se ponekad dešava, kao i da se lekarski pregled radi samo jednom, a zatim da se zdravstveno stanje proverava kao kod vozačke dozvole.

- Suština je u tome da, ako neko zloupotrebi oružje, sudski procesi budu brzi i efikasni, ne bi li sankcija bila u službi prevencije. Ne može se tolerisati ni da neko ko počini krivolov ostane sa lovačkom dozvolom - ističe Ilić.

Najveći broj krivičnih dela ipak je počinjen nelegalnim oružjem. Koliko ga u Srbiji tačno ima, Ilić kaže da se ne zna i da su sve procene paušalne i sa nekim ciljem. Što se tiče legalnog, ono se za poslednjih 20 godina drastično smanjilo, sa 1.150.000 komada na 600.000, od čega je najviše lovačkog (oko 380.000), zatim za ličnu upotrebu (oko 220.000), pa sportskog (oko 44.000) i onog koje imaju agencije za obezbeđivanje (oko 12.000). Ostalo mahom pripada steljanama i streljačkim klubovima.

Promene Zakona o oružju i municiji pratiće i promene Krivičnog zakonika, pa će dela vezana za nedozvoljenu proizvodnju, nošenje, držanje ili promet oružja i ekploziva biti strožije kažnjavana. Kako je za "Novosti" potvrdila ministarka pravde Maja Popović, KZ će propisati i dva nova krivična dela - nesavesno držanje vatrenog oružja i obučavanje maloletnog lica za njegovo korišćenje.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije